ЗА МЕСТО СЕЋАЊА СРБИЈА ЈЕ ОДВОЈИЛА 42 МИЛИОНА: Пред посланике иде на ратификацију споразум о успостављању заједничке изложбе у Аушвицу

ПОСЛЕ деценије и по, Србија и остале државе бивше Југославије коначно ће поново имати свој павиљон у Аушвицу, за шта је већ опредељен новац. Влада је прошле недеље усвојила Предлог Закона о потврђивању Споразума о финанирању поновног успостављања заједничке изложбе у Блоку 17 Државног музеја Аушвиц - Биркенау, који сада иде пред посланике.

Архива Новости

Реч је о Споразуму који су 25. јануара ове године, у седишту Унеска у Паризу, потписале Србија, Словенија, Хрватска, БиХ, Црна Гора и Северна Македонија, и сада свака од ових држава треба да га ратификује. Споразумом државе "потврђују своју посвећеност" да поново успоставе " место сећања на жртве са територије бивше Југославије" у најпознатијем концентрационом и логору за истребљење.

Заједничка поставка налазиће се на првом спрату Блока 17 од црвене цигле, а све потписнице финансираће реновирање и конзервацију спрата и заједничких просторија које деле са Аустријом, чији је павиљон у приземљу. Такође, финансираће и дизајн за део који није обухваћен Фондом породице Херман, као и све будуће трошкове одржавања сталне изложбе. Породица Херман из Осијека највећим делом је убијена у Холокаусту. Преживео је само један члан, а потомци су основали фондацију која је све време иницирала обнову некадашњег Југословенског павиљона и која ће уложити део новца.

Архива Новости

Постјугословенске државе су се обавезале да ће надокнадити трошкове реновирања и конзервације Блока 17 у износу од милион евра, које је финансирала Аустрија кроз донације Фондацији Аушвиц-Биркенау. Србија ће учествовати са 35,77 одсто тог износа, Хрватска са 23, Словенија са 16, БиХ са 15,50, Северна Македонија са 7,50 и Црна Гора са 2,23 одсто. Накнада ће се плаћати на основу посебних споразума које ће свака држава закључити са Фондацијом Аушвиц-Биркенау. Свака земља плаћаће трошкове одржавања директно Државном музеју једном годишње, почевши од прве године отварања сталне изложбе.

У 2024. години Србија је одвојила 20 милиона динара у буџету за ове намене. То је први део од 42 милиона динара, колико износи наш удео у укупном износу од милион евра. За следећу годину планирано је издвајање преосталих 22 милиона, а у 2026. још 20 за реализацију изложбе и одржавање простора.

Очекује се да 2026. заједнички павиљон буде и отворен.

Иначе, прва изложба у Блоку 17 и Југословенсом павиљону реализована је 1963. године и њу је поставио СУБНОР. Према речима Веселинке Кастратовић Ристић из Музеја Југославије, на тој првој изложби било је фотографија и докумената из Јеврејског и Музеја револуције, као и две скулптуре вајарке Видосаве Виде Јоцић, бивше заточенице овог логора: једна седећа и друга под називом "Апел". Ове скулптуре наследила је и друга поставка, чији је аутор био архитекта Зоран Булајић. За ту поставку 1988. био је задужен некадашњи Музеј револуције, чији је наследник Музеј Југославије.

Архива Новости

- Друга поставка састојала се махом од копија фотографија и штампаног материјала, прикупљених из различитих музеја, а нарочито из Удружења затвореница Аушвица из Словеније - каже Веселинка Кастратовић Ристић. - Када је 2009. године затворен Југословенски павиљон, скулптуре Виде Јоцић остале су у деопу Музеја Аушвиц-Биркенау, и оне би морале да буду рестаурисане и конзервиране за неку будућу поставку.

Кроз логор смрти, у ком су се налазиле плинске пећи, прошло је око 20.000 логораша са подручја бивше Југославије. Више од 11.000 било је са територије данашње Србије, а дигитализован списак налази се у Историјском музеју Србије, потврдила нам је директорка Душица Бојић.

Архива Новости

Међу онима који су преживели Аушвиц била је поменута вајарка Вида Јоцић, која је у 21. години одведена у бањички логор и одатле са 111 жена послата у пољски казамат. Њен број на руци био је 49.865. У Аушвицу је као петнаестогодишњак био заточен и недавно преминули књижевник и преводилац Иван Ивањи, Титов преводилац са немачког. Он је ухапшен 1944. у Новом Саду, а искуства је описао у књизи "Мој прелепи живот у паклу". Од свих наших логораша преживело је ни стотинак.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације