"МАМА, ДОШЛА НАМ ЈЕ ДЕНА!" Дирљива прича о керуши која је после "Олује" прешла 500 километара и пронашла своју породицу
ПОСЛЕ скоро 29 година од злочиначке операције "Олуја" у којој је убијено хиљаде људи, а протерано више од двеста хиљада, још увек испливавају тужне и потресне приче оних који су прошли кроз ужасе рата, избеглиштва, губитка чланова породице...
У мору таквих, издвојила се и једна херојска, дирљива, а њен главни актер, керуша Дена постала је позната широм света.
Доказ да вечну љубав између пса и човека не може да прекине чак ни рат је Денин подухват у којем је прешла 500 километара, неколико десетина градова и неколико река како би дошла до својих Радановића.
Њени власници, породица Радановић живела је у Петрињи, граду у близини Загреба, где су је 1991. добили као штене од комшија, а њихова деца наденула су јој име. Кућа Радановића постала је њен дом.
Међутим, четири године касније, наступила је "Олуја", али и борба за голи живот, те су колоне српских избеглица из Хрватске хрлиле ка Србији, а Дена је у свом том хаосу остала у дворишту куће у Петрињи сама.
Радановићи су се обрели у избегличком центру у Руми, покушавајући да организују нормалан живот. Глава породице Милан се запослио као возач аутобуса и некако су састављали крај с крајем. Ипак, туга за Деном била је велика, и њихова срећа никада није била потпуна. Мислили су да је више никада неће видети.
Керуша Дена није мислила тако. Након 139 дана лутања и пређених 500 километара од Петриње до Руме, успела је да пронађе своје власнике који ниси у том егзодусу стигли да га поведу са собом. Прошла је кроз градове Двор, Нови, Приједор, Бањалука, Прњавор, Дервента, Модрича, Брчко, Бијељина, Богатић, Сремска Митровица. На путу су јој се испречиле реке Уна, Сана, Врбас, Босна, Дрина, Сава. Препреке су биле мале каква је била љубав која ју је вукла да пронађе своје власнике.
– Пред нову 1996. годину, тачно 22. децембра, у собу је утрчао син Горан и бескрајно узбуђен рекао: Мама, дошла нам је Дена! – испричала је Душанка, и додаје да у првом тренутку керушу није могла да препозна јер је много смршала, а шапе су јој биле крваве и без ноктију.
У Руми се Дена оштенила и донела на свет петоро кучића. Штенад су поклоњена Румљанима, а она је одлетела у Канаду са својим власницима.
- Деца су јасно рекла да без ње неће да иду. То сам и саопштио службеници у канадској амбасади у Београду, која ме је и изненадила и обрадовала у исто време својим одговором: "Ми о вашој керуши све знамо и све ћемо учинити да и она путује са вама, ништа не брините". Тако је и било - рекао је Милан.
Нажалост, Дена је угинула, али Радановићи и даље чувају њен пепео у свом дому.
(Луфтика)
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ТРАГЕДИЈА, ПОЧИВАЈ У МИРУ" Анђушића погодила вест - нашли га мртвог: "Никад не знате кроз шта људи пролазе"
"ТРАГЕДИЈА, почивај у миру..."
17. 12. 2024. у 18:26
Коментари (0)