ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ ОСВАЈАЊЕ СЛОБОДЕ: Први пут Срби ће дан сећања на жртве геноцида обележити широм бивше Југославије

СРБИЈА данас обележава Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, на дан кад су, 22. априла 1945. године, преостали логораши организовали пробој из најстрашнијег логора смрти у НДХ - Јасеновац.

vikipedija

Овај дан, који је уједно и Дан музеја жртава геноцида, биће први пут обележен у готово свим бившим југословенским републикама. Поред традиционалне свечане церемоније полагања венаца на Сајмишту, где је такође био логор за Јевреје, а после пролећа 1941. и за Србе из НДХ, највише Козарчане, антифашисте и ратне заробљенике, такође први пут на овај дан биће положени венци и на стратиштима у Крагујевцу, Краљеву и у Јајинцима. Централна манифестација Музеја биће у подне у Народној библиотеци Србије, а предводиће је министарка просвете Славица Ђукић Дејановић, у присуству високих државних званичника, дипломатског кора, црквених великодостојника, директора установа културе...

Венци ће бити положени и на стратишту, у Доњој Градини, у РС, где ће бити држано опело, а Епархија пакрачко-славонска организоваће молитвени скуп у Храму Светог пророка Илије у Млаки, где ће бити служена литургија "онима који су кроз страдања задобили венац светих", саопштено је из манастира Јасеновац.

Музеј жртава геноцида ће у Ужицу, у сарадњи са Историјским архивом тог града, организовати изложбу слика монахиње Марије (Антић) из манастира Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу - "Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења". Изложбу у Никшићу музеј организује у сарадњи са Јавном установом "Музеји и галерије" и Никшићким позориштем, под називом "ПОВРАТАК: Прича која траје". Реч је о поставци кустоскиње Јасмине Тутуновић Трифунов о судбини српске деце са Козаре и из Поткозарја и њиховој потрази за идентитетом. У сарадњи са Савезом Срба у Словенији, у Љубљани ће бити организован и фестивал документарних и играних филмова који се баве геноцидом над Србима, Јеврејима и Ромима, а предавања на ову тему биће одржана и у Скољу и Подгорици.

- На Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и друге жртве фашизма нарочито би требало да се сетимо најтрагичније епохе не само наше националне, већ и целе балканске историје - каже Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида. - Ти догађаји су опомињући, али нам све оно што се дешавало после 1945. показује да људска врста није научила лекције из Другог светског рата. Да бисмо се сећали, морамо да знамо. У том контексту, Музеј чува грађу и негује културу сећања на жртве, као и на пробој логораша из хрватског логора смрти и најмонструознијег губилишта у Европи. Геноцид над Србима у НДХ постао је део националног идентитета српског народа, као што је Холокауст постао део идентитета јеврејског.

Епицентар тог геноцида био је управо јасеновачки логор.

Подаци показују да је од априла 1941. до маја 1945. године убијено 73.316 малишана у НДХ, а Хрватска је била једино место у Европи где су постојали логори за децу. Само од децембра 1941. до априла 1942. године усташе су убиле 19.544 српских дечака и девојчица.

Тај 22. април био је неуобичајено хладан, падала је јака киша. Од њих 1.073.600 их се поделило у две групе и јурнуло из Циглане и Кожаре. Знак за пробој дао је повиком Анте Бакотић, а пролаз кроз јасеновачку капију омогућио је Миле Ристић, који се прикрао митраљесцу на капији, убио га и преузео оружје. Пошто је нестало метака, бацио је митраљез у Саву. Ристић је, иначе, до краја имао тешку судбину. Када се Јосип Броз разболео и сам је завршио у неуропсихијатријској болници, а четири дана после Титове смрти - убио се.

Првобитни подаци показивали су да је пробој из Јасеновца преживело њих педесетак, али се накнадним истраживањем дошло до око 117 људи. Преосталих 473 логораша убијени су и спаљени заједно са логорским објектима. Остали су препливали преко Саве у Босну, полегали на песак, па пошто се нису дизали, усташе су мислиле да су их поубијале и отишли су.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације