ЋИРИЛИЦА ЈЕ И ПИТАЊЕ САМОПОШТОВАЊА: Шта је поручено са округлог стола о начинима заштите српског писма

НИЈЕ новост да се у Србији књиге штампају на латиници више него на ћирилици.

Фото: Igor Marinković

Поражавајућ је однос 1:20 у корист латиничних наслова. Латиница преовлађује у издањима професионалних издавача, али и у књигама установа које се баве заштитом културног наслеђа, завода, архива, института, факултета. Овакво стање се погоршава на штету ћирилице, на штету идентитетске вредности, речено је на јучерашњем скупу у Народној библиотеци Србије.

Организатори из Савета за српски језик позвали су издаваче, представнике ресорног министарства, представнике удружења писаца да заједно сагледају шта подстиче све веће коришћење латинице у издаваштву и каква је улога правног оквира и доносилаца одлука у култури у томе. Одзив, нажалост, није био велики. Бројне издавачке куће нису имале свог представника, као ни Министарство културе.

Фото: Igor Marinković

Малобројне присутне поздравио је Владимир Пиштало, директор НБС и убрзо напустио округли сто.

- Постоје државе у свету које не преузимају латинично писмо упркос процесу вестернизације. И Срби могу да користе латиницу за стране језике, а ћирилицу у "унутрашњем саобраћају" - сматра проф. др Зоран Аврамовић, социолог културе. - Дистрибутери из БиХ, Црне Горе или Хрватске нису заинтересовани за ћириличне књиге, али је и вредност културног самопоштовања значајна у издаваштву. Књига није усмена реч која је лист на ветру, већ мали писани споменик који деценијама опстаје. У том контексту, ниско вредновање сопственог националног писца може да буде само ствар појединца. Лични избор издавача које ће писмо користити мора се сусрести са институцијама које брину о културном наслеђу.

Фото: Igor Marinković

Наглашавајући да у Србији постоји правни систем заштите културног наслеђа, Аврамовић је истакао да само ћирилица не ужива заштиту и да се нешто мора учинити.

- Будући да је Министарство културе највећи купац књига потребно је сачинити листу критеријума за откуп, међу којима би један од најважнијих било писмо на коме је књига штампана - додао је он и предложио да се уведе обавеза да издавач штампа некомерцијалне књиге на ћириличном писму, уколико је за њих добио средства од Министарства културе.

Лингвиста, проф. др Милош Ковачевић је рекао да је наша држава чудна у односу на властите идентитетске критеријуме, јер је српски језик први пут уведен у Закон о језику и писму 7. маја 2010. године, до тада је био српскохрватски. Он је, такође, указао на, како тврди, огроман проблем који је настао променом кода у ИСО библиотечким нормама које су важиле за српскохрватски језик.

- Сретен Угричић, тадашњи директор Народне библиотеке Србије и Тихомил Маштровић, директор Националне и свеучилишне библиотеке у Загребу потписали су "признање" којим су сва дела штампана на латиници део хрватске националне баштине, док су дела штампана на ћирилици српско наслеђе - казао је Ковачевић. - Изменом трословних ознака уведена су два потпуно раздвојена језика.

Само дела писана ћирилицом према критеријумима светске међубиблиотечке асоцијације ИФЛА, а тих критеријума се држе све чланице Унеска, књиже се као дела писана српским језиком, и подводе под српску културну баштину. Тако је, каже Ковачевић, 2008. потписан Споразум са Конгресном библиотеком у Вашингтону (САД), према којем се све српске књиге штампане на латиници, и то и ретроактивно, од краја 19. века, категоризују као хрватске.

- Промена ових критеријума не зависи од нас, него од Хрвата - додао је Ковачевић. - Када сагледамо шта је све штампано на латиничном писму, можемо само да се запитамо шта нама у свету припада као културна баштина. Велики проблем је и то што латиницу дели оно што се зове црногорски језик, као и оно што се зове бошњачки или босански. Нове критеријуме могу да праве Црногорци, Бошњаци и Хрвати, али Срби тешко зато што је направљена и потписана категоризација таква каква јесте. Усмена обећања која су дата Владимиру Пишталу, садашњем директору НБС ништа не значе без писмене сагласности, тешко је променити потписано. И поред тога, штампамо књиге на латиници, а оне не улазе у нашу културну баштину.

Фото: Igor Marinković

Истичући да би било важно да се пажљиво провери шта је 2008. потписано, издавач Зоран Хамовић, председник Удружења професионалних издавача је рекао да би за све било поразно да се српска књижевна баштина књижи као хрватска:

- Мораћемо да се боримо да тако не буде. За мене је ћирилица најлепше писмо, али не умањујем вредност коришћења латинице. На нама је да се определимо и да одредимо и законски, али много више морално и естетски како ћемо и када користити ћирилицу. Не бих волео да дођемо у позицију да ангажујемо језичку полицију да она уређује како мислимо и делујемо.

Хамовић је нагласио да је срећан што су говорници употребили реч "стимулација" и да је добро да се уведе систем награђивања онога што се објављује на ћирилици.

Препоручујемо

Политика

0 132

ВУЧИЋ ОТКРИО ФРАПАНТАН ПОДАТАК: То нам је омогућило да се супротставимо у УН, Савету безбедности, да нам расте привреда...

27. 05. 2024. у 22:39

Политика

0 34

КНЕЖЕВИЋ ОТКРИО ОДАКЛЕ СУ ДОШЛИ ЦРНОГОРСКИ АМАНДМАНИ: Позвали су Спајића и Ивановића у немачку амбасаду и рекли им ово

27. 05. 2024. у 21:53

Политика

0 124

САД ЈЕ СВЕ ЈАСНО: Вучић открио шта је план Сарајева, али и реалан резултат гласања о Резолуцији о Сребреници

27. 05. 2024. у 21:18 >> 21:29

Политика

66 226

"ДОШАО САМ У ПОСЕД ДОКУМЕНАТА ДВЕ СПОЉНЕ СЛУЖБЕ" Вучић открио шта су о Србији припремале за своја министарства

05. 02. 2024. у 21:17

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације