НАЈТЕЖА ПРОФЕСИЈА, КОЈА ЈЕ ВЕКОВИМА ТЕМЕЉ ЕКОНОМСКЕ СНАГЕ: Србија данас обележава Дан рудара

У СРБИЈИ се данас обележава Дан рудара у знак сећања на велики штрајк рудара у Сењском руднику, који је почео 6. августа 1903, када су се рудари први пут организовано супротставили зарад заштите својих права.

Фото М. Секуловић

Поводом Дана рудара, који се у Србији свечано обележава од 1955. године, у Бору и Мајданпеку данас ће бити организован богат програм, најављују из Самосталног синдиката металаца Србије и из компаније Србија Зиђин Копер.

Самостални синдикат металаца одржаће свечаност у хотелу "Албо" у Бору док програм свечаности које су и ове године, у сарадњи са градском управом Бора, припремиле две Зиђинове компаније, почиње традиционалном рударском будилицом која ће овога јутра проћи свим већим градским улицама и насељима.

На платоу Дома културе је у организацији Србија Зиђин Копер и Народне библиотеке Бор приређена изложба фотографија "Зелени хоризонти: Уметност одрживог рударства", док Музеј рударства и металургије у холу хотела "Језеро" припрема изложбу "Савремена скулптура у бронзи".

Туристичка организација Бора ће на Борском језеру организовати традиционалну изложбу сувенира, рукотворина и предмета старих заната, која ће бити продајног карактера.

Најављено је да ће у официјелном делу најбољим радницима Србија Зиђин Копер и Србија Зиђин Мајнинг бити додељена награда "Инжењер Шистек", највише признање које се уручује за допринос развоју компаније, а које је установљено 1968.

Председник Самосталног синдиката металаца Србије Зоран Марковић упутио је писмо рударима у којем је навео да Дан рудара није само прилика да се прослави та професија, већ и да се осврне на све изазове и постигнућа која су обликовала ту професију.

"Рударство је срж наше економије и културе, а ви сте ти који својим трудом и посвећеношћу доприносите развоју и напретку наше земље. Ваша храброст и одлучност суочени са свакодневним изазовима, заслужују наше најдубље поштовање. Сваки од вас игра кључну улогу у осигуравању да ресурси које износимо из земље буду коришћени на одржив и одговоран начин", навео је Марковић.

Он је у писму навео и да борба за сигурност и достојанство на радном месту никада не престаје.

- Као синдикат наставићемо да се залажемо за све што је потребно како бисмо осигурали да сваки рудар има сигурно и достојанствено радно окружење. Верујемо да је сваки радник заслужио право на сигурност, праведну надокнаду и поштовање, и учинићемо све што је у нашој моћи да то постигнемо - рекао је Марковић.

Он је рударима пожелео срећу, здравље и просперитет.

- Нека вам Дан рудара донесе радост и понос на све што сте постигли. Уједињени, можемо превазићи све препреке и наставити да се боримо за бољу будућност за све нас - поручио је Марковић рударима уз рударски поздрав "Срећно!"

У најстаријем руднику за експлоатацију угља у Србији, Сењском руднику, 6. августа 1903. на педесетогодишњицу рудника, дошло је до првог организованог штрајка рудара, а повод је било отпуштање са посла њих тројице и несреће која се претходно догодила.

Након девет дана штрајка, рудари су изборили повратак својих другова на посао, али и краће радно време и бесплатан "олај" за светиљке, односно уопште побољшане услове за рад.

Пре прихватања 6. августа као Дана рудара, након Другог светског рата, у Србији су рудари обележавали као еснафски празник, славу, односно заштитника Светог Прокопија и црква у Сењском руднику посвећена је том свецу.

Иако је рударство у обновљеној Србији заживело тек половином 19. века, на овом простору постоје веома озбиљне традиције успешног рударства у средњем веку.

У средњовековној Србији постојали су чувени рудници познати на ширем европском простору као Ново Брдо, Брсково, Рудник и други.

Још првих деценија 15. века Србија је била међу највећим произвођачима сребра у Европи, које је тада у односу на злато имало битно вишу вредност него данас.

Релативно богатство и привредна снага оновремене Србије потицали су одатле.

Богатство Дубровника такође је изворно потицало од трговине рудом из Србије, посебно од прераде гламског сребра.

Још средином 13. века, у време краља Уроша I (1243—1276) у Србију се досељавају Саси, рудари немачког порекла, из Ердеља, тада Угарска, како би радили на рударској производњи.

О значају и обиму те делатности сведочи и постојање посебних правних споменика. Сачуван је тако "Рударски законик" Деспота Стефана, обиман правни документ који је регулисао бројне области рада и живота рудара у Србији 15. века.

БОНУС ВИДЕО: ОПОЗИЦИОНИ МЕДИЈИ НАСТАВЉАЈУ СТРАВИЧНУ КАМПАЊУ ЛАЖИ О РУДНИКУ ЛИТИЈУМА

Препоручујемо

Политика

0 38

ХРВАТИ У СУЗАМА: "Србији ће капати литијумске милијарде, а Хрватска нема ниједно налазиште!" (ВИДЕО)

24. 07. 2024. у 10:54

Економија

0 10

ПОРТУГАЛИЈА НЕ ЖЕЛИ ДА ПРОПУСТИ ЛИТИЈУМСКУ ШАНСУ:Влада у Лисабону жели да покаже ЕУ да је рударство могуће у 21.веку по највишим стандардима

24. 07. 2024. у 10:00

Свет

0 11

ИНВЕСТИЦИЈА ОД МИЛИЈАРДУ ЕВРА: Отвара се први рудник литијума у Алијеу

02. 08. 2024. у 12:08

Свет

0 3

ФРАНЦУСКА КРЕЋЕ У ИСКОПАВАЊЕ ЛИТИЈУМА: Пројекат од националног значаја - отвара се рудник 2028.

08. 07. 2024. у 08:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације