УБИЛИ РАТНЕ ЗАРОБЉЕНИКЕ, ПА КОСТИ ПОМЕШАЛИ СА ЖИВОТИЊСКИМ: Тридесет две године од монструозног злочина на Миљевачком платоу

В.Ц.

20. 06. 2024. у 17:16

ПРЕ 32 године, 21. јуна 1992, Хрватска војска (ХВ) напала је положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу, у близини Дрниша, и преузела контролу над седам села. Био је то први већи напад снага РХ на Републику Српску Крајину пошто је УПРОФОР преузео заштиту на овом подручју, а резултирао је монструозним ратним злочином.

УБИЛИ РАТНЕ ЗАРОБЉЕНИКЕ, ПА КОСТИ ПОМЕШАЛИ СА ЖИВОТИЊСКИМ: Тридесет две године од монструозног злочина на Миљевачком платоу

Wikipeida javno vlasništvo

Како је на свом порталу објавио Документационо-информациони центар "Веритас", уочи напада хрватска страна је од српске затражила суздржавање од евентуалних провокација због одржавања "Међународног фестивала детета", који је требало да почне у Шибенику, да би сама истог јутра напала српске положаје.

Савет безбедности УН је 30. јуна осудио акцију Резолуцијом 762 и затражио повлачење хрватских снага на почетне положаје, али без резултата.

Тужан епилог напада је 40 убијених српских територијалаца, од којих је већина масакрирана после предаје. Хрватске власти, каже "Веритас", наређују српским заробљеницима, под претњом смрћу, да их побацају у крашку јаму намењену за велико смеће.

- Хрватска радиостаница Сплит, у маниру крајњег цинизма, више пута је емитовала имена погинулих српских бораца уз звуке српске националне химне са разним псовкама - наводе у "Веритасу".

Од 17. јула до 1. септембра исте године, хрватска страна је српској преко УНПРОФОРА предала 21 тело, а кости извађене уз помоћ спелеолога из јаме спаковане су у 20 врећа и измешане са костима животињског порекла, што је отежавало идентификацију.

Wikipeida javno vlasništvo

Од делова костију и делова тела на српској страни је састављено 40 посмртних остатака, од чега је 28 идентификовано и сахрањено у породичне гробнице, док је 12 неидентификованих покопано у заједничку гробницу на Новом гробљу у Книну, где се и данас налазе. После пада РСК, ни међународна заједница ни хрватска држава нису показали интерес да се остаци ексхумирају и идентификују ДНК методом.

Седамнаест преживелих заробљеника су, после мучења у затворима Кулине у Шибенику, Лора у Сплиту и Керестинец у Загребу, размењени у Неметину, 14. августа 1992.

Злочинци су цео догађај на Миљевачком платоу забележили на видео-траци, која се непосредно после догађаја, према тврдњама "Веритаса", као хорор филм изнајмљивала по видео-клубовима широм Европе.

Након дугогодишњег кривичног поступка, Жупанијски суд у Сплиту је, у септембру 2014, осудио двојицу припадника ХВ, Анту Бабца на три године и осам месеци и Мишу Јаковљевића на три године, због убиства ратног заробљеника Мирослава Суботића, припадника ТО РСК из книнског села Ервеник.

- За злочин на Миљевачком платоу, без обзира на постојање обиља валидних доказа, пред Хашким трибуналом нико није процесуиран - каже Саво Штрбац из "Веритаса".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТИГЛА ПРВА ВЕЛИКА ПРОГНОЗА ЗА ПРОЛЕЋЕ: Европски стручњаци открили какво нас време очекује у марту, априлу и мају (МАПА)

СТИГЛА ПРВА ВЕЛИКА ПРОГНОЗА ЗА ПРОЛЕЋЕ: Европски стручњаци открили какво нас време очекује у марту, априлу и мају (МАПА)

СТРУЧЊАЦИ са сајта Severe Weather Europe објавили су прву дугорочну прогнозу за пролеће и открили какво време очекује Европу у марту, априлу и мају користећи два главна сезонска модела - ECMWF и UKMO.

20. 01. 2025. у 11:29

РАДИОАКТИВНА ТАЈНА У ЛЕДУ ГРЕНЛАНДА: Мрежа тунела и нуклеарни отпад - потенцијални проблем за Трампа (ФОТО/ВИДЕО)

РАДИОАКТИВНА ТАЈНА У ЛЕДУ ГРЕНЛАНДА: Мрежа тунела и нуклеарни отпад - потенцијални проблем за Трампа (ФОТО/ВИДЕО)

КАКО се планета загрева, "Camp Century" - смештен на једној од најудаљенијих локација на Земљи, око 1.500 километара северно од Нука, главног града Гренланда - постао је предметом обновљеног интересовања и забринутости око тога колико ће дуго остати закопан.

19. 01. 2025. у 10:15

Коментари (0)

БУДУЋНОСТ ЈЕ САДА: Трендови у одрживости за 2025. годину