ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАХА ВЕРАН "НОВОСТИМА": На Новом гробљу сахрањен Радисав Раде Брајовић (1938-2024) дугогодишњи главни уредник нашег листа
НЕКАДАШЊИ главни уредник "Вечерњих новости" Радисав Раде Брајовић (1938-2024) сахрањен је на Новом гробљу у Београду, крај своје супруге Гордане, песникиње и врсног репортера нашег листа. Уз песму "Сви пљеваљски тамбураши", на вечни починак испратили су га син Вук, снаха Виолета, родбина, пријатељи и колеге.
После опела у капели, присутнима се обратио Нинослав Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије.
- Раде није лако постао новинар, најпре је у "Борби" био коректор, а у "Вечерње новости" дошао је 1965. године. Убрзо је постао уредник, а онда и дописник из најмногољуднијих земаља света, Индије и Кине. За његов професионални успон свакако је заслужна и његова супруга Гордана, која је била јака личност. Брајовићи су били радо виђени гости чак и у дому породице Ганди.
Говорећи о једном од најбољих и најутицајнијих уредника српских и југословенских медија у другој половини 20. века, генерални секретар УНС је подсетио да је Брајовић био на челу "Новости", у најтежој деценији, када је беснео грађански рат и распадала се држава:
- "Новости" су биле народне новине, а Раде је следио патриотску политику - политику коју је народ прихватао. Чим је народ почео да окреће леђа владајућој власти, он је чуо тај глас и успео је да сачува самосталност листа, који је излазио у тиражу од 350.000 до 400.000 примерака. Та уређивачка политика га је коштала много. Пензионисан је 1998. Пензија га није дочекала неспремног, наставио је да пише. Објавио је и неколико веома значајних књига. Сада се придружио небеској редакцији "Вечерњих новости", иако је за живота постао бесмртни члан те редакције.
Опроштајне говоре на гробу држале су Брајовићеве колеге Милан Мишић и Момир Чабаркапа.
- Као и сви други и Раде Брајовић је отишао "тамо где одлазе сви а где никога нема", остављајући нам ризницу не само сећања него и незаборавних новинарских подвига - рекао је Мишић. - Као дописници две велике новинске куће у Индији сарађивали смо и истовремено се такмичили текстовима о регионалним кризама. Али, Брајовић је много директније утицао на моју новинарску каријеру када је у другој половини деведесетих отворио врата "Новости" за мене и Мирослава Лазанског. Тешко му је пао редакцијски пуч у јулу 1998, после кога је био приморан да оде у превремену пензију. И после тога његова приврженост "Новостима" и компанији коју је основао била је постојана. Био је до последњег даха новинар веран "Новостима".
Син Вук: Нећемо се опраштати
- МИ се овде не опраштамо од Рада, јер би то значило да га нисмо добро разумели кад нам је свих ових година говорио да се опраштати нећемо, и већ тада и тиме нас штитио од бола који један овакав дан мора да изнедри - рекао је Брајовићев син Вук. - Али, шта је овај дан у поређењу са свим оним другим који су ткали непрегледне призоре среће, блискости, саосећања, пажње - скоро увек опеване у ономе што би Раде својим речима, говором или песмом њима у част изразио, и које ми годинама памтимо и кроз радо понављање славимо? Песма његовог живота, а Гордана свих ваших - већ је пригрлила њену љубав да уз Божју милост наставе путем своје величанствене вечности тамо где су се на космички трен случајношћу људских маргина разишли пре неколико година.
Присећајући се догодовштина из Брајовићеве новинарске и уредничке каријере, Чабаркапа је говорио и о невољама са којима се током турбулентних деведесетих тадашњи главни уредник "Новости" суочавао и како их је превазилазио:
- После дописничке каријере, вратио се у редакцију и прво постао шеф деска, па главни уредник. Био је то најбољи, али и најтежи период у историји "Вечерњих новости". Тада су почели грађански рат, рушила се држава. Имали смо огроман тираж, али како се скраћивала држава смањивао се, али не онолико колико смо очекивали. Био је велики патриота, велики новинар, велики уредник - закључио је Чабаркапа.
Неколико сати пре сахране, у Удружењу новинара Србије је одржана комеморација на којој су говорили Душан Миловановић, дугогодишњи новинар и уредник "Вечерњих новости", Живојин Ракочевић, председник УНС-а, и Нино Брајовић.
Заслужио поштовање
- БРАЈОВИЋ је био човек "Новости", човек новинарства - рекао је Миловановић. - Успео је да сачува суштину новина, са свим проблемима које је имао. Умео је да плане, али и да ободри и каже: "Идемо даље". Његову суптилност и кураж данас је важно проучити, дефинисати, како би се схватило шта је битно за профил доброг главног уредника новина, које имају упориште у народу. Он стоји као светионик и узор, који је цену платио. Остао је на часном месту као човек који је заслужио поштовање.
- Ако би се бавили портретом успешног главног уредника, Брајовић би био пример на коме бисмо објаснили како се преко личности која се нађе на том месту прелама много тога што је одраз времена и система - рекао је Миловановић, подестивши да је на чело "Новости" Брајовић дошао у време "догађања народа". - Мало ко би могао да се прилагоди тим околностима. Поседовао је изуетну енергију, и имао велику амбицију. Био је "кабаст формат", смео је свима да погледа у очи и каже шта мисли, ма како се то разрешило.
Ракочевић је истакао да је Брајовић имао три куће - своју, "Новости" и УНС:
- Живео је на три нивоа. На нивоу осмеха, акције, и на нивоу духа. И у свим сусретима имао је ведрину, неки план, акцију, знао начин да то реализује. И то је оно што је чинило његову наизглед једноставну, а тако сложену личност, која је могла да прође кроз свет, а да га тај свет не сломи, не прилагоди и не уподоби. Та унутрашња покретачка снага је била неисцрпна.
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километра у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, "кешираће" невероватне 35 милијарде долара
ПРОИЗВОДИЋЕ троструко више од 88.2 милијарде kWh, колики је пројектовани капацитет тренутно највеће хидроелектране на свету - "Три кланца" у централној Кини.
26. 12. 2024. у 14:37
Коментари (0)