ЖЕЖЕЉЕВ МОСТ ЗАУВЕК ОСТАО У СРЦУ НОВОСАЂАНА: На данашњи дан, 1999. године, НАТО први пут атаковао на грандиозну "Дунавску ћуприју"

ЖЕЖЕЉЕВ мост. Симбол Новог Сада. Ратног пролећа 1999. године, данима је одолевао агресорским НАТО пројектилима. Немилосрдно су бомбе кидисале на њега 12 пута, одлучне да га сломе и да сконча у дунавским дубинама. Прозван због тога мучеником, али истовремено и мостом-херојем, тешко рањен, 26. кишовите априлске ноћи у 1.20, није издржао, и суновратио се у Дунав.

Фото: Танјуг

Тог дана, Новосађани су остали и без трећег, тада последњег моста. Обале са сремске и бачке стране ништа није повезивало. Први пут мета је био 21. априла 1999, пре тачно 25 година. Од моста су тада остали само крајеви на обе обале и носач, ближе петроварадинској страни, тужно подсећајући да је до тада на том месту био мост.

Слика срушене грдосије кидала је душу Новосађанима, а жал нико није крио. Целокупна бетонско-армирана конструкција и лукови немоћно су потонули у велику реку, а на њеном дну, запљускивали су их хладни таласи. На "Жежеља", како су га Новосађани из милоште називали, атак је био и 22. априла у 15.10. Мост је гађан са четири пројектила. Пре тога ноћу, и увек је бивао тешко оштећиван.

"Чедо" чувеног неимара наше мостоградње, академика Бранка Жежеља, по којем и дан-данас носи име, ратног априла био је погођен са најмање 15 пројектила. Они у двадесет шестој априлској ноћи били су огромне разорне моћи и пресудне. Туговали су Новосађани за Жежељевим мостом.

Истог јутра су се окупили на обали, и у неверици гледали оно што је од њега остало. Љутњу и огорченост нису крили. Поједини су, поглед упирући у небо, изговорили и покоју псовку упућену невидљивом непријатељу. Тек да олакшају душу. Остављали су цвеће, палили свеће... Било је и оних који нису крили сузе. Рушењем овог горостаса више од 40.000 становника сремске стране остало је без воде. А и Новосађани су се неколико дана патили са водоснабдевањем због пресеченог главног доводника.

С једне на другу дунавску обалу превозило се, тада јединим могућим превозним средствима, чамцима, бродићима и скелама, а сваки пролазак поред срушене ћуприје измамљивао је тужне уздахе.

После 19 година од рушења, у свој својој блиставој лепоти, белином грандиозних лукова, Жежељев мост од септембра 2018. године поново грли сремску и бачку страну. Првог дана септембра те године, у присуству Александра Вучића, председника Србије и Јоханеса Хана, европског комесара, свечано је пуштен у саобраћај за друмски, железнички, бициклистички саобраћај и пешаке.

Бели лепотан, пројектован по најстрожим критеријумима које познаје струка, има два железничка колосека, исто толико друмских ширине по три и по метра. Ту су и две пешачко-бициклистичке стазе. Изградњом моста по пројекту Александра Бојовића, у Србији је први пут примењена монтажа моста на обалама, а затим су транспортовани преко реке у целини.

Фото: З. Грумић

За разлику од претходног Жежељевог моста од преднапрегнутог бетона, нови има 1,5 пута већу површину и исто толику већу ширину и два пута већу висину лукова изнад коловоза. Изградња моста дугачког 474 метра и 31,45 метара ширине почела је у априлу 2012. године, а радови су коштали 54 милиона евра. Са 25 милиона, пројекат је финасирала Европска унија, толико су дали Покрајина и Град, а држава је издвојила четири милиона евра. Нови мост је челичне конструкције и налази се на пет стубова, од којих је један са старог моста. Иначе, овај мост је део железничког Коридора 10 и биће део брзе пруге Београд-Будимпешта. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације