КОФЕРЕ ПАКУЈУ У 36. И ТО - НЕЗАПОСЛЕНИ: Унутрашње миграције мењају тренд, сада из варошица сви хоће у Београд и Нови Сад

МИГРАЦИЈЕ унутар саме Србије прилично су се промениле у последње две деценије, па главни тренд више није одлазак из села у град, јер је "крвна слика" села одавно измењена, већ се становништво сели из вароши, мањих градова и општина у веће. Односно са југа земље на север. Прошле године 145.843 људи променило је пребивалиште, показују најновији подаци Републичког завода за статистику.

Фото В. Данилов

Њихова просечна старост је 36,1 година (за мушкарце 36,7 година, а за жене 35,6 година), што значи да су за осам година млађи него што је просечна старост становништва у земљи (43,9 година). Дакле, радно способан "контингент" на врхунцу својих потенцијала.

Најпозитивнији миграциони салдо лане имали су Београдски регион и Војводина. Између 2019. и 2023. године у Београдски регион се годишње око 5.000 људи више доселило него што се из њега одселило, док је у Војводини тај број око 1.000.

Највише људи селило се из једне у другу област, а најмање из једног у друго насеље у оквиру исте општине, односно града. Од укупно 25 области, највећи број миграторних кретања остварен је на територији Београдске области: 52.271 (35,8 одсто) досељених и 47.707 (32,7 одсто) одсељених.

Београдска, Јужнобачка, Сремска, Шумадијска, Нишавска и Јужнобанатска област су лане оствариле позитиван миграциони салдо, док је у 19 области миграциони салдо негативан. Како тврде у РЗС, тек у 50 општина, односно градова, миграциони салдо је позитиван, док је у преосталих 118 негативан, односно више људи се одселило него што се доселило.

Регион Шумадије и Западне Србије, ако посматрамо период између 2019. и 2023. године, само на основу унутрашњих миграција, не рачунајући природни прираштај, просечно годишње губи око 3.500 становника. Јужна и Источна Србије просечно по овом основу годишње губе око 3.000.

Дизајн центар Новости

Највећи број пресељених, око 60 одсто, из категорије је издржаваних лица, трећина је активна, а удео оних са личним приходом је девет одсто.

Демографи тврде и да жене традиционално чешће мењају пребивалиште него мушкарци, као и да је већ дуго главни смер унутрашњих миграционих токова од планинских и брдских области ка равничарским. Управо ово се одражава на даљу депопулацију мање развијених крајева на југу, смањење и старење радне снаге, повећане издатке за здравствену заштиту (старијих), неравнотежу полног састава, а самим тим и на природни прираштај, пошто одлазе жене у репродуктивном добу. Најтежа ситуација је у зајечарској области, где је чак 28,9 одсто становништва старије од 65 година, а само 11,2 одсто млађе од 15.

Главно питање које се намеће јесте - како ће Србија изгледати за четврт века и да ли ће Београд, као највећи центар, успети да испрати толики прилив људи?

- У наредном периоду очекује се даљи пад броја становника, у зависности од региона и унутрашњих миграција. Београд и Нови Сад имају и вероватно ће имати најмањи пад, а Јужна и Источна Србија највећи. Али, циљ би требало да нам буде да цела земља не падне испод шест милиона - каже Гордана Бјелобрк из РЗС.

Да неки делови Србије не би потпуно опустели, неопходно је наставити са континуираним популационим мерама. РЗС је спреман да локалним доносиоцима одлука помогне са подацима о томе одакле долази становништво које се код њих досељава, као и куда иде оно које се одсељава, којих је година и каква им је образовна структура, да ли су запослени, колико су зарађивали у месту из ког су се преселили, а колико ту где су се доселили...

- Када локалне власти почну да решавају проблеме на свом нивоу, то ће се одмах осетити и на републичком и почеће "контролисана депопулација", односно успоравање негативног тренда - каже Бјелобркова. - Важни су и подаци о страним држављанима, не би ли се видело колико смо имиграциона земља. Имиграцијом можемо надоместити губитак становништва на локалним нивоу, као што су то урадиле и развијене европске земље са старијом популацијом.

Tanjug

Овако опсежна статистика показаће и да ли се у мање градове враћају пензионери, када окончају радни стаж, што је веома важно знати због изградње инфраструктуре и опредељивања буџета. Јер, општине које имају већи поврат пензионера морају да издвајају више за социјалну подршку и здравстевну заштиту.

Бјелобркова као позитиван истиче пример општине Чајетина, која је добро препознала своје природне ресурсе и потенцијале, све снаге и финансије уложила у њих и задржала становништво.

- Тешко да можемо да повећамо број становника у земљи, али можемо да радимо на томе да оно млађе и образованије, у фертилном добу, буде равномерније распоређено. У корист нам иде и то што морталитет постепено пада - закључује Бјелобркова.

Тадија Митић из Националне коалиције за децентрализацију слаже се да ће се за четврт века наставити тренд пражњења села, али и мањих градова. Као пример наводи општину Црна Трава, која је између два пописа (2011. и 2022. године) изгубила буквално половину становништва, с тенденцијом даљег пада.

Лична архива

- Прошле године донета је уредба којом се држава обавезала да донесе национални план, којим би се систематски решавао проблем депопулације у земљи - каже Митић. - Тај план чекамо, а оно што је сада јасно то је да Београд са овом инфраструктуром неће моћи да издржи константан прилив становника. У Војводини, број људи повећава се само у Новом Саду, док се ободи празне. У Ниш долазе мештани Врања, Пирота, Сурдулице. То помаже одржању демографског стандарда, али број Нишлија између два пописа ипак се смањио за 11.000.

На питање како објашњава то да Србија никада није имала бољу мрежу путева, која би омогућила људима да станују у мањем месту, где је живот јевтинији, а да на посао иду у Београд, а да се то ипак релативно ретко догађа, Митић има спреман одговор:

- Млади људи желе садржаје којих у мањим срединама нема. Желе боље образовање, субвенционисане уџбенике, културне догађаје, бољу здравствену и социјалну заштиту. Због недостатка тога они неће да живе тамо где им је јевтиније и да користе одличне путеве до Београда, Ниша или Новог Сада. На томе треба радити и повећати улагања на локалу. У ЕУ за локалне самоуправе иде 22,97 одсто јавног новца, а када се дода регионални ниво преко 35. Код нас се и за локалне самоуправе и за регионе издваја 13,5 одсто. Прерасподала би могла доста да помогне - констатује Митић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације