ГУСТАНДО СТИГАО У СРБИЈУ: За собом оставља велике последице, а ево по чему се разликује од торнада (ВИДЕО)

У АТАРУ између Црепаје и Падине у среду поподне уочена је појава за коју су многи помислили да је торнадо или тромба, а у мноштву коментара поводом снимка објављеног на друштвеним мрежама, нашле су се и претпоставке да је Србијом протутњао “пустињски ђаво”, међутим, ауторка снимка је навела да је у питању густнадо (гастнадо).

Фото: Принтскрин

Слободан Совиљ, начелник Националног центра за хидрометеоролошки систем, ране најаве и упозорења у Републичком хидрометеоролошком заводу (РХМЗ) објаснио је након снимка густнада на делу како све функционише.

Како настаје гастнадо?

- Предуслов да се развије густнадо је да имамо грмљавински облак из кога имамо интензивну силазну струју или интензивне падавине. Када хладан ваздух из олујног облака дође до земљине површине он почне великом брзином да се разлива у свим правцима. Уколико на одређеном локалитету постоји довољно нестабилности у том плитком земљином слоју и уколико постоји одговарајући профил, односно смицање ветра, може да се јавља вртложност, односно, ротација и добијамо практично нешто што наличи на торнадо - каже метеролог Слободан Совиљ за “Блиц”.

По чему се разликује од "пустињског ђавола"?

Додаје да су торнадо или тромбе метеролошке појаве које се посматрају од базе облака до површине земље, док је густнадо везан само за земљу. Може се протезати неколико десетина, највише 100 метара од земљине површине увис, није повезан са базом облака, а постоји и трећа творенина, метеролошка појава, такозвани фјунел клауд (фуннел цлоуд), или левак, који се јавља као вртложење које силази из базе облака али не доспева до земљине површине.

- У хладном продору ваздуха које имамо сада заиста смо имали једну појаву густнадо. То је и снимљено и неко је уз тај снимак коментарисао да је то “пустињски ђаво” или “дуст девил”, међутим, не може бити с обзиром да се “пустињски ђаво” увек јавља у ведром, сунчаном дану када је најтоплије и он је обично још мањих размера у доносу на густнадо. То смо имали пре неколико година, леп, типичан пример у Чачку – каже Совиљ.

Достиже најнижу брзину торнада

На питање, на ком месту се налази густнадо у односу на скалу јачине метеролошких појава налик торнаду, каже да није веома опасна појава, али када су веома снажни њихова брзина може да достигне и око 100 километара на сат.

-То су најниже брзине на скали по којој се рангира интезитет торнада, односно, 0, евентуално Ф1. Међутим, густнадо се краће задржава, а и у највећем броју случајева су и брзине мање, тако да би то била горња граница до које брзине могу ићи у овом вртлогу – каже метеоролог.

Пре мобилних телефона о густнаду сведочиле су само настале штете

Пошто је снимак густнада у атарима највероватније настао сасвим случајно, јер ову појаву није могуће предвидети, метеролог каже да смо највероватније и раније имали густнадо, али није забележен или снимак није доспео у јавност чак и ако је снимљен.

- Последњих 10 до 15 година са развојем технологије и када сви користе друштвене мреже, када је свачији мобилни телефон истовремено и фото апарат и камера, можемо готово сваку метеролошку појаву да забележимо и врло брзо информације о њој да проследимо, тако да је виде хиљаде и десетине хиљада људи више. Некада је била потпуно другачија ситуација, пре 30, 40 година, када је такође било непогода, торнада, густнада и осталих појава оне су често пролазиле неопажане. Сведочење о томе да су се догодиле евентуално се могло видети по распореду штете која је остала за тим појавама јер их нико није фотографисао или снимио како би их виделе сире народне масе – каже Слободан Совиљ.

По чему се разликује од торнада?

За густнадо је јако важно рећи, истиче Совиљ, да ни на који начин није повезан са облаком, са базом облака и то је основна разлика по коме се он разликује од правог торнада.

Слободан Совиљ објашњава да:

настаје као последица интеракције ваздушне струје која се из облака разлива по површини земље и то само уколико на одређеном локалитету у плитком атмосферском слоју, тик уз земљину површину, постоји довољно нестабилности и уколико је адекватан профил или смицање ветра
вртлози трају релативно кратко, неколико десетина секунди или неколико минута, међутим, у најјачим се осматрају краткотрајне брзине по 100 километара на сат што значи да итетако на малом простору где се јаве могу да причине материјалну штету
не могу се прогнозирати, ни у смислу њихове појаве ни локације, с обзиром да су у питању метеоролошке појаве које трају веома кратко и да су врло специфичне у том смислу да када год постоји опасност од пљуска са грмљавином, у ситуацији са великом стабилношћу и са повећаним смицањем ветра у приземном слоју атмосфере, може понегде локално да се створи густнадо.

БОНУС ВИДЕО: СЛОБОДАН БРКИЋ: Господ никоме не да више него што може поднети!

Препоручујемо

Друштво

0 1

НАЈНОВИЈЕ УПОЗОРЕЊЕ РХМЗ: У наредна два сата пљускови у овим деловима наше земље, могућа и која пахуља снега

18. 04. 2024. у 20:05

Друштво

0 1

РХМЗ СЕ ХИТНО ОГЛАСИО: Над Србијом се надвили кишни облаци, ови делови први на удару (ФОТО)

18. 04. 2024. у 13:28

Панорама

0 0

ПРВИ ДРЖАВНИ НЕПРИЈАТЕЉ: Пљачкао банке, убијао полицајце и бежао из затвора, а народ га обожавао (ФОТО)

17. 04. 2024. у 09:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације