Друштво

АПАРАТЕ ЗА ОЖИВЉАВАЊЕ И НА СТАДИОНЕ: Иницијатива да се на јавним местима поставе дефибрилатори стара деценију и по, тек сада видимо помаке

02. 04. 2024. у 10:40

У СРБИЈИ око 25.000 људи годишње доживи изненадни срчани застој или флатер, односно неконтролисане контракције срца, а уколико се то деси на јавном месту, мимо болнице, шансе да преживе имају они којима је у првих три до пет минута пружена помоћ. После тога, преживљава само пет до седам одсто пацијената.

АПАРАТЕ ЗА ОЖИВЉАВАЊЕ И НА СТАДИОНЕ: Иницијатива да се на јавним местима поставе дефибрилатори стара деценију и по, тек сада видимо помаке

Дефибрилатор је електромедицински уређај, који се користи приликом пружања прве помоћи код срчаног удара и других поремећаја ритма, а у свету је уобичајен не само у малим амбулантама, већ и на аеродромима, у хеликоптерима, авионима, на већим јавним скуповима, у чекаоницама и стадионима. Може се набавити и за кућну употребу. Он утврђује присуство или поремећаје срчаног ритма и помоћу електричног удара, односно електрошока нормализује рад срца.

Ако се правовремено започну мере оживљавања, у прва три минута од наглог срчаног застоја, стопа преживљавања достиже 70 одсто. Особа се тако одржава у животу док не дође хитна медицинска помоћ.

Инфраструктура железнице Србије примила је прошле недеље 10 апарата као донацију кинеског произвођача медицинске опреме. Ови дефибрилатори биће распоређени дуж брзе пруге Београд - Нови Сад, као и будуће деонице до Суботице.

Велики број сличних апарата на јавним местима спасава на хиљаде живота. До сада смо их имали инсталиране на петнаестак места у Новом Саду, затим у општини Инђија, као и у Београду, рецимо на аеродрому "Никола Тесла", на купалишту на Ади Циганлији, Спортском центру "11. април", у дворишту управне зграде Црвеног крста...

Како за "Новости" објашњава др Арсен Ристић, кардиолог УКЦС, редовни професор Медицинског факултета у Београду, само би у српској престоници требало да их буде бар на 100 локација.

- У свету је стандард да се дефибрилатори постављају на местима на којима има пуно људи: од аутобуских и железничких станица и аеродрома, зграда органа државне управе, спортских објеката, чекаоница у болницама, банкама, поштама... Требало би да их има свака установа у којој има доста људи и тамо где људи чекају. Посебно је важно да их имају школе - наглашава проф. Ристић.

Он додаје да њима могу релативно лако руковати и лаици, јер их апарат сам води, а могуће је инсталирати језик земље у којој се користи.

- Уз мале инструкције, било ко може да примени реанимацију електрошоком док не дође хитна помоћ. Што више будемо имали ових мобилних апарата, више живота биће спасено - наводи наш саговорник.

Иницијативе да се јавна места опреме дефибрилаторима потичу још од 2010. године. У међувремену је и Фудбалски савез Србије разматрао да на сваком стадиону буду обавезни и да њихово присуство буде један од услова за почетак утакмице.

Цена ових мобилних апарата, у међувремену је почела да пада, па они нису више тако недостижни као пре. Према Ристићевим речима, болнички коштају између 8.000 и 10.000 евра, док су мали, за јавна места, доста јефтинији. Зависно од снаге и произвођача, њихова цена је до 3.000 евра.

Како је навео председник Црвеног крста Србије Драган Радовановић приликом примопредаје кинеске донације, вредне 1,3 милиона динара, чак седам од 10 срчаних застоја деси се у ванболничким условима, а живот тих људи зависи од оних који се у датом моменту нађу у њиховој близини. Пракса је показала да је само 20 одсто људи спремно да пружи прву помоћ, пре свега због недостатка знања. Зато Црвени крст спроводи редовне и бесплатне обуке.

АПАРАТИ ЗА ЗДРАВСТВЕНЕ ЦЕНТРЕ

ПОРЕД кинеске донације једноставних покретних дефибрилатора, и једна банка донирала је ове апарате, али за болничке услове. Донација је вредна пет милиона динара, а додељено је 13 дефибрилатора за 10 различитих здравствених установа широм Србије, међу којима су Здравствени центар Врање, Лесковац, Ћуприја, Чачак, Баточина, Велика Плана, а у Војводини Шид, Инђија и Суботица.

Професор Ристић додаје да би постављање дефибрилатора требало да прати интензивна медијска кампања, кроз коју ће грађанима бити објашњено како да их користе.

Занимљиво је да су у Бечу некадашње телефонске говорнице, које се више не користе, добиле нову намену. Осим што се са њих бесплатно може позвати било који број за хитне случајеве, Аустријанци су почели да уграђују и дефибрилаторе за једноставну употребу. Прва таква говорница отворена је још пре четири године, у улици Ротентурмстрасе. Бечлијама су на располагању 2.444 говорнице које могу да промене намену.

Сличне пројекте имају и Британија, Мађарска, Данска...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације