НИ ВРИСАК, НИ СУЗЕ НЕ ПОМАЖУ, НИТИ НОВИ ДАН УМАЊУЈЕ НЕДОСТАЈАЊЕ: Годину дана од масакра у школи "Владислав Рибникар"

НАВРШАВА се данас прва година без Маре, Бојане, Aнгелине, Ане, Адриане, Еме, Катарине, Софије и Андрије. Уместо над својом децом, њихове мајке и очеви, надвијају се над хладним мермерним плочама на гробљима. Ни врисак, ни сузе ту не помажу, нити нови дан умањује недостајање.

Фото: Новости

Колико год дана и година да прође, неће мање болети. Само, живот иде даље, и за породице деветоро ђака и школског чувара, убијених у ОШ "Владислав Рибникар", и свако се носи са својом тугом и болом како уме и може.

Неки од родитеља осам девојчица и једног дечака, које је, као и школског чувара, тог 3. маја, у 8.40 убио вршњак из одељења, писали су писма и песме својој убијеној деци, неки су славили њихове рођендане, садили јапанске трешње у Ташмајданском парку, организовали концерте, модне ревије... Све, чини се, као да хоће да их отргну од смрти.

Фото: Новости

- Знате, ми више у овоземаљску правду не верујемо... али се трудимо да наставимо да верујемо у људскост и у истину... Трагедија која нас је задесила је толико страшна, болна и непојмљива, да се свакодневно боримо за удах - писала је Нина, мајка убијене Еме Кобиљски, оне храбре девојчице која је стала пред убицу и речима: "Коста немој, престани, молим те, немој!", покушала да га уразуми.

Слободан Негић, отац убијене Софије, у септембру је за рођендан, када би девојчица напунила 14, написао и компоновао песму кћерки "Чекај ме":
- Слеп сам овде у овој тами и радије бих био у твојим рукама. Сви ми говоре да морам бити јак. Само треба да виде како стојим овде сам. Али док тебе нема, ја не могу наставити...
Мајка малог Андрије, Сузана Станковић Чикић, 5. марта, на спортском аеродрому "13. мај" организовала му је, "онако како су се и договорили" 15. рођендан:

- Љубави, имам изненађење за тебе - написала је дан раније, а на самој прослави се окретала на полигону раширених руку, гледајући у небо, као да на њему види свог сина, талентованог пијанисту.

Фото: Новости

Ни она, ни остали родитељи убијених "рибникараца", тог јутра, тог страшног прошлогодишњег 3. маја, нису знали да своју децу виде последњи пут. У школу су отишли најлепше одевени. Претходно вече провели су бирајући шта ће обући, какву ће посебну фризуру имати, јер чекало их је сликање за школски алманах, фотографија која остаје за сва времена.

Сви ученици 7/2 у школу "Владислав Рибникар" стигли су то јутро на време, жељни да се поново друже после првомајских празника. Само је један дечак каснио. Вероватно, свесно и циљано. Коста Кецмановић (13) сковао је злокобан план, и за краће време него што траје мали одмор, испалио чак 57 метака. Био је час историје.

У школу је дошао са оружјем украденим из очевог сефа: два пиштоља - "чешком збројовком" и "ругером" и шест оквира са 92 метка.

На улазу, у 8.36 дочекао га је чувар Драган Влаховић (53), добричина, омиљен у школи. Дечак убица је извадио пиштољ и сасуо рафал у њега. Драган је пао покошен, а убица је продужио ка две девојчице из петог два, које су дежурајући на улазу седеле за столом. Ту је убио Ану Божовић и Бојану Асовић.

Фото: Новости

Софија Негић из седмог четири изашла је из тоалета у приземљу, да види шта се дешава, иако је другарица звала да остану сакривене унутра у кабинама, где су се затекле, када је масакр за који нису слутиле да може да се деси у школи, започео. Убица се окренуо ка њој и испуцао седам метака, без промашаја. Срушила се на плочник хола покрај клавира.

Четири мртва тела и 16 испаљених пројектила нису поколебала тринаестогодишњака. Хладнокрвно се упутио ка свом разреду 7/2. Тај час 23 ученика имала су у учионици најближој улазу, првој са леве стране хола.

Отворио је врата и одмах испуцао три метка у наставницу историје Татјану Стевановић (52). Погодио је у ногу, руку и стомак. Тања се још опоравља. Први пут од тада, своје ђаке срела је у Сава центру, на догађају који су за своју кћер, и све убијене како у "Рибникару", тако и дан касније у Орашју и Дубони, организовали родитељи Ангелине Аћимовић. Грлили су се ђаци са наставницом, са много суза, и мало речи.

Фото: Новости

Сви они сећају се како се тог кобног јутра дечак убица у секунди окренуо ка клупама и наставио масакр. Гађао је прецизно у тела и главе, понеког у ноге, као добро истренирани војник. Убио је Андрију Чикића, Мару Анђелковић, Катарину Мартиновић, Адриану Дукић. Ангелина Аћимовић погођена у главу, 12 дана је била у коми у "Тиршовој", где је и преминула 15. маја.

Деца су викала, бежала... Неки су успели рањени да протрче крај убице и побегну кроз врата, неки су искакали кроз прозор, а неки лежали непомично поред убијених другара. Ранио је Ј. Д., В. М., А. Б., Х. К. и В. П. Тад је пред њега стала Ема Кобиљски. Није имао милости. Ема је била његова последња жртва. Након тога је стао. Остало му је још муниције, два шаржера, Молотовљеви коктели.

Сви покренули судске поступке

ПРОТИВ Костиног оца 10. октобра 2023. године подигнута је оптужница за тешко дело против опште сигурности, јер није по прописима обезбедио оружје и држао га у сефу и јер је сина учио да пуца. Оптужена је и дечакова мајка Миљана Кецмановић, за недозвољено држање метка, јер је на једној чаури у учионици историје нађен њен ДНК траг. Суђење им је почело 29. јануара 2024. године у Вишем суду у Београду.

Породице убијених тужиле су Кецмановиће и школу за надокнаду нематеријалне штете услед претрпљеног страха и бола због губитка блиске особе. Добијену одштету проследиће у хуманитарне сврхе. Велика парница по тужби 27 чланова породица почела је у Вишем суду у Београду 20. 10. 2023. године, а две недеље касније и по тужби породице убијене Адриане Дукић. Кецмановиће су до сада тужили и наставница историје и два рањена дечака.

Фото: Новости

Ранац је оставио на поду код Емине клупе, окренуо се и изашао у школско двориште. Ту је извадио шаржер из пиштоља, одложио их на страну и у 8.42 позвао полицију. Рекао је да се зове Кецмановић Коста и да је у школи "Владислав Рибникар" пуцао и убио више особа. Казао је да је психопата који треба да се смири. Додао је да га је ухватио страх, паника и чудно дисање и да је сматрао исправним да позове полицију и пријави шта је урадио.

Фото: Новости

Сачекао је полицајце у дворишту крај степеништа, који су га ту и ухапсили.
У његовој соби полицајци су на столу пронашли скициран план куда улази у школу, како убија у учионици историје и даље одлази ходником. Пронађен је и списак са 15 имена, једно је било прекрижено, његових главних мета у 7/2. Није се њиме руководио, пуцао је редом.

Убио је десет особа, а шест тешко ранио. За то му се не може судити јер је у време извршења злочина имао мање од 14 година и није био кривично одговоран.

Фото: Новости

Foto: Фото: Новости

POGLEDAJ GALERIJU

Препоручујемо

Политика

0 24

"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)

03. 05. 2024. у 07:26

Друштво

0 15

ПОТРЕСНО - "АНЂЕЛИ ЖИВЕ ДОВЕКА": Београдски синдикат објавио песму посвећену страдалима у ОШ "Владислав Рибникар" (ВИДЕО)

02. 05. 2024. у 16:16

Београд

0 0

ПОМОЋ ПРОФЕСОРКИ ИЗ "РИБНИКАРА": Хуманитарна представа у Сурчину

27. 04. 2024. у 20:04

Друштво

0 0

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ГОДИШЊИЦЕ ТРАГЕДИЈЕ У "РИБНИКАРУ": Објављен програм

26. 04. 2024. у 16:06

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације