"НОВОСТИ" АНАЛИЗА - ЗДРАВЉЕ НАЦИЈЕ И БЕСПЛАТНИ ПРЕГЛЕДИ: Викендом брже до дијагнозе канцера

СРБИЈА од 1. септембра мења концепт бриге за здравље грађана, па ће свима бити доступнији програми раног откривања најчешћих малигних болести у популацији старијих од 40 година. Уз то, појачава се и брига за здравље најмлађих, за које ће у школском узрасту, опет као некада бити организовани систематски прегледи.

Foto: Printskrin

За старије од 40 сваког викенда радиће се бесплатно тумор маркери на карцином простате, дебелог црева, плућа и дојке. Према плану који је најавио председник Србије Александар Вучић, рачунајући и скрининг на крадиоваскуларне болести, овај програм би требало да се заврши до 1. јануара следеће године.

Рано откривање болести на националном нивоу биће организовано по истом принципу као и превентивни прегледи викендом.

- Реновирали смо већину здравствених установа, направили нове, модерне болнице, купили најасвременију опрему, али показало се да у здравству морамо да мењамо приступ свим грађанима - каже за "Новости" министар здравља Златибор Лончар. - Превентивни прегледи викендом, са којима смо почели пре пандемије ковида 19, потврдили су да грађани нису незаинтересовани за бригу о свом здрављу, али да морамо другачије да им приђемо. Иако смо одавно увели скрининг на најчешће малигне болести, одазив није био задовољавајући, достигао је тек 28 одсто циљане популације.

Управо тај податак, како каже министар Лончар, показује да систем позивања на превентивне прегледе у матичне домове здравља за грађане, можда, и није баш најприхватљивије решење, и да цео приступ мора да се модификује.

- Овако испада да се на организовани скрининг мало ко одазове, а када викендом отворимо 200 установа за превентивне прегледе, лекари једва постигну да приме све који дођу - каже др Лончар. - С друге стране, у три акције, откако смо недавно обновили те превентивне прегледе викендом, прегледано је више од 90.000 људи. То је успех. Посебно за оне људе код којих су болести за које нису знали откривене, и они су одмах ушли у програм даље дијагностике и лечења.

Масовне контроле здравља организоване су и раније кроз скрининг, односно програме циљаног откривања болести, али то ни изблиза није било масовно као недељни превентивни бесплатни превентивни прегледи. Уз то, поједини скрининзи нису успели да покрију све крајеве државе.

- Србија до сада није имала скрининг на карцином простате, иако је то масовна болест - каже за "Новости" професор др Зоран Џамић, директор Клинике за урологију Универзитетског клиничког центра Србије. - Откривање рака простате у почетном стадијуму је велика ствар, јер тада лечење даје резултате. На овај начин имаћемо пуно успешно излечених пацијената. Рађење маркера је врло једноставно, једном годишње се да два милилитра крви, а то може да сачува живот. Поздрављам иницијативу да се ови маркери раде већ за старије од 40 година, јер пета деценија јесте време када може да настане карцином.

Када је реч о карциному плућа, пракса показује алармантну слику: У Србији на свака два сата једна особа умре од ове болести, па нам је програм раног откривања једног од најподмуклијих карцинома неопходан.

- Подржавам ову иницијативу, јер превентивни прегледи су обично масовни и тако можемо да откријемо велики број грађана који би потенцијално могли да имају проблем - каже за наш лист асистент др Михаило Стјепановић, директор Клинике за пулмологију УКЦС. - Добро је што је таргетирана група старија од 40 година, јер карцином плућа је чешћи у средњем и старијем животном добу. Карцином плућа је истовремено најчешћа онколошка болест у Србији, а захваљујући овим прегледима и скринингу који је најављен, биће то од огромног значаја за спречавање овог онколошког обољења.

Карцином дебелог црева (колоректални карцином) је на трећем месту по учесталости свих карцинома код мушкараца и на другом месту код жена. Годишње се открије код 4.500 људи, а у истом периоду однесе 3.000 живота.

Професор Велимир Марковић, директор Клинике за дигестивну хирургију (И хируршка) УКЦС каже да је уз тест на окултно крварење и колоноскопси преглед, тумор маркер који ће се масовно радити од септембра трећи битан индикатор који може да укаже да има промена на слузокожи дебелог црева:

- Иначе, Србија већ 10 година има организован скрининг на карцином дебелог црева, али до сада нисмо успели њиме да обухватимо целу земљу и зато су ови превентивни прегледи од великог значаја - истиче проф. Марковић.

Према подацима Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", рак дојке је најчешћи малигни тумор и водећи узрок смрти од малигних болести код жена у Србији. Најчешће се открива у одмаклој фази болести и зато је циљ националног програма раног откривања болести да се и ова тешка болест препозна на време.

- Циљ је да се рак дојке открије у почетној фази, јер је степен излечења тада и до 95 одсто - каже др Милан Жегарац, онколошки хирург и директор Института за онкологију и радиологију Србије. - Дакле, тумор маркери су значајан индикатор, али морам да истакнем да су скрининг мамографије најбитније за рано откривање рака дојке. Циљане прегледе на ово обољење треба обавезно радити једном годишње. Важно је одазвати се на скрининг програм који држава спроводи за жене од 50 до 69 година, када се мамографија обавља једном у две до три године.

Значај циљаних и превентивних прегеда истиче и др Ивана Стефановић из Завода за хитну медицинску помоћ Београда:

- Превентива је основ доброг лечења и раног откривања болести и поклапа се са основним медицинским критеријумима. Уколико се болест открије у раној фази, што омогућавају превентивни прегледи, односно скрининзи, онда су шансе за успешно лечење много веће. Такође, то важи и за кардиолошке болести, рано откривање нам даје више могућности у лечењу пацијената - рекла је.

НАЈАВЉЕНО И ВРАЋАЊЕ СИСТЕМАТСКИХ ПРЕГЛЕДА ДЕЦЕ ШКОЛСКОГ УЗРАСТА

АКО хоћемо здраву нацију, поред скрининга на најчешћа обољења у популацији старијих од 40 година, морамо са бригом о здрављу да почнемо од школског узраста, и зато се враћају редовни систематски прегледи у школе- каже министар Златибор Лончар.- Децу од најранијег узраста морамо да учимо здравим навикама, првенствено да их научимо да се здраво хране, али и да болести које се јављају у дечјем узрасту због савременог начина живота, пре свега превелике упућености на технологију, као што је кривљење кичме због мобилних телефона "ухватимо" и исправимо на време.

Доктор Георгиас Константинидис, председник Удружења педијатара Србије, каже за "Новости" да на превентивним прегледима деце заиста може да се открије пуно стања:

- Није ми јасно зашто су уопште укидани овакви прегледи јер су они врло битни за уочавање проблема у правилном развоју деце. На њима може да се открије лоша постура, деформитет кичменог стуба, аномалије, ендокринолошке болести попут ниског раста, болести зуба, и да се то лечи и исправи на време.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације