У ЈАЈИНЦИМА НАЈВИШЕ ЖРТАВА ПОСЛЕ ЈАСЕНОВЦА: Почела истраживања спомен-парка, на месту највећег губилишта нашег народа у Србији (ФОТО)

ПОДРУЧЈЕ Јајинаца је, после Јасеновца, највеће губилиште и гробиште српског народа у Другом светском рату, а свакако највеће на тлу Србије.

Фото: D. Milovanović

Па, ипак, до данас се не зна на којим су тачно местима масовне гробнице, нити Спомен-парк има онај степен заштите као културно добро који заслужује. Зато су Музеј жртава геноцида и стручњаци Центра за нове технологије "Виминацијум", који делује при Археолошком институту САНУ, јуче почели геофизичка истраживања, не би ли детектовали тачне локације страдања.

Ово је веома важно како се не би десило да крене изградња будуће зграде музеја или других објеката на гробницама или, пак, да оне не би случајно биле враћене старим власницима у поступку реституције.

Биће истражено око два и по хектара простора, први пут после 80 година. Владимир Милетић, геофизичар Центра за нове технологије "Виминацијум", објаснио је да ће у наредне две-три недеље, зависно од временских услова, радити коришћењем недеструктивних метода - геомагнетске и електромагнетске, односно георадарске, које неће ни на који начин изменити простор.

- Те две методе су комплементарне, очекујемо да ће дати резултате, на основу искустава на неким сличним локацијама, као што је подручје стратишта Доње Градине. Уређаји могу да снимају до пет-шест метара дубине, али ми ћемо бити на три-четири метра. Након спаљивања посмртних остатака, у тлу се задржава реманетна, тзв. заостала магнетизација и она може да се региструје овим, врло прецизним апаратима. Засада не знамо да ли су лешеви и колико њих спаљени, да ли нешто од посмртних остатака још постоји, да ли је пепео враћан у јаме и да ли је коришћен креч, који прави велику разлику у карактеристикама тла, па је лакше и уочљив. Свакако очекујемо резултате - каже Милетић.

Бојан Арбутина, кустос-историчар Музеја жртава геноцида, институције којој је Влада поверила на бригу Спомен-парк, објашњава да је то место пре 88 година замишљено као једно од највећих стрелишта Војске Краљевине Југославије.

Стручњаци Центра ВиминацијумFoto: Фото: D. Milovanović

POGLEDAJ GALERIJU

- Градња стрелишта је почела 1936. и изграђено је тридесетак одсто од замишљеног плана, да би већ 1941. простор постао највеће стратиште у окупационој зони Србије. Током четири године на овом месту је убијено и сахрањено више од 60.000 људи, углавном цивила, из Београда, али и целе Србије, па и окупиране Краљевине Југославије. После Другог светског рата настао је Спомен-парк Јајинци са централним спомеником аутора Војина Стојића. Годинама се срећемо са сталном девастацијом несавесних грађана: траговима аутомобилских гума, поломљеним клупама, смећем - каже Арбутина.

Музеј је покренуо реконструкцију некадашње чуварске кућице, која ће постати и кустоска, а у плану је и писање прве научне студије о стрелишту, стратишту и меморијалу.

Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида, изјавио је да је тужно то што се са истраживањем локалитета креће пуних 80 година од окончања рата и то што подручје тек сада добија правно лице које ће се о њему старати.

ПОГРЕШНО МАРКИРАЊЕ

У ДОЊОЈ ГРАДИНИ

ЦЕНТАР за нове технологије "Виминацијум" радио је пробна истраживања на малом простору у Доњој Градини, где је убијен највећи број Срба у оквиру система јасеновачких логора. Како објашња Владимир Милетић, геофизичар, те гробнице после рата нису обележене тачно, јер је вероватно маркирано по нечијем сећању.

- Видели смо да су гробнице погрешно обележене и да трећина има остеолошки материјал, док две трећине немају. Детектовали смо крупније кости заливене кречом. Зато би требало снимити цело то подручје и направити мапу гробница, које ће затим бити исправно обележене - каже Милетић.

Фото: D. Milovanović

- Циљ је да се раде искључиво недеструктивна истраживања, како бисмо чували достојанство остатака жртава - рекао је Ристић. - Када детектујемо масовне гробнице, оне ће бити достојно обележене и сачуване од небриге. Општи консензус је да се овде гради нова зграда Музеја жртава геноцида. Будући да су ту сахрањени припадници различитих народа и вероисповести, посебно имајући у виду да верско учење у јудаизму не дозвољава да се интервенише на посмртним остацима, разговараћемо са старешинама верских заједница након што се прецизирају локације гробница, да видимо у којој мери можемо да спроводимо евентуална археолошка ископавања и дођемо и до историјског материјала.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације