И САГОВОРНИЦИ ДА СЕ БИРАЈУ ПО РОДУ: Према новом кодексу новинара медији у Србији мораће да користе наметнути сензитивни језик

УКОЛИКО буде усвојен нови Кодекс новинара Србије у облику у којем је предложен, медијски радници убудуће ће морати да користе родно осетљив језик, да као саговорнике равномерно укључе припаднике различитих група релевантних за тему, као што су род, етничко порекло, старосно доба, сексуална оријентација, а мораће и да одговорно приступају различитостима у друштву.

приватна архива

Све је још подложно изменама, јер је документ до 7. маја на јавној расправи, али ако све остане онако како је написано, ове одредбе, кажу неки од наших саговорника, биће тешко испоштовати. Јер, није званично дефинисано по којим правилима се користи родно осетљив језик, као ни то шта је тачно родни идентит. Такође, наглашавају да ове одредбе Кодекса представљају усклађивање са Законом о родној равноправности чија пуна примена почиње 20. маја.

У овом тренутку због разних непознаница и у закону и у кодексу нико не зна да ли ће новинар за одређену тему морати да има једног саговорника из ЛГБТ популације, једног припадника етичке мањине, пензионера, студента... Тако је све доведено до апсурда.

Према мишљењу социолога Слободана Рељића, проблем је што ми усвајамо законе који су писани у Бриселу, па онда са тим законима усклађујемо подзаконска акта, разне правилнике и кодексе...

- То повећава раскол између народа на који се закон односи и културе која му је блиска - каже проф. Рељић. - Све то на крају довешће до слома тог законског система, али ће штета по друштво бити огромна.

Професор Рељић упућује на чувеног правника Валтазара Богишића, који је сматрао да закон мора бити усклађен са животом, а не живот са законом, јер је то једини принцип који је одржив.

Да је реч о усклађивању Кодекса новинара за Законом о родној равноправности, потврђују нам и у Удружењу новинара Србије које је учествовало у писању новог кодекса.

Оливера Милошевић, потпредседница УНС, наглашава да Закон о родној равноправности предвиђа да су средства јавног инфомисања дужна да приликом извештавања користе родно осетљив језик и да развијањем свести о значају родне равноправности доприносе сузбијању између осталог и родних стереотипа.

- У складу са тим, приликом рада на измени Кодекса предложена је нова смерница везана управо за употребу родно осетљивог језика у медијима - каже Оливера Милошевић. - Смернице представљају препоруке новинарима како да извештавају у складу са Кодексом. Конкретно, ова наша препорука требало би да подстакне новинаре да остварују своју примарну улогу у друштву, у овом случају да доприносе сузбијању дискриминације и ширења родно заснованих стереотипа, али не само употребом терминологије, већ и одговорним приступом различитостима у друштву, односно равномернијим укључивањем релевантних саговорника из различитих група.

Међутим, адвокат Миленко Радић, који је Уставном суду поднео захтев за оцену уставности Закона о родној равноправности, каже нам да је све могуће усвојити, али није све могуће применити.

- Немогуће је користити језик за који не постоје речник, граматика и правопис, као што је случај са родно осетљивим језиком - каже нам овај адвокат. - Званично имамо само српски језик, још 30 закона који регулишу његову обавезну употребу, а о чему брину Одбор за стандардизацију српског језика, Матица српска и Институт за српски језик САНУ. Такође, немогуће је у медијске извештаје укључити саговорнике различитих родних идентитета, јер још нико није објаснио шта је тачно родни идентитет. За сада се зна то да постоје 74 родна идентитета. Додуше, Министарство за људска и мањинска права најавило је оснивање радне групе која би се бавила родним идентитетима, али од тога још нема ништа.

Иначе, нови Кодекс новинара прописује и да медијски радници не смеју да дискриминишу, између осталог, на основу расе, пола, старости, личних својстава, сексуалне оријентације, језика, вере, политичког и другог мишљења, националног или друштвеног порекла.

- Припадност одређеној етничкој, политичкој, идеолошкој или некој другој групи, као и брачно стање, верско опредељење, друштвено порекло, наводи  се само у случајевима када је тај податак неопходан за пуно разумевање контекста догађаја о којем се извештава - наводи се у овом документу. - Новинари морају да избегавају фразе које имају шовинистичке, сексистичке или на било који други начин дискриминаторне конотације

Правници упозоравају и на то да, иако Закон о родној равноправности не предвиђа кажњавање медија ако не поштују ове одредбе, постоји могућност да новинари индиректно одговарају тако што ће против њих неко поднети тужбу јер је повређен начин на који се извештава.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације