ХРАМ НИЈЕ ХИР ВЕЋ МОРАЛНА ОБАВЕЗА: Владика бачки Иринеј на трибини у Ректорату Универзитета у Новом Саду (ФОТО)

НИЈЕ никакав каприц или хир изградња храма Светих мученика бачких на Лиману, на месту страдања у Новосадској рацији,који ће бити посвећен и свим жртвама у Јужној Бачкој 1941.и 1942 године.То је наш дуг.Ми немамо морално право да те жртве прећуткујемо.

Епархија бачка/Прив.архива

 Ову поруку упутио је Његово преосвештенство владика бачки Иринеј са трибине „Слобода говора - говор мржње“ одржане у Ректорату Новосадског универзитета у уторак вече а поводом најаве изградње храма посвећеног Светим мученицма бачким у новосадском насељу Лиман.Градњи храма,подсетимо,  успротивило се неколико невладиних удружења углавном због очувања зелених површина.

  -Ово страдање је као што знамо, била табу тема  дуги низ деценија иако је било велико. Ако се узме у обзир колика је територија јужне Бачке, која је највише страдала,у поређењу са НДХ видимо да то страдање није било много мање,ако није било и једнако – рекао је владика бачки.

   Нагласио је Његово преосвештенство да као што немамо морално право да заборавимо,“немамо ни право, а то и не чинимо, да потивамо на  освету и на мржњу“.Додао је да чак ни у оном времену нису читави народи били на страни зла.

   -Душу и образ  мађарског народа чији представници су у сарадњи са немачким нацистима,извршили злочине  1941. и 1942.године,осветлала  су два велика човека Пал Телеки и Ендре Бајчи Жилински који су спасавали суседе.- нагласио је владика и додао да „нико нама не може приписати да мрзимо читаве народе,још мање да смо геноцидан народ што је апсолутно бесмислено и  гротескно“.

Foto: Епархија бачка/Прив.архива

POGLEDAJ GALERIJU

  Истичући да је слобода говора важна за целу заједницу,науку и за сам универзитет  проф. др Слободан Антонић,казао је да захваљујући слободи говора можемо боље да се снађемо у свету.

 -Постоји,ипак, ограничење у слободи говора које није везано толико за закон,колико је у  вези са нашим нормалним осећајем за пристојност и цивилизованост а оне  искључују непрестано вређање и клеветање под маском слободе говора  – указао је проф Антонић рекавши да се такав  говор претвара у „културу“ говора мржње и „вербални грађански рат“.

  Антонић је затим прочитао низ увредљивих наслова и изјава  о Србима,српској држави и Српској православној цркви,објављених у појединим медијима.

  -Како професор универзитета може да каже да је антисрпство предуслов патриотизма или да је  српско друштво дегенерисано ,а Србија и Република Српска представљају духовне пустиње ? –навео је др Антонић.

  У име суорганизатора трибине,Студентског парламента,али и из поштовања према свом претку, јереју  Бранку Вакањцу,страдалом  1942.године у рацији,говорио је студент-проректор Дамјан Вакањац.

 - Танка је граница између слободе говора и говора мржње –рекао је Вакањац и изнео став да професори универзитета морају да воде рачуна шта и како говоре не само за катедром него и на другим јавним местима.

    Нагласио је да се радује  изградњи храма не само због одуживања успомене на мученике међу којима је и његов предак,већ и зато што ће храм бити  у близини Универзитета који похађа око 50.000 студената.

   -Они немају увек могућност да путују кући поводом Божића или Васкрса,али ће  имати прилику да дођу и помоле се у оближњем храму Светих мученика бачких – рекао је на крају Вакањац.

Трибини ,другој на исту тему,у последњих четрнаест дана, рибини су присуствовали муфтија војвођански Мухамед Зиљкић, капелан римокатоличке жупе Имена Маријина у Новом Саду Небојша Стипић, свештеник Словачке Евангеличке Цркве а. в. у Новом Саду Бранислав Кулик, посебни саветник председника Владе Републике Србије  Никола Бањац, свештеници и ђакони Епархије бачке, студенти и професори Универзитета у Новом Саду и многобројни Новосађани.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације