НАЈВЕЋИ МУЗЕЈ НА ОТВОРЕНОМ У СРБИЈИ: Посетите место где се сусрећу пролазност и вечност
Ново гробље у Београду једно је од најстаријих београдских гробаља, основано је 1886. године и од тада до данас на њему је сахрањен велики број знаменитих личности, а његов простор је испунило преко 1.800 вајарских радова, што га све заједно чини Музејом на отвореном.
Године 1983. Ново гробље је проглашено за Културно добро од великог значаја за Републику Србију, а његов културно–историјски значај препознат је још 1979. године када је Детаљним урбанистичким планом предвиђена изградња изложбено–музејског простора и претварање Новог гробља у Музеј на отвореном, што је требало да се догоди 1986. године. У том периоду, планирано затварање гробља није било могуће због сахрана које се и данас обављају, тако да се његова презентација и приближавање свих уметничких и историјских вредности широј јавности морала прилагодити наведеним условима. У последњих десет година организује се стручно вођење тематских тура које су временом привукле пажњу шире јавности од појединаца, преко разних удружења, градских и републичких институција културе, па све до медија. Стварали су пером и душом – прича о песницима и књижевницима; Велики људи широке душе - прича о добротворима и задужбинарима; Саткане од душе и ума - прича о знаменитим Српкињама; Велике љубави српских великана; Портрети српских дипломата и државника – златно доба српске дипломатије; Трагом истакнутих војсковођа и хероја Првог светског рата; Приче о житељима старог Београда; Блистави умови Србије - Великани српске науке; Бардови српског глумишта; Отаџбина се брани срцем - Хероји и хероине великих ратова; Трагом странаца на Новом гробљу, све су то интригантне приче које већ читаву деценију заокупљају пажњу наших сугрђана.
ТРАГОМ СТРАНАЦА НА НОВОМ ГРОБЉУ У БЕОГРАДУ - НОВИ БЕСПЛАТАН ТЕМАТСКИ ОБИЛАЗАК
Настављајући деценијску традицију вођених тематских обилазака Новог гробља, 12. маја 2024. године са почетком у 11.00 часова, планирана је шетња Новим гробљем под називом – Трагом странаца на Новом гробљу у Београду.
Посебнo богатствo и вредност града Београда и Србије чини помешаност култура, разноврсна етничка, национална и верска нематеријална и материјална културна баштина. Бројни странци који су овде долазили и остајали учествовали су у стварању културне слике града и земље који плене својом разноликошћу, ширином, спојем неспојивог и посебним духом. Посетиоци ће се кроз ову шетњу упознати са животима појединих људи који су напустили своје постојбине и домовину и за свој живот изабрали Београд, а за нову домовину Србију. У овој динамичној шетњи алејама Новог гробља упознаћете се са животима људи који су дошли са стране, а који су стварајући, улепшавајући, градећи, побољшавали слику града, земље и нас самих. Посетићемо само неке од бројних гробова великих уметника, индустријалаца и других који су обележили живот овог града и земље инкорпорирајући у њих своју душу и знање. Овом шетњом разумећемо зашто су други изабрали баш нас. Облилазак траје 120 минута, а место окупљања је на платоу код главне капије Новог гробља (Рузвелтова 50). Води и прича др Виолета Обреновић, историчарка уметности. Суграђани се могу интересовати на: info@beogradskagroblja.rs. Пријаве нису потребне.
ЗАНИМЉИВОСТИ МУЗЕЈА НА ОТВОРЕНОМ:
- Ванбрачни наследник који је у Србију стигао тек након смрти - Велимир Михајло Теодоровић (1849-1898) је био ванбрачни син Кнеза Михајла Обреновића и Марије Бергхаус. На крштењу је добио име Вилхелм. Када је напунио 17 година, отац је тражио да пређе у православље и тада је узео име Велимир, а за презиме Теодоровић, старо презиме Обреновића. Са 18 година је послат у Швајцарску да доврши школовање и тада је последњи пут видео оца, који је недуго затим погинуо у атентату у Топчидеру. Велимиру је било забрањено да се враћа у Србију, као не би претендовао на престо. И поред овога, сву своју имовину је завештао Србији, а изградњу гробнице-капеле на Новом гробљу у којој је сахрањен је заузврат, као великом добротвору, финансирала београдска општина.
- Необичан политичар – Андра Николић (1853-1918), министар просвете, председник Народне скупштине, члан многих влада, књижевник, преводилац и истакнути борац за слободу Србије, преминуо је нешто пре заврштка Првог светског рата. Последњих година живота је у срцу носио велику бол, јер му је четворо деце умрло од дифтерије у року од месец дана, а најстарији син Душан погинуо је као српски војник на Сувобору 1914. године. Иако је за то имао прилике, није покушао да избави сина од војне обавезе.
- У смрт за другога – овако гласи натпис на породичној гробници историчара Јована Томића, а посвећен је његовој ћерки Нади Томић, студенткињи медицине, која је 1922. године изгубила живот покушавајући да спасе малог дављеника на Женевском језеру. Ради се о једином споменику чију изградњу је финансирао Међународни црвени крст, као признање за неизмерну храброст и пожртвовање ове младе Српкиње.
- Сведоци и учесници инцидента на Чукур чесми – На Новом гробљу су сахрањена чак два кључна актера инцидента на Чукур чесми (1862. године): Карло Пероло – кувар и посластичар Италијанског конзула у Београду, чије је сведочење пред међународном комисијом значајно утицало на предстојеће коначно ослобођење Београда од Отоманске окупације, као и Ивко Прокић, жандармеријски поручник који је у инциденту и погинуо.
ТАЧНО НА ОВОМ МЕСТУ БИ МОГАО ПОЧЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Путин га сматра својом територијом, НАТО трупе већ распоређене
ОВАЈ снегом прекривени гранични мост између две средњовековне тврђаве у делу Естоније где се говори руски, могао би бити место где ће започети трећи светски рат, пише Политико.
26. 12. 2024. у 08:55
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, "кешираће" невероватне 35 милијарде долара
ПРОИЗВОДИЋЕ троструко више од 88.2 милијарде kWh, колики је пројектовани капацитет тренутно највеће хидроелектране на свету - "Три кланца" у централној Кини.
26. 12. 2024. у 14:37
Коментари (0)