ЗИД ЋУТАЊА ОКО САРИНЕ СМРТИ: Изостале реакције надлежних након што се сазнало за смрт девојке из Великог Мокрог Луга

СМРТ Саре Петковић (21) из Великог Мокрог Луга изазвала је буру реакција у јавности али, судећи по поступцима - не и код надлежних здравствених служби. После објаве на друштвеним мрежама да је девојка преминула 9. марта након што јој није пружена помоћ због гушења, највероватније изазваног астматиочним нападом, јер су родитеље шетали од једне до друге службе хитне помоћи, нису су се јавно огласили ни Министарство здравља, ни надлежно тужилаштво.

Фото: N.Skenderija

У потресној изјави за "Новости" мајка Драгана Петковић, је испричала да је Сара имала астму, али никад раније и тако јак напад. Каже да се буквално гушила, није могла да дође до ваздуха ни да седне у аутомобил да је одвезу у хитну.

- Са броја 194 су нам поручили да нису надлежни, него да зовемо Хитну из Гроцке или Калуђерице - прича несрећна мајка. - Док су нас они "шетали" од једног до другог броја телефона, њој је било све горе. Минути су пролазили, а нисмо знали како да јој помогнемо. После четрдесетак минута звања, дошла је Хитна из Калуђерице, а Сара је већ тада лежала на бетону. Они нису имали кисеоник, иако смо свима које смо звали рекли да је астматичар. Нисам могла да гледам док су је реанимирали...Издахнула је ту, испред куће.

Први позив централи Хитне помоћи је упућен у 20.07 часова, али веза није успостављена. Док су безуспешно окретали бројеве гледајући дете како им умире, родитељи су покушали да сместе Сару у аутомобил, али у седећем положају јој је било најгоре јер није могла да удахне. Покушали су три пута, а онда је девојка изгубила свест и тако дочекала Хитну...Нажалост, било је касно. Проглашена је мртвом у 20.41 часова.

- Ми смо обични људи, немамо ни веза ни утицаја. Нисмо хтели ни да се ради обдукција. Ње нема и не би нам је вратила. Имала је толико жеља, снова. Хтела је да отвори већи салон па да ради заједно са сестром Анђелом. А отишла је, зато што неко није могао да утврди надлежност. Како када зовете полицију или ватрогасце, исти је број из ког год краја Србије да зовете па вас даље преусмере, шта је са хитном". Не знамо ни шта да радимо, ни коме да се обратимо...- неутешни су Сарини родитељи.

Директор Дома здравља у Гроцкој др Небојша Благојевић, каже да је за случај сазнао са друштвених мрежа.

- Не знам ништа више од онога што сам прочитао, па не бих да дезавуишем јавност. Нико нам се није обраћао, нити тражио да се испита случај - каже Благојевић.

Према речима др Татјане Радосаљевић, пулмолога несрећној девојци кисоник не би могао да помогне, али каже да су лекари Хитне помоћи били дужни да јој кроз вену дају лекове за ширење бронхија што су, можда, и учинили. Јер, Код младих људи напади астме могу да доведу до губитка свести и такви амсатичари би требало да се хоспитализују.

- Питање је како је њена астма била контролисана. Ако је истина да је лекар рекао да не треба више да користи пумпицу, онда је то велика грешка - каже др Радосављевић. - Друга грешка је што нису отишли лекару, ако су приметили да јој је све лошије, јер почетком марта је дрвеће почело да цвета па је можда алергија то испровоцирала. Асматичари не могу да живе без пумпице које садрже инхалационе кортикостероиде, као и оне које служе за проширење бронхија. Много је питања на које тренутно нема одговора, не би олако требало кривити Хитну помоћ.

Бивши директор београдске Хитне помоћи др Борко Јосифовски, каже да је служба у Гроцкој у надлежности матичног дома здравља. Иако није упознат са случајем каже да одговорност за оно што се догодило сноси Дом здравља у Гроцкој. Он наводи да се сваки позив у централи Хитне помоћи региструје и отвара електронски налог у коме се описује шта је препоручено пацијенту и због чега.

- Када је у питању гушење веома је битна што бржа реакција - каже Јосифовски. - Колеге из Гроцке није требало да упућују родитеље да зову хитну службу у Калуђерици, већ да их они обавесте да се не би губило време.

Докторка која је радни век провела у Хитној помоћи испричака је за "Новости" да лекарима и техничарима није дозвољнео да откривају начин на који функционише служба, већ то могу само из ресорног министарства.

- Несрећна девојка не би преживела ни да су јој дали кисеоник на лицу места јер њој су бронхије биле сужене и кисеоник не би могао да продре кроз њих - каже наша саговорница. - Има простора да се расправаља да ли би имала веће шансе да преживи да је хитна помоћ стигла брже, али је чињеница да би и тада био велики ризик од фаталног исхода. Нису сва кола хитне помоћи подједнако добро опремљена и да на позив се шаљу она која су на располагању.

У Министарству здравља јуче су само рекли да прикупљају информације о овом случају и да ће ако се установи да је неко у ланцу заказао предузети кораке - упутиће инспекцију и наложити ванредну проверу рада установа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације