ФЕЉТОН - ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ СЛОВЕНСКИ АПОСТОЛИ: Рашка епархија је основана око 870. и била једина за Србију све до времена Светог Саве

НЕУСПЕХ првог покрштавања Срба био је неминован. Латински мисионари који нису познавали језик преобраћеника нису могли успети у свом раду.

Браћа Ћирило и Методије су творци алфабет, Фото " Википедија "

Када је папа остао без провинција настањених Србима, грчки свештеници који су по налогу цара Лава Исавријанца били надлежни за те области нису били у стању ни да очувају оно што је међу Србима већ било постигнуто на плану проповедања Јеванђеља. Делом је до тога дошло због љуте борбе за и против икона, а делом због њиховог презира према свему што није грчко. Срби су били потпуно препуштени сами себи, а резултат је био повратак многобројних својој древној религији и нестанак сваког познавања хришћанства. Они су на грчке свештенике гледали више као на политичке представнике, јер су се ови тако и понашали. Јасно је било да ће народ претпоставити, као што је био случај са Србима, да би потчињавање патријарху могло довести до потчињавања цару.

ЈЕДНА од првих ствари које је предузео Василије I Македонац (867-886) била је помоћ Хрватима и Србима када су били угрожени од стране Сарацена са Сицилије. После успешне одбране далматинске обале, Срби су изразили жељу да поново виде међу собом хришћанске учитеље. Из Цариграда су послати мисионари и они су свој центар и полазиште сместили у Рагузу (Дубровник). На несрећу, између Цариграда и Рима је букнула свађа око патријарха Фотија и његовог свргнутог претходника Игњатија који се обратио Риму. Насталу ситуацују је бугарски краљ Борис (око 852-907) покушао да искористи за себе, а исто је намислио да учини и кнез Србије Мутимир - да преговара са двојицом противника и из њихове свађе извуче највише што може. Као и краљ Борис, Мутимир се обратио папи да му додели краљевску круну и инсигније.  Али исход ових преговора са Римом није познат, пошто Србија једва да је имала неког значаја у време када су се двојица прелата жестоко расправљала око тога да ли Бугарска треба да припадне папи или патријарху.

Бугарска црква је устројена и њена хијерархија чврсто утемељена под царем Петром (927-969). Првог архиепископа Грци су доделили Бугарима за Борисове владавине (907). Одредбама мира закљученог 927. године између цара Петра и византијског цара Романа I Лакапина, призната је Бугарска патријаршија. Под њеном јурисдикцијом налазило се четрдесетак епархија. Једна од њих је била Рашка епархија, која је вероватно основана 870. године, када је први пут установљена бугарска јерархија. Јер, када говори о другој конверзији Срба, Порфирогенит каже да им је цар Василије „послао епископа са свештенством како би крстили све до тада некрштене“. Ова епархија је остала као једина за Србију све до времена Светог Саве.

Пошто су Србијом - од времена другог преобраћења до почетка 11.века - владали час Грци час Бугари, она би признавала час бугарског патријарха час врховну надлежност Цариградске цркве.

ДЕВЕТИ век, у којем је дошло до „другог покрштавања“ Срба, најбурнији је век у историји Српске цркве. Велико мисионарско дело је остварено међу Словенима у Моравској, Панонији и на Балканском полустрву. Тај рад је био од највеће користи и помоћи код такозваног „другог покрштавања“ Срба. Он је створио реалан и чврст темељ на којем ће бити грађена будућа Српска црква. Тај мисионарски труд је започео у Моравској. Цар Михаило III (842-867) је изабрао двојицу браће, Ћирила и Методија, да на позив моравскога кнеза Растислава оду у Моравску, пошто је он тражио да му се пошаљу учитељи који би могли могли објашњавати слово и дух светих књига. Највероватније, ова двојица браће су била словенског порекла, грађани солунске области која је у то време била у знатном броју насељена Словенима. Ти Словени су имали сопствене владаре, (архонте), а - као и у самој престоници - било је много Словена доспелих на високе положаје у друштву. Стога није тешко разумети зашто су Словени, и не само они Словени који су говорили грчки, били удостојени задатка да проповедају Јеванђеље међу словенским племенима.

Године 863, браћа су кренула за Моравску, пошто су у Цариграду обавила све неопходне припреме. Према Црнорисцу Храбару (10. или почетак 11. века, Константин је саставио алфабет за Словене који су до тада користили некакве „цртице и урезе“ напоредо са грчким и латинским знаковима.

Браћа су превела најнеопходније књиге за црквене службе. Језик на који су они преводили ове књиге био је старословенски, који је нестао касније, када су словенска племена Балканског полуострва формирала независне државе и развила сопствене дијалекте. Тај старословенски језик је био у говорној употреби међу Словенима у Македонији (околина Солуна) и Тракији, а био је, очигледно, познат и Словенима Моравске за које су књиге биле превођене.

У МОРАВСКОЈ су браћа увела словенску литургију и проповедала Јеванђеље дуже од четири године. Како их је латинско свештенство оптуживало због ове иновације, отпутовали су у Рим и појавили се пред папом Хадријаном II са књигама коришћеним за црквене службе у Моравији. Папа није нашао ништа погрешно у раду Ћирила и Методија, те их је отпустио уз благослов. Константин је, међутим, преминуо током боравка у Риму (869), пошто је на самртној постељи положио монашке завете и узео име Ћирило/Кирил. Методије је био рукоположен за архиепископа Паноније и Моравске, те је његов мисионарски рад у том периоду живота доживео врхунац. ( Његов избор се помиње у писму папе Јована VIII писаном око 872-874. године и упућеном Мутимиру титулисаном као Dux Sclaviniae.

Митрополит панонски је претходно имао резиденцију у Сирмијуму и под собом имао Босну и епископије са седиштем у Београду, Браничеву, Морави (Кулич), Винковцима, Осеку, Сиску и Птују. Методије је на ово место био постављен на захтев кнеза Доње Паноније Коцеља).

Тада је дошло и до покрштавања чешког (бохемијског) кнеза Боривоја и његове жене Људмиле, настављено је превођење Библије на словенски језик, као и неких дела црквених отаца. (Под црквеним оцима подразумевамо старохришћанске црквене писце од 2. до 7. века.)  Методије је у то време посетио Рим по други пут (око 880. године).37 Дана 6. априла 885. је умро, а за свог наследника је именовао Горазда (Охридског), једног од својих ученика.

НИЈЕ  много времена прошло до изгона ученика двојице браће од стране Сватоплука (894), наследника моравског кнеза Растислава, и то на подстрек немачког свештенства. Они побегоше у Бугарску, где их је краљ Борис I лепо примио и благонаклоно се према њима опходио. Поред Горазда, ту су били Климент, Сава, Наум и Ангелар; дакле, уз Ћирила и Методија, Свети Седмочисленици.

Како већински део Борисовог народа нису били хришћани већ људи који су се држали своје древне религије, он је нашао за сврсисходније да своје госте пошаље у Македонију и западне крајеве области које је освојио, где је њихово деловање имало изгледа на успех.

Јер, тамо је хришћанство било више узнапредовало него у северним деловима Полуострва где је било изложено паганским освајачима и сувише удаљено да би одржавало стални контакт са Царством. Тако је, готово на самом ободу Бугарске царевине, међу Словенима Македоније, основана прва мисионарска и књижевна школа, чиме је почео покрет који се касније проширио Балканским полуострвом.

ПРОПОВЕД ЈЕВАНЂЕЉА

МЕТОДИЈЕ, старији брат, познат је само по свом монашком имену. Био је гувернер једне словенске области у Македонији пре приступања монашком реду. Млађи, Константин, образовање је стекао на Царској школи, после које је постао свештеник, библиотекар у Патријаршији и наставник философије на Царској школи. Већ се прочуо као мисионар који проповеда Јеванђеље и који се истакао као сјајан полемичар у споровима Хазара, кавкаског племена на северу Црног мора, са Јеврејима и мухамеданцима. Због учености, звали су га Философ.

 СУТРА: СРБИ ОД ВАЈКАДА РАСПЕТИ ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - О ЛАКОВЕРНА, ПУСТА И БУРНА МЛАДОСТИ: Кнез Михајлова, или тада чувена "штрафта" душу је дала за нова познанства

11. 05. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - БРИГА О ХЕРЦЕГОВЦИМА ИЗ ДАЛЕКОГ ПИТСБУРГА: Председник Српског народног савеза Роберт Боб Стон је био и друга личност Питсбурга

10. 05. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације