БАВЕ СЕ ВУЧЕВИЋЕМ А ОКОЛИНА ПОДГОРИЦЕ ИМ НА МАПИ ВЕЛИКЕ АЛБАНИЈЕ: Аналитичар Бојан Панаотовић о критикама српског премијера

У ВРЕМЕ социјалистичке Југославије један чувени народњачки хит Јашара Ахмедовског имао је рефрен који је гласио:„Исплачи се, биће ти лакше, нека кроз сузе изађе бол…”

Фото Ж. Кнежевић

Отприлике таква порука могла би бити најадекватнија за Жељка Ивановића и Вијести након најновијег Ивановићевог крика о Србији која је у "мрачном тунелу" због тричарија попут оне што не прихвата отимање 20% сопствене територије и тобожњег демократског дефицита у земљи у којој се власт од увођења вишестраначја променила небројено пута за разлику од, на пример, Црне Горе где је један човек владао 30 и кусур година. – истиче социолог и публициста Бојан Панаотовић.

Преносимо његов ауторски текст:

Трн у оку Жељку Ивановићу и Вијестима евидентно је и нови премијер Милош Вучевић, не због изјаве о губитку изласка Србије на море услед  осаостаљења Црне Горе  што је ноторна чињеница, већ зато што добро знају да је реч о озбиљном и темељном политичару са којим следи наставак укупног економског и политичког узлета Србије.

Вучевић је човек са респектабилном политичком биографијом .Да ништа друго као градоначелник Новог Сада није урадио осим што је довео пет нових фабрика и оживео до тада мртву индустријску зону града и добио две титуле – Европску престоницу културе и Европску престоницу младих, уписао се  златним словима у историју Новог Сада. Било би занимљиво да респектабилан тим истраживачких новинара Вијести детектују колико је, на пример, у последњих десет година отворено нових фабрика у Македонији, Црној Гори или Ивановићу драгом *Косову. Како каже младеж на друштвеним мрежама – „У целом свету дрога изазива зависност једино на *Косову независност.”

Да не буде тлапњи о Потемкиновим селима, ево једног цитата са сајта опозиционе Нове С: „Мултинационална компанија Континентал данас је у Каћу отворила „мега фабрику” која се простире на 30.000 квадрата и у коју је уложено 140 милиона евра. Ово је друга фабрика те компаније у Новом Саду, а према најавама, једна је од највећих Континенталових фабрика у свету… Током данашњег отварања фабрике речено је да Континентал у наредним годинама инвестира још 150 милиона евра и запосли додатних 1500 радника. Ово је иначе друга по реду фабрика коју је Континентал отворио у Новом Саду, будући да је у марту 2021. отворио први производни погон… Тренутно запошљавају 1300 радника…”  Цитати из текста су преузети са сајта Нове С од 23. фебруара 2023.године.

Памфлет илити“ пашквила“ Жељка Ивановића прожета је поједностављењима, неутемељеним тврдњама и навијачким, а не објективним оценама. Тако се рецимо, када је реч о распаду Југославије, криве искључиво Србија и Слободан Милошевић, дочим се мајке Терезе и бијела јагњад попут Фрање Туђмана, поглавника који није ни крио да му је основни циљ реафирмација усташтва и спровођење стратегије Милета Будака (трећину Срба побити, трећину протерати, трећину покрстити) или Стипа Месића („Мој задатак је завршен Југославије више нема”), Алије Изетбеговића (аутора Исламске декларације из 1970. и човека који је одбио Кутиљеров мировни план) ни не помињу.

Не помињу се словеначке жеље и рад на разбијању Југославије, ношење пениса уместо штафете за Дан младости пре него што је Слободан Милошевић и постао релевантан фактор на политичкој сцени… јасно је да је по среди стара матрица – оптужити једну страну, српску да је ружна, прљава и зла, једина крива за распад државе, а остали су невинашца. Ко мари за безначајне ситнице да 1981. године на Косову и Метохији креће побуна како би се исто отцепило од Србије и Југославије и то у време када Срби трпе притиске и исељавају се, а Милошевић је комунистички апартчик који не одлучује ни о чему или је можда банкар у САД.

Да би Вучић и Вучевић извели Србију из тунела, то јест каљуге, блата, свињца како је суштински види овај „софистицирани Динко Грухоњић“, треба да реше питање Косова и Метохије и не држе Србију везану за прошлост и митове и крену у сусрет ЕУ. Људско и здраворазумско питање за Ивановића и све читаоце Вијести гласи – да ли би грађани Црне Горе прихватили „убрзање европског пута” и „боље односе са западом” а да се за узврат тражи одрицање од Боке која би, теоријски желела да прогласи независност, севера Црне Горе који би, теоријски желео да се припоји Србији или Тузи и Малесије који би теоријски желели да се припоје *Косову и тзв. великој Албанији? Узгред Тузи, Малесија, Бар и околина Подгорице налазе се на мапи велике Албаније. То је она мапа испред које се Курти сликао у Скопљу пре два месеца и чији је он  идеолошки и политички протагонист. Мислите о томе грађански новинари и интелектуалци!

Ивановића и Вијести ваља подсетити да већина земаља чланица УН не сматра да Србија треба да изађе из „тунела” због Косова и Метохије, а гле чуда, тако не мисли ни пет пуноправних чланица ЕУ – Кипар, Шпанија, Румунија, Словачка и Грчка. Такође, ми старији, требало би да се сећамо закључака Бадинтерове комисије по којој се Југославија може распасти искључиво по републичким шавовима.

Отуда *Косово и Војводина не могу бити државе, нису и неће ни бити. Чак и  устав из 1974. који је суштински гробар Југославије предвиђа да су Косово и Војводина покрајине у саставу Републике Србије. Да Ивановићев „урадак „није издржао такозвану пробу времена ни од неколико дана читаоци ће лако видети по реченици да дефицит демократије и погрешна Вучићева и Вучевићева политика доводе до *Косова у Савету Европе. Обавештавамо читаоце Вијести о осталих медија да је Квинта спустила рампу *Косову на улазак у СЕ до даљњег, а све због одсуства намере да макар покрене процес формирања ЗСО што је међународно преузета обавеза из Бриселског споразума од 2013. Ваљда су Вучић и Вучевић криви што Курти и остали не испуњавају преузете обавезе и држе Србе на КиМ у гету и апартхејду.

Цинизам је такође читати како је требало да Вучић и Вучевић окрену леђа Шешељу и Милошевићу дочим Ивановић 1998. године у хотелу Црна Гора слави победу ДПС-а са Милом Ђукановићем, тадашњим коалиционим партнером Слободана Милошевића! Не би доста Жељкu Ивановићу да своје политичке страхове и фрустрације усмерава ка Вучићу и Вучевићу већ се обрушио и на покојног оца актуелног премијера, Зорана Вучевића. Ваља поменути само један детаљ – имајући у виду да је аутор овог текста био вишедеценијски близак пријатељ Зорана Вучевића, тврдим пред јавношћу, читаоцима – волео је Црну Гору!

Трудио се да ту љубав пренесе деци и унуцима. Годину дана пред смрт рекао ми је:„Волео бих да мој син никад не заборави своје порекло и да ту свест пренесе и својим синовима!” Тако је, дакле, одгајан Милош Вучевић који је, на пример, као градоначелник Новог Сада, позвао суграђане и грађане Србије 5. маја 2021. године да летују у Црној Гори! Неспоразуми почињу оног тренутка када се Србија и Црна Гора покушавају направити антиподима и крвницима уместо братским државама и  савезницама што су одувек и биле. Вучевић сматра да Србија и Црна Гора треба да буде две најближе земље што условљава и фактор суседства.

Уосталом, могли су пре пола године Ивановић и Вијести напасти председника Милатовића када је устврдио да односи између Црне Горе и Србије треба да буду попут оних између Немачке и Аустрије. Немогуће је, заиста, подробно анализирати све Ивановићеве фантазмагорије, али једну не треба изоставити, а реч је о флоскули и рефрену о Србији као заробљеној и недемократској држави. Фасцинантно је да неко као недемократску, види земљу у којој постоје две гледане опозиционе телевизије, два дневна листа изричите опозиционе оријентације, седам и по опозиционих недељника од осам колико их се штампа у Србији, на стотине јутјуб канала и портала који пишу најгоре  ствари о Вучићу и власти, где је на челу покрајинског јавног сервиса – РТВ-а, човек који је члан новинарског удружења Динка Грухоњића ....

Проблем није у демократском дефициту већ у катастрофалном стању опозиционог пола српске политичке сцене која већ 12 година не може да изнедри идеје и програме ни за једно озбиљно питање у Србији. Најновији суицид у низу извршених у последње време опозиција је извршила ингениозним полубојкотом, пола их излази, пола не излази, у Београду им се привиђају лоши изборни услови, а у Новом Саду су добри и тако даље. Нема те демократије, тих изборних услова и те спољне подршке који дунстере могу довести на власт, то је суштина. Тако, можда Србија за неке јесте тунел, али видимо да у тај тунел многи свраћају, афирмишу се, проводе слободне дане, праве врхунске каријере…

У том „тунелу“ лече се многи грађани Црне Горе од Дедиња до приватних клиника и то свих идеолошких и верских опредељења, у том тунелу многи Црногорци су завршили факултете, на пример србофоби пар екселанс попут Јоване Маровић и Душка Марковића, у том тунелу интелигентни људи издају своје нове књиге, рецимо Жељко Ивановић и Дритан Абазовић, у том тунелу афирмисали су се и постали писци европског и светског калибра, Борислав Пекић, Миодраг Булатовић, Бранимир Шћепановић, Иво Андрић, замислите…

У том тунелу Предраг Мијатовић и Дејан Савићевић постају светска класа и одатле одлазе у најмоћније клубове света, из тог тунела изникао је најбољи тенисер свих времена Новак Ђоковић, у том тунелу ради и ствара Стефан Миленковић, из тог тунела креће ослобађање и еманципација југословенских народа који се 1918. уједињују у прву Југославију након река проливене крви од стране српских војника и на жалост цивила заједно са савезницима међу којима је и Црна Гора, дабоме.

Тај „тунел“  био је средиште процеса за који Јаковина каже:„Да није било победе српске војске у првом светском рату, Хрватске не би ни било.” У том тунелу грађани Црне Горе свих оријентација радо купују некретнине за своју децу или за рентирање. Како каже омладина на друштвеним мрежама – „Шта веле црногорски капиталисти на Врачару када крену турбуленције – Не дамо светиње!” Било како било, видимо се у тунелу, Београд је светски град, а Србија земља отвореног срца. Можда се Ивановић и Вијести гаде доласка србадије на приморје, али нека узму дигитрон и виде ранг листу земаља из којих долазе купци некретнина у Црној Гори и нека израчунају приходе за БДП од туриста из тунела па ће им можда долазак исте ретроградне србадије из тунела лакше пасти. Мада, након јучерашње најаве да ће Црна Гора гласати за резолуцију о Сребреници пљуште отказивања резервација за смештај. Мислите о томе.

Иста резолуција чији је циљ црно бела слика која ће Србе означити џелатима, а остале цвећем одложена је на неодређено време, *Косово не улази у СЕ, Србија упркос свим неверним Томама по свим параметрима економски напредује и наставља са мудром мултивекторском спољном политиком чувајући независност и суверенитет. Са доласком Милоша Вучевића на чело владе Србије поменути процеси добиће на снази и чврстини. Наставља се узлет Србије. Зато Ивановићу и Вијестима преостаје као што Јашар рече, да се исплачу. Биће им лакше.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације