У РЕДОВНОЈ ШКОЛИ КАО У ЛАВИРИНТУ: У образовном систему децу са сметњама у развоју чекају изазови које некад не могу да савладају
ПРЕДРАСУДЕ према малишанима са сметњама у развоју и даље постоје, па се дешава да се у редовној школи, у неким срединама, цело одељење испише јер неће у разред са учеником са сметњама.
На овакве ситуације, говорећи о систему школовања деце са посебним потребама, указује Снежана Миливојевић. Она је председница Савеза за помоћ особама са Дауновим синдромом и мајка детета које има овај хромозомски поремећај.
- Просветни радници би морали више да раде и са децом и са родитељима на прихватању малишана који су на инклузији. Али, дешава се да и родитељи инсистирају да у редовну школу иду деца која у њој не могу да се снађу, као што се дешава да стручњаци не ураде добру процену, па у специјалну школу оде дете које има могућности за редовну - каже наша саговорница.
Она потврђује да у Србији ђацима са посебним потребама недостају и лични пратиоци и персонални асистенти, али наглашава да каткад управо пратиоци својом појавом додатно "етикетирају" децу.
- Мислим да би најбољи модел школовања за нашу децу био, условно речено, мешовити. Да у неким предметима, као што су ликовно, музичко, грађанско васпитање похађају редовну наставу, са осталом децом, а да математику, језик и остале предмете уче засебно, у групама. Јер овако, ако наставник није припремљен за такво дете, трпе остали ученици, који пропуштају градиво - каже Снежана Миливојевић.
Додаје још да су кроз цело школовање обавезни велики труд и рад родитеља са овом децом. Њен син похађа специјалну, односно школу за образовање ученика са сметњама у развоју, у којој су групе од по петоро-шесторо ђака. Са њима се лакше ради и наставници могу да им буду посвећенији. Ипак, када је у питању социјализација, бољи је, истиче наша саговорница, инклузивни модел. Што се малишани раније укључе у заједницу, боље су прихваћени и боље се и сналазе.
Велики проблем је и тај што немају сви градови школе за ове малишане, па они свакодневно морају да путују.
- Знам породицу из села у околини Зајечара, до ког нема ни редовног аутобуског превоза, па родитељи морају свакодневно таксијем да шаљу малишана у школу - каже Миливојевић. - Али, проблеми настају тек кад наша деца заврше школу, јер само ретки су способни да раде сатима један посао и ретки могу да га нађу. Они завршавају затворени у кући, пошто је број дневних боравака мали. Губе све вештине које су стекли и за шта су оспособљени. Навикли су да имају дневне обавезе, а одједном се све сведе на боравак с родитељима.
Зато су удружења за особе са аутизмом, дауновим синдромом и МНРО (ментално недовољно развијене особе) затражили од надлежног министарства да се овим младим људима обезбеде персонални асистенти, који ће бар два - три сата дневно са њима радити, извести их у шетњу или на неку активност.
Зоран Димитријевић из Савеза ментално недовољно развијених особа констатује да се у Србији доста радило на томе да се разбије табу, али и даље многи родитељи осећају стид, па ове особе нису укључене у заједницу.
- Финансијска подршка на локалу често није довољна, нема дневних боравака. Стручњаци су добри, али махом концентрисани у већим градовима, посебно ако имају додатне едукације и лиценце. Правилник за услугу дневног боравка превише је оштар, прављен по немачким или шведским стандардима. Предвиђа одређен број запослених на одређен број деце, нпр. на 20 малишана са сметњама у развоју 10 стручњака. То је за нашу средину недостижно и немогуће је обезбедити и број и финансирање тих стручњака. Зато треба прилагодити критеријуме нашим условима - каже Димитријевић.
БЕЗ ТУЂЕ НЕГЕ
НИЈЕ мали број деце са дауновим синдромом који не добијају новчану накнаду за помоћ и негу другог лица, каже Снежана Миливојевић. Дешава се да комисија процени да особи није потребно, како каже, јер може сама да се обуче, обује и хода, а заборављају да не може да брине о себи и да најчешће потиче из самохраних породица.
Милица Николић из удружења "Бази Мили" из Лајковца, каже да редовне школе најтеже уписују деца са аутизмом и она са вишеструким сметњама, а гро њих већ у четвртом разреду прелази у специјалне. Али, има и оних, примећује, који крену по ИОП 2 (индивидуални програм код ког се смањује обим градива и прилагођава детету), па временом толико напредују да прелазе на ИОП 1 (не смањује се обим, већ се градиво прилагођава детету).
- Велики проблем је недостатак педагошких асистената - каже Милица. - Наша ОШ "Миле Дубљевић" у Лајковцу је пример добре праксе и ми имамо дефектолога који ради као педагошки асистент, али се не води тако. Остале школе га немају. У прошлој години измењен је правилник и критеријуми, па школа мора да има најмање 10 ученика који похађају наставу по ИОП2 да би добила педагошког асистента. То је за унутрашњост недостижно.
"СРАМ ТЕ БИЛО, ОАФЕ ШИЦЕ" Маск жестоко одговорио Шолцу због онога што је рекао у Давосу
АМЕРИЧКИ милијардер Илон Маск поручио је немачком канцелару Олафу Шолцу да треба да га буде срамота назвавши га "Оафом Шицом".
22. 01. 2025. у 08:22
"НЕМА ВИШЕ МИРА" Немачки генерал дао алармантну изјаву о рату са Русијом
ВИШЕ нема мира између Русије и Немачке, рекао је генерал Бундесвера Андре Бодеман у интервјуу за БР24, преноси РИА Новости.
20. 01. 2025. у 12:50
РАДИОАКТИВНА ТАЈНА У ЛЕДУ ГРЕНЛАНДА: Мрежа тунела и нуклеарни отпад - потенцијални проблем за Трампа (ФОТО/ВИДЕО)
КАКО се планета загрева, "Camp Century" - смештен на једној од најудаљенијих локација на Земљи, око 1.500 километара северно од Нука, главног града Гренланда - постао је предметом обновљеног интересовања и забринутости око тога колико ће дуго остати закопан.
19. 01. 2025. у 10:15
Коментари (0)