ИЗВРСНИМ НАУЧНИЦИМА ПЛАТА ВЕЋА 30 ОДСТО: Министарка Јелена Беговић одржала састанак са истраживачима

МИНИСТАРКА науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић састала се данас са најбољим истраживачима са листе изврсних истраживача и том приликом је поручила да је битно да држава награди своје највредније истраживаче.

Фото: Министарство

- Јако битно да наградимо наше најпаметније, наше највредније људе који су много тога жртвовали, да би дошли у првих десет посто најбољих научника у Србији - изјавила је Беговић после састанка са истраживачима у Влади Србије.

Како је навела, листа изврсних истраживача је изашла у петак, а данас је у Владу позвано 20 најбољих истраживача који су први на различитим листама и који ће у наредне две године примати 30 одсто већу плату на основу тог успеха.

- Велико ми је задовољство да смо се окупили са најбољим истраживачима у нашој земљи. Ово је резултат више од годину дана рада министарства, заједно у сарадњи са научном заједницом, где смо реформисали систем плата у науци и мислим да су истраживачи итекако задовољни. Имају једну већу сигурност, имају једнакост у третирању, што се тиче њихових научних звања - рекла је Беговић.

Додала је да је министарство дуго радило на критеријумима како се одређују најбољи истраживачи, јер систем оцењивања, како је навела, мора да буде јасно мерљив и транспарентан, како би сви имали исти третман када се појаве на листи. Истакла је како су им у томе пуно помогли и сами истраживачи са својим предлозима и анализама.

Беговић је навела да је у свим случајевима битан критеријум за одређивање места на листи био квалитет научно-истраживачких радова које објави један научник у петогодишњем периоду. Додала је да је друга категорија на основу које су рангирали научнике била цитираност радова.

- То значи колико су у свету поменули ваш рад и то говори о томе колику тежину ваш рад има за светску научну заједницу и на основу тога смо правили паралелне листе у свакој области - рекла је Беговић.

Навела је да је тако направљен један нов систем, који ће трајати две године, након чега иде нова категоризација. Научници ће тако, додаје она, имати могућност да од државе добију плату која је већа за 30 одсто од садашње, па оцењује да се тако Србија приближава по висини плата научних радника и неким државама у Европи. Поручила је да ће држава наставити да ради на овом систему плата и да га унапређује. Једна од награђених истраживачица, научна сарадница са Филозофског факултета у Новом Саду, психолошкиња Милица Лазић, рекла је да јој ово признање на почетку њене каријере пуно значи.

- Да се то што сам доста времена уложила у истраживање, описивање научних радова вреднује и то ми даје подстрек да наставим на исти начин да се бавим овом темом и у будућности - навела је она.

Објаснила је да бави психологијом резилијентности и субјективним благостањем, граном психологије која истражује које су то индивидуални и колективни ресурси који помажу људима да превазиђу тешке услове током одрастања и стресна искуства са којима се суочавају у одраслом добу. Лазић је навела да је према Гугл Сколару цитирана више од 350 пута и да јој признање значи јер долази са факултета, пошто су, како је рекла, истраживачи са факултета мањина у начној заједници, у којој већина истраживача долази са института. Научна сарадница у Иновационом центру Технолошко-Металуршког факултета у Београду Александра Ивановска навела је да јој је ово признање представља велику част и задовољство.

- Ја сам свесна да је свако од нас знао да је добар научник, међутим ово је једна изванредна могућност да схватимо да нисмо само добри и одлични, него да смо најбољи научници - рекла је Ивановска и похвалила иницијативу министарке Беговић и њеног тима.

Додала је да се нада како ће се ово вредновање наставити и даље.

- Могу да кажем да је ова листа позитивно утицала на моје колеге, након што су видели да сам најбоља научна сарадница из области техничких, технолошких и биотехничких наука у Србији. Доста њих ме звало да ми честита, а и да ме пита за неку нашу заједничку сарадњу - рекла је она.

Ивановска се бави текстилним материјалима, а на листу је доспела на основу поена које је добила преко својих 39 публикованих научних радова.

У оквиру реформе система плата у науци, приликом чега је након 12 година разрешен проблем неуједначених плата у науци увођењем система једно звање - једна плата, као начин подстицања научника на производњу изврсних резултата уведен је подстицај да ће 10 одсто најбољих, на основу у Службеном гласнику објављених критеријума, у току две године од формирања ове листе примати плату у својој категорији увећану за 30 одсто.

Нова листа изврсних истраживача биће креирана на сваке две године, приликом чега ће се изнова евалуирати резултати. Области науке су разврстане на следеће групације: природно-математичке науке и медицинске науке, техничко-технолошке и биотехничке науке, друштвене науке и хуманистичке науке. Сви истраживачи у научним звањима рангирани су према резултатима оствареним у периоду 2018-2022. године, осим истраживача у звању научни саветник, који су рангирани према резултатима оствареним у периоду 2013-2022. Коначна листа научно изврсних истраживача формира се обједињавањем листе изврсних истраживача по групацијама научних области и листе добијене на основу резултата у међународним колаборацијама.

БОНУС ВИДЕО - ДР НОВОСТИ: Како бити емоционално интелигентнији?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације