ХТЕЛИ МИР СА НЕМАЧКОМ ЗБОГ РАТА СА РУСИЈОМ: Истине и заблуде "Дана Д", масовног ваздушно-поморског десанта западних савезника на Нормандију

Иза кодног имена операције "Оверлорд" скривани називи планова "Ренкин" и "Незамисливо", које је смислио Черчил. Лидери САД и Британије још 1943. разматрали како да Немци задрже Русе што даље на истоку. Др Фалин: Свет од трећег светског рата спасао успешан совјетски јуриш на Берлин

Foto: Printskrin, Vikipedija

ПРЕ тачно 80 година, на данашњи дан, тог 6. јуна 1944. који је био означен шифром "Дан Д", масовним ваздушно-поморским десантом западних савезника на Нормандију, започет је први корак плана "Оверлорд" - отварања другог европског фронта у Другом светском рату.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Иза општепознатог кодног имена ове операције све до краја 20. века остали су скривени називи "Ренкин" и "Незамисливо". Обе је смислио тадашњи британски премијер Винстон Черчил, а циљ им је био исти: склапање мира са Немачком, а затим заједнички наставак рата против Руске армије, како се у британским документима називала Црвена армија.

Foto: Printskrin, Vikipedija

За ове планове нису знали војници западних савезника који су ноћу 6. јуна 1944. кренули у борбу против Хитлерове Немачке на 7.000 бродова, уз подршку 11.000 борбених и 2.395 транспортних авиона.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Под окриљем мрака обалу Нормандије је из ваздуха десантовало 24.000 војника, падобранаца и посада из 867 једрилица, који су се спустили у залеђе немачког одбрамбеног армиранобетонског Атлантског зида начичканог топовима и бункерима изнад приобаља, у чијим је водама био постављен широк појас минираних препрека.

Foto: Printskrin, Vikipedija

У свитање су савезнички бродски топови пројектилима засули Атлантски зид с мора, падобранци и једриличари су га напали са леђа, а десантни чамци са 160.000 војника из САД, Велике Британије и Канаде су запловили ка пет нормандијских плажа са кодним именим "Голд", "Џуно", "Сорд", "Јута" и "Омаха".

Foto: Printskrin, Vikipedija

Ова последња постала је права кланица америчких војника, а ништа лакша ситуација није била у залеђу Атлантског зида, који је немачка пешадија упорно бранила. Тешке борбе за Нормандију водиле су се два месеца, а командант свих савезничких снага у Европи амерички генерал Двајт Ајзенхауер добијао је извештаје да војници из САД трпе тешке губитке.

Foto: Printskrin, Vikipedija

У мемоарима је забележио да је за то био одговоран командант савезничких копнених снага британски маршал Бернард Монтгомери, који је по упутствима Винстона Черчила, штедео своје јединице, гурајући Американце у сукоб са немачком војском. Чим би Британаци наишли на отпор Немаца у француским градовима, Монтгомери је решавао проблем позивањем авијације.

Foto: Printskrin, Vikipedija

- Укупан број жртава у немачком бомбардовању Британије током целог рата је око 70.000 људи, а исто толико француских цивила је страдало од савезничког бомбардовања после "Дана Д " - каже историчар др Милош Тимотијевић.

Због Монтгомеријевог развлачења офанзиве, амерички војници дошли су у ситуацију да воде зимске борбе и у планинама Ардена против прекаљених СС-јединица. Ајзенхауеру је тада прекипело и сменио је Монтгомерија да би прекинуо утицај Черчила који је жртвовао савезничке војнике да би променио ток операције "Оверлорд" у складу са планом о рату против Совјета. Документи о њему су обелодањени 1998, потврдивши тврдње руских историчара о плану за рат против Совјета још у време припрема десанта на Нормандију.

Foto: Printskrin, Vikipedija

- У Квебеку, 20. августа 1943, на састанку лидера САД и Британије уз учешће шефова америчких и британских штабова, разматрало се како да Немци задрже Русе што даље на истоку. На овом састанку усвајају се два плана: "Оверлорд", којим је предвиђено искрцавање савезника у Француску, о коме ће Совјети бити обавештени октобра 1943. у Техерану, и други, строго тајни "Ренкин", чији је циљ "окренути против Русије сву моћ непоражене Немачке". Према овом плану, Немци склапају споразум са западним силама, распуштају Западни фронт, обезбеђују подршку за искрцавање у Нормандији, обезбеђују брзо напредовање савезника преко Француске, Немачке и стижу до линије на којој држе совјетске трупе. Варшава, Праг, Будимпешта, Букурешт, Софија, Беч, Београд потпадају под контролу САД и Енглеске... Истовремено, немачке трупе са запада организовано крећу на исток да тамо ојачају немачку одбрамбену линију. О томе постоје документи, од њих не можете побећи - записао је руски историчар и дипломата др Валентин Фалин.

Foto: Printskrin, Vikipedija

По његовим речима западни савезници су до Стаљинградске битке размишљали како да помогну СССР-у да би ослабили моћ Немачке, али после немачке катастрофе у Стаљинградској бици почели су да расправљају о "опасности коју би Руси могли да представљају за Запад, уколико напредују дубоко у Европу".

- Савезници су отворили Други фронт тек средином 1944, јер су на Западу сматрали да смо код Стаљинграда, Курска и у наредним биткама претрпели огромне губитке и да ће до средине 1944. офанзивни потенцијал СССР-а бити практично исцрпљен. Очекивали су да ћемо када се савезници искрцају, ми препустити стратешку иницијативу Сједињеним Државама и Енглеској. Погрешили су. Планирали су и да окончају рат у августу и нису ни размишљали о опреми за јесен и зиму, а Хитлер им је, искористивши ово, показао шта Немачка може да уради - ударио је у Арденима, и то без повлачења трупа са Источног фронта. Савезници су похрлили код Стаљина тражећи помоћ и он им је помогао тако што је пре рока започео операцију "Висла-Одра". Тада Черчил у преписци и телефонским разговорима са Рузвелтом покушава да га убеди да по сваку цену заустави Русе, да их не пусти у средњу Европу - наводи Фалин.

Foto: Printskrin, Vikipedija

По његовим речима, свет је од трећег светског рата спасао пре свега успешан совјетски јуриш на Берлин, када се показало да Црвена армија нипошто није исцрпла борбену моћ.

- Почетком априла 1945. Черчил је свом штабу издао наређење да припреми операцију "Незамисливо". Планирао је да против нас окупи моћну војску - отприлике 1,5 милиона људи. Америчке, британске, канадске трупе, пољске експедиционе снаге и још 10-12 немачких дивизија које су се бориле на Западном фронту, а које Британци нису заробили, већ су их једноставно интернирали у јужну Данску и Шлезвиг-Холштајн. Британски инструктори су их свакодневно обучавали за рат против СССР-а. Трећи светски рат је требало да почне 1. јула 1945. године. Лондон је дуго негирао постојање таквог плана, али су Британци 1998. скинули тајност са дела својих архива, а међу документима су били и папири који се односе на план "Незамисливо" - наводи Фалин.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Черчилов план, по његовим речима, није изведен јер су се Американци бринули да ће у том случају Руси ућу у савез са Јапанцима, а и притисак британског ратног хушкача је нестао када је изгубио изборе и остао без власти.

- Коначно, саме британске војсковође су биле против спровођења овог плана, јер је Совјетски Савез, како су били уверени, био прејак. План "Незамисливо" јесте пропао онако како га је Черчил замислио, али амерички председник Труман је имао своја размишљања о овом питању. Сматрао је да се конфронтација између САД и СССР није завршила предајом Немачке и Јапана, већ да је то само почетак нове етапе борбе. Није случајно да је саветник амбасаде у Москви Кенан, видевши како су Московљани славили Дан победе 9. маја 1945. испред америчке амбасаде, рекао: "Радују се... Они мисле да је рат престао. Али прави рат тек почиње" - записао је Фалин.

ТАЈНИ САСТАНАК У САНТАНДЕРУ

ИСТОРИЧАР др Валентин Фалин наводи да је у лето 1943. године у шпанском граду Сантандеру одржан тајни састанак врха тајних служби Немачке, Британије и САД, на коме је Берлин представљао шеф војне контраобавештајне службе адмирал Вилхелм Канарис, Вашингтон шеф Канцеларије за стратешке службе генерал Вилијам Донован, а Велику Британију генерални директор Тајне обавештајне службе МИ6, Стјуарт Мензис. Овај састанак је потврдио исказом Канарисов помоћник Јустуса фон Ајнема, који му је присуствовао, наводећи да су се преговарачи сагласили да главни услов за примирје и сарадњу Немаца са Англоамериканцима буде елиминација Хитлера. То се није остварило до искрцавања у Нормандију, али Черчил није одбацио могућност сарадње са Хитлеровим војсковођама ни после "Дана Д".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације