ИЗ ПАКЛА ГАЗЕ ОД МАРИЈАМ НЕМА ВЕСТИ: Лидија из Александровца покушава да извуче кћерку, нашу држављанку, из ратног попришта у Палестини

ВЕЋ готово месец дана Лидија Весић Аббас (57), техничар за биохемију из Александровца, покушава да прикупи новац и извуче кћерку Маријам из Појаса Газе преко туристичке агенције, која је део "Хала Органи" компаније.

Privatna arhiva

- Са Маријам сам се дописивала пре недељу дана, када је последњи пут имала интернет. Од тада немам вести, али се надам да је добро и да су сви живи - каже Лидија.

Она објашњава да се њена кћи нашла у центру израелско-палестинског сукоба, јер јој је отац Палестинац. У Палестину су се са двоје деце одселили после бомбардовања Југославије 1999. Ћерка је имала озбиљних здравствених проблема и није јој одговарала клима у Србији. Отишли су у Газу и испоставило се да је близина мора лековита за Маријам. Од тада живи тамо, где ју је затекао и најновији сукоб.

- Телефонска и интернет комуникација су били онемогућени, па сам у почетку покушавала да добијем информације да ли су уопште живи - каже Лидија. - Петнаестак дана од почетка ратних операција Маја се јавила. Рекла сам да ћу поднети захтев за њихову евакуацију, одговорила је да рат неће трајати дуго и да се ускоро видимо. Живели су у Нусеирату, на југу Газе. Последњег дана прошле године Нусеират, Канјунес и Дер Балах жестоко су гранатирани, њихова зграда је срушена и под кишом граната и метака крећу ка Рафи. Маја се не жали и не тражи помоћ док не дође у безизлазну ситуацију, што је повлачење у Рафу представљало. Са једне стране израелске снаге које их "савијају" ка граници са Египтом, а са друге Египат, који је подигао зид од три метра.

МаријамFoto: Privatna arhiva

POGLEDAJ GALERIJU

Лидијина породица нашла се у "сендвичу", у шатору, без воде, струје и хране, спавајући у блату. Маријам је тако провела два и по месеца. Комуникација с мајком је била отежана.

- Када су у Рафи схватили у ком смеру се одвијају ратне операције, Маријам је рекла да се више не осећа безбедном и да хоће у Србију. Тада креће моја "борба" за њену евакуацију. Између Србије и Палестине не постоји уговор о двојном држављанству, а она је рођена у Београду и српског држављанства се никад није одрекла. Иако Српкиња, Газу није могла да напусти без сагласности власти у Израелу. Србија је учинила све како би Маријам била евакуисана. Дуже од месец дана је чекано на одобрење за њену евакуацију, а у међувремену, с обзиром на то да се чекала још једна офанзива, успела је да се извуче из обруча и врати до логора Ал Могази, у кућу бабе по оцу. Уз много дипломатских ургенција, добила је дозволу за евакуацију 20. марта ове године, у девет ујутро. Нажалост, ни МСП Србије, ни ја нисмо могли да ступимо с њом у контакт, па је за евакуацију сазнала прекасно, тек 20. марта у 23.30, када се појавио интернет сигнал. Људи из амбасаде су је чекали на прелазу до 16 сати.

У међувремену Лидија сазнаје да Маријам не може да путује сама, већ у друштву мушког сродника. О свему је обавестила нашу амбасаду у Египту и Србија јој је опет изашла у сусрет, па један од браће, за које је послала гарантно писмо, добија визу Ц из хуманитарних разлога. Међутим, опет је потребна дозвола за излаз израелских власти, која, и поред дипломатских ургенција, није стигла.

Сазнала је и да туристичка агенција "Хала" организује излазак из Газе уз обезбеђене дозволе. До сада је са њима Газу напустило око милион и по људи.

- У овом тренутку Мајина слобода кошта 7.000 долара. Нажалост, без помоћи мог народа, не могу да обезбедим ту суму - каже Лидија.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације