ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАХА ВЕРАН "НОВОСТИМА": На Новом гробљу сахрањен Радисав Раде Брајовић (1938-2024) дугогодишњи главни уредник нашег листа

НЕКАДАШЊИ главни уредник "Вечерњих новости" Радисав Раде Брајовић (1938-2024) сахрањен је на Новом гробљу у Београду, крај своје супруге Гордане, песникиње и врсног репортера нашег листа. Уз песму "Сви пљеваљски тамбураши", на вечни починак испратили су га син Вук, снаха Виолета, родбина, пријатељи и колеге.

Foto: Zoran Jovanovic

После опела у капели, присутнима се обратио Нинослав Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије.

- Раде није лако постао новинар, најпре је у "Борби" био коректор, а у "Вечерње новости" дошао је 1965. године. Убрзо је постао уредник, а онда и дописник из најмногољуднијих земаља света, Индије и Кине. За његов професионални успон свакако је заслужна и његова супруга Гордана, која је била јака личност. Брајовићи су били радо виђени гости чак и у дому породице Ганди.

Foto: Zoran Jovanovic

Говорећи о једном од најбољих и најутицајнијих уредника српских и југословенских медија у другој половини 20. века, генерални секретар УНС је подсетио да је Брајовић био на челу "Новости", у најтежој деценији, када је беснео грађански рат и распадала се држава:

- "Новости" су биле народне новине, а Раде је следио патриотску политику - политику коју је народ прихватао. Чим је народ почео да окреће леђа владајућој власти, он је чуо тај глас и успео је да сачува самосталност листа, који је излазио у тиражу од 350.000 до 400.000 примерака. Та уређивачка политика га је коштала много. Пензионисан је 1998. Пензија га није дочекала неспремног, наставио је да пише. Објавио је и неколико веома значајних књига. Сада се придружио небеској редакцији "Вечерњих новости", иако је за живота постао бесмртни члан те редакције.

Foto: Zoran Jovanovic

Опроштајне говоре на гробу држале су Брајовићеве колеге Милан Мишић и Момир Чабаркапа.

- Као и сви други и Раде Брајовић је отишао "тамо где одлазе сви а где никога нема", остављајући нам ризницу не само сећања него и незаборавних новинарских подвига - рекао је Мишић. - Као дописници две велике новинске куће у Индији сарађивали смо и истовремено се такмичили текстовима о регионалним кризама. Али, Брајовић је много директније утицао на моју новинарску каријеру када је у другој половини деведесетих отворио врата "Новости" за мене и Мирослава Лазанског. Тешко му је пао редакцијски пуч у јулу 1998, после кога је био приморан да оде у превремену пензију. И после тога његова приврженост "Новостима" и компанији коју је основао била је постојана. Био је до последњег даха новинар веран "Новостима".

Присећајући се догодовштина из Брајовићеве новинарске и уредничке каријере, Чабаркапа је говорио и о невољама са којима се током турбулентних деведесетих тадашњи главни уредник "Новости" суочавао и како их је превазилазио:

- После дописничке каријере, вратио се у редакцију и прво постао шеф деска, па главни уредник. Био је то најбољи, али и најтежи период у историји "Вечерњих новости". Тада су почели грађански рат, рушила се држава. Имали смо огроман тираж, али како се скраћивала држава смањивао се, али не онолико колико смо очекивали. Био је велики патриота, велики новинар, велики уредник - закључио је Чабаркапа.

Неколико сати пре сахране, у Удружењу новинара Србије је одржана комеморација на којој су говорили Душан Миловановић, дугогодишњи новинар и уредник "Вечерњих новости", Живојин Ракочевић, председник УНС-а, и Нино Брајовић.

Foto: Zoran Jovanovic

- Ако би се бавили портретом успешног главног уредника, Брајовић би био пример на коме бисмо објаснили како се преко личности која се нађе на том месту прелама много тога што је одраз времена и система - рекао је Миловановић, подестивши да је на чело "Новости" Брајовић дошао у време "догађања народа". - Мало ко би могао да се прилагоди тим околностима. Поседовао је изуетну енергију, и имао велику амбицију. Био је "кабаст формат", смео је свима да погледа у очи и каже шта мисли, ма како се то разрешило.

Ракочевић је истакао да је Брајовић имао три куће - своју, "Новости" и УНС:

- Живео је на три нивоа. На нивоу осмеха, акције, и на нивоу духа. И у свим сусретима имао је ведрину, неки план, акцију, знао начин да то реализује. И то је оно што је чинило његову наизглед једноставну, а тако сложену личност, која је могла да прође кроз свет, а да га тај свет не сломи, не прилагоди и не уподоби. Та унутрашња покретачка снага је била неисцрпна.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације