ХРВАТСКА СЕ ИГРА ДОКАЗИМА: Ни 29 година од ракетирања цивила на Петровачкој и Приједорској цести нема пресуда за злочин

ПРОШЛО је 20 месеци откако је Кривично ванпретресно веће Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду потврдило оптужницу Тужилаштва против групе хрватских официра - пилота због ратног злочина против цивила на Петровачкој цести 1995. Поступка, међутим, и даље нема, а седница на којој би Веће одлучивало о предлогу државе Србије да се отпуженима суди у одсуству, никада није заказана.

Фото: Принтскрин Хепи ТВ

- Суд у Београду не доноси одлуку о предлогу Србије да се оптуженима суди у одсуству јер "нису доступни државним органима Србије", зато што председник већа, иако је хрватска влада званично саопштила да је закључком забранила да се позиви за суђење уруче њиховом официрима, опет захтева да се од Хрватске прибави обавештење да су позиви уручени - каже адвокат Душан Братић, заступник породица жртава. - Тиме судија крши закон јер одбија да донесе одлуку о предлогу Републике, а према Закону о уређењу судова не може да одбије да одлучује када је надлежан. Такође, одлуке доноси решењима и пресудама, а не службеним белешкама, како је учинила ова судија. Реч је о опортунизму појединца, који предстваља и злоупотребу судијске функције, јер је суд дужан да донесе какву год одлуку, на коју онда постоји могућност жалбе. Овде одлуке нема и нико неће поверовати да је све то дело једне судије, већ ће мислити да иза тога стоји држава. А не стоји. Ту ситуацију мора да разреши судска управа и дисциплински тужилац Високог савета судства и тужилаштво надлежно за кршење закона од стране судије.

За поменути ратни злочин оптужени су команданти авијацијских јединица које су извршиле наређење и дејствовале ватром по колонама избеглица из "Олује" на Петровачкој и Приједорској цести: Владимир Микац, Зденко Радуљ, Жељко Јеленић и Данијел Боровић.

Фото: Принтскрин Хепи ТВ

- Ракетирање цивила на Петровачкој цести, 7. августа 1995, у 12.10, и ракетирање цивила на Приједорској цести, 8. августа, у 18 часова, представљају, по свом циљу, месту, времену и начину извршења, два идејно повезана злочина, осмишљена и изведена од истих људи, и за оба дела је подигнута оптужница у Београду - објашњава Братић. - Зато, када се говори о Петровачкој цести, заправо се казује о оба злочина. Та дејства представљају елементе злочиначног подухвата масовног изгона Срба као израза политичке и идеолошке оријентације власти у Хрватској, односно њене вековне тежње за стварањем етнички чисте државе. Никаквог војног циља, нити смисла није било дејствовати по колонама цивила у одласку, и то у дубини територије друге државе, након окончања борбених дејстава у РСК и након избијања снага Хрватске војске на државну границу са БиХ. Једини циљ је био да се удари само зато што су Срби и да се пошаље симболична порука да се не враћају.

Братић објашњава да је прво 7. августа извршено дејство на Петровачкој, а наредног дана на Приједорској цести, јер се Петровачком цестом народ из Далмације и Лике извлачио брже него са Кордуна и Баније. Наиме, колону са Баније и Кордуна су 7. августа на путу Глина - Двор на Уни блокирале снаге ХВ на мосту у Двору, којим се прелази у БиХ, и тек је наредног дана, након потписивања споразума Хрватске са УН, којим се гарантује безбедност цивила, и након споразума о предаји Банијског корпуса Војске РСК, деблокирана.

Фото: Српско адвокатско друштво

- Зато су се тек предвече 8. августа стекли услови да се ватром дејствује по средишњем делу колоне. Ове радње улазе у низ систематских аката етничког чишћења Срба са вековног животног простора. А етничко чишћење је еуфемизам за геноцид - каже Братић.

Осврће се и на коментаре Загреба да је београдска оптужница политичка:

- Званичници Хрватске који тако говоре воде информациони рат ради дезавуисања јавности и врше притисак на Београд да се суђење не отвара како би временом помрли сведоци и окривљени, па би тако овај злочин, који савремену Хрватску демаскира као продужетак НДХ, остао без правосудног одговора. Да је оптужница политичка, не би толико упирали, јер је јавно суђење најбржа "смрт" за политичке оптужнице. Суочени са доказима, они посежу за јединим излазом - блокадом суђења, чиме штите своје високе официре и спречавају друштевно-моралну осуду злочина кроз изрицање судске истине, фалсификујући историју.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације