У РАТУ ЗА ЈЕЗИК УСТАВНИ СУД НА СТРАНИ СРПСКОГ: У процесу утврђивања неуставности Закона о родној равноправности обустављена његова употреба

УСТАВНИ суд Србије је покренуо поступак за утврђивање неуставности Закона о родној равноправности и обуставио његову даљу употребу због евентуалних изузетно штетних последица.

Фото В. Н.

Тиме је, после три године борбе, потврђено мишљење стручњака најразличитијих специјалности, првенствено правника и лингвиста, да је овај закон наметнут од западних лобија, неуставан, неук, непоткрепљен и идеолошки острашћен.

Одлука Уставног суда правно је заснована на Захтеву за оцену уставности Закона о родној равноправности, који је канцеларија адвоката Миленка Радића поднела 2021, а после трогодишње борбе он највећим успехом сматра то што је у последњи тренутак спречено да у школске уџбенике уђу накарадне дефиниције по којима више не постоји равноправност мушког и женског пола, већ више од деведесет равноправних "родова"!

- Прва злоупотреба у Закону о родној равноправности је реч род, којом је неко нетачно превео енглески термин џендер (gender). Род у српском језику и "род" из овог закона уопште немају исти смисао. У закону се наводи да је "род оно како се изјашњавамо", што је смисао англосаксонског термина "џендер". По том закону данас неко може да се изјасни као мушкарац, сутра као жена, прекосутра као "флуидан" и тако све до деведесетак "џендера" колико данас на Западу користе. Закон прети кажњавањем непоштовања равноправности свих облика "рода" који не постоји у Уставу, нити ико зна који су то облици, јер их ни закон не наводи. Примена закона би суспендовала примену хиљада прописа у којима се користе изрази који нису уподобљени са члановима закона којима се прописује обавезна употреба "родно сензитивног језика", који не постоји у Уставу, нема речник, граматику, правопис, па уопште и не може да се дефинише као језик - каже адвокат Миленко Радић.

Мишљење правника подржали су стручњаци из САНУ, Матице српске, Вукове задужбине, Савета за српски језик који је формирала Влада Србије, глас су дигли Српска православна црква, просветари, новинари, највећи део широке јавности. Ти гласови су годинама гушени кампањом лобија који су гурали накарадни закон, а "Новости" су биле један од ретких медија, често једини, у којима је могао да се чује аутентични српски став. Одлука Уставног суда недвосмислено показује ко је био у праву.

архива

- Такву одлуку Уставног суда очекивали смо од дана доношења тог несрећног погубног закона. Одбор за стандардизацију српског језика, као највише научно свесрпско и свеинституционално тело задужено за бригу о српском стандардном језику, годинама пре његовог доношења је аргументовано оспоравао оправданост таквог закона, а своје ставове јавно је износио. Они су потпуно игнорисани, никад нас нико није позвао на разговор. Зна се и зашто - јер смо били апсолутно у праву; није се ни имало о чему ту дискутовати са нама јер то је идеолошко насиље над језиком, српском културом и нашим хришћанским начином живота који смо вековима изграђивали. Српски језик па и српска култура лажно су оптуживани да су дискриминаторни. А у ствари под плаштом бриге о заштити мањина вршено је свеколико насиље с циљем разарања српске културе и породице - каже проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика и члан Савета за српски језик Републике Србије и истог тела у Републици Српској.

Фото Д. Миловановић

Упркос кампањи за неуставни закон стручњаци нису одступили од одбране језика као темеља националног идентитета.

- Покренута је неколицина иницијатива за оцену уставности овога закона, који су лингвисти окарактерисали као закон против српског језика. То је, једноставно речено, закон који у свом језичком делу суспендује употребу српског стандардног (књижевног) језика. Они који нису ни знали шта су законитости српског језика желели су да буду наредбодавци српском језику. Уставни суд Републике Србије напокон се огласио, као да је предосетио, после ових нешто више од месец дана примене закона, да наставак његове примене може довести до несагледивих последица по српски језик, а самим тим и по српски народ у целини, будући да је српски језик темељни српски идентитетски национални критеријум. Закон је од доношења нанео толико штете српскоме језику да ће требати деценије да се та штета санира - каже лингвиста, редовни универзитетски професор за савремени српски језик, синтаксу, стилистику и општу лингвистику др Милош Ковачевић.

Фото Портал "Искра"

Одлука Уставног суда радује србисте, али борба за српски језик још није готова, упозорава проф. др Александар Милановић са Филолошког факултета:

- Надам се да су нове одлуке увод у смештање "родно осетљивог језика" у сферу личног избора, како је свуда у Европи, а не у сферу државне присиле, како је то сада само у Србији на целој планети. Ове охрабрујуће вести, међутим, прати сенка паралелних догађаја, који нам указују да борба против језичког инжињеринга није завршена, односно да се он данас и даље несметано врши. Иако се, наиме, сада све више говори да "родно осетљиви језик" заправо и није намењен за примену у језику медија, који су независни и слободни, истовремено се одредбе овог језичког експеримента уграђују у нови новинарски кодекс. "Родно осетљиви језик" интензивно се на мала врата, суптилним механизмима присиле, уводи и на српске универзитете. Србисти се надају да ће елан за наметање језика који нема било каву норму барем мало спласнути, те да ће држава у новим сличним језичким подухватима србисте ангажовати од почетка процеса, а не на њиховом крају.

Фото П. Митић

Препоручујемо

Друштво

0 6

ПИСЦЕ "ПРЕВЕЛИ", ПА ЋУТКЕ ЗАВЕЛИ: Отимачина српског стваралаштва у Црној Гори и прекрајање српскојезичке историје

24. 06. 2024. у 07:00

Образовање

0 0

ПРОСЕК ИЗ СРПСКОГ 11,55 БОДОВА: Тест из матерњег језика матуранти урадили боље него лане

20. 06. 2024. у 11:29

Друштво

0 5

И ЊЕГОША ПРЕВЕЛИ НА "ЦРНОГОРСКУ ЋИРИЛИЦУ": Прекрајање српскојезичке историје - библиотечка грађа у ЦГ "препознаје" налог са Цетиња

21. 06. 2024. у 07:00 >> 11:36

Образовање

0 0

ОСМАКЕ НАМУЧИЛА "ГРАЧАНИЦА" И "ПОХОД НА МЈЕСЕЦ": Мали матуранти радили тест из српског језика

19. 06. 2024. у 02:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације