БРАНКО НА МЕСТУ ТЕТКИНЕ СМРТИ: "Новости" у комплексу "Старо сајмиште", у првој организованој јавној посети Меморијалу
У Меморијалном центру "Старо сајмиште" за прво јавно вођење "Сајмиште: Некад и сад", које ће постати редовно од септембра, изложена је макета некадашњег сајма, пристигла као вредан поклон пре два дана, а коју су израдили студенти архитектуре по аутентичном архивском материјалу. На њој је Сајмиште онако како је изгледало 1937. године.
Реч је, како нам је објаснила помоћница директора меморијала Асја Драча Мунтеан, о поклону породице Татић.
- Макета има посебну историјску вредност, мало ћемо је рестаурисати, али нећемо ништа додавати - каже наша саговорница. - Рајко Татић је био један од општинских архитеката који су 1937. пројектовали Сајмиште.
Осим њега ту су и Миливоје Тричковић и Ђорђе Лукић, док је Централну кулу пројектовао Александар Секулић, који пред рат постаје управник Сајма. За сада је у овом комплексу обновљена само Централна кула, грађена у духу конструктивизма, за оновремени Београд права архитектонска модерна, и служи као простор за изложбе.
- Имали смо око 400 различитих састанака да би ова зграда била прилагођена намени изложбеног простора. Трудили смо се да остане аутотентично све што је могло. Задржана је таваница у духу конструктивизма, као и језгро са бетонским стубовима. Аутентичне су и степенице од тераца, само су мало конзервиране. Остали део морао је да се ојача јер је зграда грађена тако да не може да поднесе никакав земљотрес, нити је имала противпожарну заштиту. На врху је квадрат који се ротира и чини звезду, што је испало веома симболично. За време логора, Централна кула је била административна зграда, у којој су радили образованији логораши, тзв. "персоналци", да би на крају и сами били убијени - казала је Асја Драча Мунтеан.
На прво јавно вођење дошао је и Бранко Шнап, један од иницијатора идеје да Београд 10. мај обележава као Дан сећања у спомен на последње Јевреје, који су тог датума 1942. одведени у смрт.
- Овде је страдала моја тетка Фани Шнап, очева рођена сестра. Убијена је издувним гасом, у душегупки, на путу до Јајинаца. Имала је 35 година. Била је из Сарајева, али се удала и дошла са мужем у Београд. Ту ју је затекла 1941. Муж се вратио у Босну и на крају страдао у Јасеновцу. Мој отац је успео да преживи јер је отишао у партизане - казао нам је Шнап.
За разлику од њега, Емануел Карлебах није на Сајмишту изгубио никога. Рођен је 1935. у јеврејској породици, у Немачкој, и кад је имао седам месеци избегли су пред нацистима. Прешли су у Белгију, па Француску, да би крај рата дочекали у Швајцарској. Одушевљен ондашњом Југославијом, седамдесетих година прошлог века долази у Београд, и од 1971. до 1974. ради као спикер и водитељ у Радио Југославији на француском.
- Имао сам велике симпатије према ондашњој Југославији, као што имам према данашњој Србији. После 1999. одлучио сам да живим у Београду и овде сам купио стан. Нисам први пут на Сајмишту, желео сам да видим колико су људи заинтересовани за историју и да обиђем Меморијал - каже Карлебах.
ЗАШТИТА ЗА ТОПОВСКЕ ШУПЕ
МЕМОРИЈАЛНИ центар је, каже Асја Драча Мунтеан, предао иницијативу градским властима да се логор Топовске шупе заштити као културно добро:
- Направљен је елаборат, у ком су утврђене три зграде које су биле у функцији логора, и где су страдали скоро сви мушкарци јеврејске заједнице Београда и шире. Свесни смо да због изградње града не можемо да штитимо велико подручје, али смо се одлучили за заштиту тих зграда и за њих ћемо се борити.
Са историјом Сајмишта у време када је био модеран сајам, па током рата, када постаје стратиште за Србе, Јевреје и Роме, и после рата када одатле креће градња Новог Београда и атељее добијају значајни уметници, публику су упознали историчар др Милан Кољанин, Асја Драча Мунтеан, извршна директорка, и Леа Ескенази, сарадница у Одељењу за стручну обраду грађе.
Од павиљона још постоји: италијански, у ком су се за време рата налазили магацин и столарска радионица, а данас је остало неколико уметника; чехословачки, у ком је такође био магацин и краће време женски павиљон, а где су данас исто уметнички атељеи; турски, где су се налазили мртвачница и тушеви за дезинфекцију, а данас је познати ресторан; Павиљон Николе Спасића, који је био логорска болница, а данас су у њему спортски садржаји; Павиљон Мађарске - "павиљон смрти", у ком су се вршила убиства логораша. Данас у њему живе људи, у својим становима. Први следећи биће реконструисан Павиљон Италије.
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)