АНАЛИЗА "НОВОСТИ": Смрт девојке из Великог Мокрог Луга покреће лавину питања

У НЕДОСТАТКУ званичних информација од Министарства здравља и Дома здравља у Гроцкој о узроцима смрти Саре Петковић (21) из Великог Мокрог Луга, која је преминула 9. марта чекајући Хитну помоћ због гушења, највероватније изазваног астматичним нападом, стиче се утисак да је несрећна девојка жртва јавашлука у организацији система Службе хитне медицинске помоћи. Да ли је било пропуста у раду службе у Дому здравља "Гроцка" утврдиће инспекција која је, како је "Новостима" потврђено у Министарству здравља, упућена на терен.

Фото: Н. Живановић

Пребацивање одговорности за трагедију с једне на другу службу, из Гроцке на Калуђерицу, отворило је поново питање по којој шеми функционише Служба хитне помоћи и да ли ће бити урађена реорганизација? Пре свега, увођењем јединственог броја за целу земљу, а не да се, у ситуацијама када минути одлучују о животу и смрти, грађани "шетају" од броја до броја телефона.

Према речима Дејана Зејнуле, оснивача Удружења "Право на живот - Мери", које је покренуло иницијативу да се усвоји закон о хитној помоћи јер је "Србија једина земља у региону која нема ни закон, ни подзаконски акт који регулише ову област услед чега је рад између завода неуједначен, а највеће последице недефинисаних протокола који притом нису законски обавезујући трпе грађани".

- Породица несрећне девојке нам се није јављала, али смо им упутили позив да смо ту ако желе да помогнемо у утврђивању истине - каже Зејнула. - У конкретном случају, одговорност сноси или лекар који је први примио позив или директор који није организовао Хитну службу на адекватан начин. Наши представници су у Радној групи Министарства здравља за израду закона о Хитној помоћи. Суштина нацрта који смо предали Министарству пре две године је да се у 25 управних округа оснују диспечерски центри који би били међусобно умрежени, а да број 194 буде јединствен за целу Србију.

Зејнула објашњава да ако би центар био у Нишу, он би покривао и Сврљиг и све околне општине. Он наводи да у Србији тренутно постоји 150 служби и завода Хитне помоћи.
- На телефоне се јавља ко стигне, упућује грађане да зову бројеве који се не могу наћи нигде, у тренуцима када они не знају где им је глава услед бриге и панике, јер је угрожен живот неког њима блиског - каже Зејнула. - Поједини лекари, који раде у београдској Хитној помоћи су нам испричали да им је сугерисана строжа тријажа, у смислу предности позивима на јавном месту и срчаних застоја.

Фото: N.Skenderija

Пре две године, држава је најавила реорганизацију службе Хитне помоћи по данском моделу. До најугроженијих пацијената екипе Хитне помоћи би стизале у року од осам, а у просеку - за 10 минута. То би подразумевало и јачање ове службе хеликоптерском јединицом са најмање три летелице, три хелидрома и неопходним особљем - од летачког и механичарског до медицинског. Од оваквог модела, чији би се пуни ефекти, на основу онога што је презентовано, у пракси испољили до 2030. године, највећу корист имали би животно угрожени пацијенти, јер би то гарантовало да ће до здравствене установе стићи у најбољем "пролазном времену".

У моделу организације ове службе који примењује Данска показало се да при сваком изласку на терен није потребан доктор, али тамо где јесте он долази први, заједно са медицинским техничаром, а у року од неколико секунди требало би да пристигну и санитет и још један техничар. Тако би теренска екипа за озбиљније случајева бројала четири члана, једног више него сада, док би на мање интервенције ишло двоје, а не троје радника Хитне службе.

По данском моделу, постојао би један национални центар, у Београду, и три регионална: у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, четири диспечерска центра, и још 150 мањих пунктова Хитне помоћи са 435 амбулантних возила и још 136 тзв. докторских возила. Предвиђена је и могућност да се, по потреби, касније оснују још један или два регионална центра, опционо у Ужицу и Новом Пазару.

Од најаве се, бар не да јавност зна, није одмакло даље.

Сада сви домови здравља који покривају више од 25.000 становника морају имати 24 сата организовану Службу хитне медицинске помоћи. Укупно 64 од 157 ових установа покрива 51,4 одсто становништва Србије. Још у девет домова здравља којима гравитира мање од 25.000 становника, али се налазе уз важне путне правце, такође 24 сата мора да ради Хитна служба. Остали организују дежурства изабраних лекара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације