ЗА КАФАНУ САД НАМ ТРЕБА И - ПРЕВОДИЛАЦ: Због увоза радне снаге све су чешће некад шармантне, некад фрустрирајуће ситуације у споразумевању

У Београду, као и још неким градовима у Србији све је више кафића, ресторана, фризерских салона у којима не може да се наручи кафа или јело, нити да се објасни са фризерком - на српском језику. У градском превозу дешава се да се са возачима споразумева пантомимом - путник подигне руку а он заустави возило. Ове појаве, које у почетку делују као шармантна мултикултуралност, неретко стварају ситуације које су комичне, али и фрустрирајуће. Поједини грађани забринуто говоре да идемо ка губитку не само матерњег језика, већ и идентитета.

Тоша Борковић

Није ова појава карактеристична само за Србију. Због мањка домаће и увоза радне снаге из иностранства, идентуичне ситуације догађају се и у окружењу, нарочито на туристичким дестинацијама.

- Ушао сам у аутобус и питао возача да ли иде ка центру. Он се само насмејао и слегнуо раменима. На крају сам завршио у другом крају града - каже нам љутито један пензионер на аутобуској станици. - Треба ли под старе дане да учим хинду или арапски језик да бих могао да се споразумем у родном граду у коме сам животни век провео?!

FOTO: Privatna arhiva

Адвокат Стефан Пекић, који се бави и отварањем фирми за странце каже да код нас не постоји законска обавеза да страници морају да познају макар основе српског језика да би се бавили услужним делатностима:

- Послодавци одлучују кога ће да запосле.

Према подацима Агенције за привредне регистре, у Београду 431 страни држављанин власник је услужног "бизниса", док их је у Србији - 929. Ресторане и покретне угоститељске објекте у нашој земљи "држи" њих 431, а у престоници - 187, кетерингом се баве 43 страна држављанина (у Београду - 30). Странци су власници и 325 фризерских и козметичких салона, од којих је 165 у Београду. Приликом регистрације предузетничких радњи за њих важе иста правила као за наше предузетнике. А, није неуобичајено да у локалима чији су власници наши држављани раде људи који српски не умеју ни да прозборе.

- Лепо је чути страни језик у престижним деловима наше престонице. Лепо је и примити к знању да смо европска престоница. Лепо је и српском туризму кад приходује, али... Није нимало лепо што по сваку цену газимо по својој матичној, културној основи - каже др Михаило Шћепановић, професор на Филолошком факултету у Београду. - У многим државама је немогуће радити у услужним делатностима уколико не препознајете службени језик дате земље. Код нас? Имамо возаче у градском превозу који не знају ни српску реч да прокамене, а камоли да збуњеном путнику помогну да се дохвати одредишта. Па, шта оно беше самопоштовање?!

Фото П. Митић

Сличног мишљења је и професор др Александар Милановић, председник Савета за српски језик:

- Недопустиво је да неко ко ради у јавном сектору, у коме су и услужне делатности, не познаје српски језик макар на елементарном нивоу. Наша држава би морала да поведе рачуна о томе, да се за све који желе да раде у јавном сектору, уведе тест познавања српског језика. У Француској су по том питању ригорозни. У Немачкој, чак и професор универзитета који намерава да држи курс из индоевропских језика мора да зна немачки. Познавање језика је нулти корак. А, очигледно је да ми нити питамо, нити тражимо, нити било шта. Возачи аутобуса, Пакистанци, Индијци, ни реч српског не знају. Гледају људе избезумљено када их нешто питају. Не знају они ни наша саобраћајна правила, а камоли језик. Овај проблем држава мора да реши актом о издавању дозволе за рад, а не да се потврда доноси од комшије.

Foto: Printskrin

Уместо у јеловник гледамо у мени

- Наш српски језик и његово писмо смо до те мере потиснули да је то више непрепознатљиво - каже професор Михаило Шћепановић. - То је разговорни језик са англицизираном љуштуром. Уместо у кафане одлазимо у бистрое, бифее, конобе и тамо нас чекају мении, са будибокснама каквим понудама, а све с циљем додворавања странцима у незнавености да они долазе да упознају нашу кулинарску и општу културу. Помало жалосно с наше стране.

FOTO: Privatna arhiva

Сви који имају било какав пословни сусрет са становништвом морали би познавати макар минимум српског језика, мишљење је и лингвисте професора др Срете Танасића.

- Немогуће је и замислити да конобар не зна ни реч српског, а ради у београдском кафићу. Нажалост, наша реалност је да се нервирамо за наше паре, па и кад нам конобар који нас не разуме донесе капућино, а ми желимо да попијемо домаћу кафу - истиче Танасић. - Имамо запажен прилив радника из иностранства, скраћујемо процедуре, али нисмо утврдили шта они морају да испуне. Чак и радници на грађевини морали би да разумеју минимум српског језика, да не ураде нешто погрешно. Зашто да се човек малтретира у свом роћеном граду када хоће да поручи јело у ресторану или зашто један путник да се погрешно вози градским превозом зато што возач не зна ни реч нашег језика?

Професор Танасић указује да у земљама "чију ми праксу често преузимамо, али на површан начин, постоје обавезе, а једна од њих је познавање језика те државе да би прешао у фазу да имаш право да радиш". Незамисливо је, каже Танасић, да се, рецимо конобар споразумева са гостима мимиком и рукама.

Препоручујемо

Црна Гора

0 16

ХОЋЕ ЛИ СЕ СРПСКИ ЗБОРИТИ СЛУЖБЕНО? Професори питају да ли ће резултати пописа бити довољан разлог за промену Устава

24. 05. 2024. у 06:00

Црна Гора

1 36

СРПСКИ НА ПРАГУ УСТАВА: Црногорци се враћају исконском идентитету, говоре незванични резултати пописа

22. 01. 2024. у 07:23

Црна Гора

0 3

ПОПИС МЕЊА ЦРНУ ГОРУ: Након завршеног пописивања, два кључна питања наћи ће се пред владајућом већином

25. 12. 2023. у 08:00

Панорама

0 22

ХРВАТ УПИТАО СРБЕ КОЈА ЈЕ НАЈСМЕШНИЈА ХРВАТСКА РЕЧ: Знате ли шта су пицигин, ногоступ и кркан? Насмејаћете се када ово прочитате

02. 12. 2023. у 12:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације