ПРОФ. ДР ДАРКО ТАНАСКОВИЋ: Резолуција о Сребреници у УН неће проћи

- Наше је да знамо ко је ко и шта је шта, а пре свега ко смо ми. Ништа од овога никако није лако, јер се оно што треба знати на све могуће начине систематски прикрива, замагљује, искривљује и кривотвори - каже у интервјуу за "Новости" угледни филолог, оријенталиста, дипломата проф. др Дарко Танасковић, чије луцидне анализе најављују догађаје и пре него што се они догоде.

Фото Д. Дозет

У најновијој књизи "Бошњаци на странпутици "Босанства" проф. Танасковић демаскира политику Сарајева као "наставак рата другим средствима", а то потврђује вест да Бошњаци поново покушавају да у Савету безбедности УН прогурају резолуцију о Сребреници.

- Засада званично непотврђени наговештаји о томе да би амбасадор БиХ у Уједињеним нацијама Златко Лагумџија током априла могао покушати да у светској организацији издејствује усвајање нове резолуције о геноциду у Сребреници нису изненађујући - истиче проф. др Танасковић.

* Зашто креатори те политике баш сада заоштравају ситуацију у БиХ?

- Из двају главних разлога. Један је тај што имагинација представника матичног тока бошњачке политичке и интелектуалне "елите", уместо да почне да се понаша рационално и конструктивно, никако да се одлепи и еманципује од самовиктимизацијског стереотипа и улоге апсолутне жртве, као тежишног легитимацијског упоришта, а уједно и кључног аргумента противсрпског дискурса и деловања. Други разлог је конјунктуран, јер је од пре извесног времена, у контексту глобалне и регионалне оштре и продубљене поларизације изазване ратом у Украјини, појачан концентричан и усредсређен притисак на Републику Српску, самим тим и на Србију и укупан српски национални корпус, па и сви Србима несклони актери у суседству хрле да се на начин који им је доступан прикључе тој пропагандној хајци. Усвајање резолуције bis о Сребреници у Црној Гори, па чак, комично, и у међународно утицајном чиниоцу као што је тзв. Косово део су исте кампање.

* Да ли колективни Запад који је и створио мит о геноциду може довести до успеха нове "сребреничке кампање"?

- Што се тиче предлога некакве евентуалне нове резолуције о наводном геноциду у Сребреници, она у Савету безбедности, ако тамо стигне, свакако не може да прође. Русија, која је 2015. године претходну (са 35 пута поновљеном речју "геноцид") спречила ветом, сада има неупоредиво више разлога да то уради, а ситуација се и уопште у многом погледу од тада изменила. Амбасадору Лагумџији, изгледа, резолуција о Сребреници је недосањани сан, трајна опсесија, а и дипломатски задатак, за који овлашћење и инструкцију није прописно добио из Сарајева, већ из неког другог центра. Он је баш 2015. године био окончао мандат као министар иностраних послова БиХ, а неусвајање нацрта резолуције, на којем је претходно усрдно радио са Британцима, било је круна његовог углавном неуспешног, а претенциозног министровања. Сада, као стални представник у УН, без сагласности Председништва БиХ, дакле илегално, вероватно удружен са истим дежурним белосветским мешетарима, желео би можда да поправи утисак. Својим незаконитим поступањем, међутим, само би приложио додатни доказ да садашња БиХ спољнополитички не може функционисати, односно да њена јединствена спољна политика не постоји. А која па постоји?

* Пре 20 година одиграло се етничко чишћење Срба на КиМ. Приштинске власти сада настављају погром укидањем динара, снабдевања храном и лековима из Србије, а Запад млако реагује.

- Шири међународни и регионални притисци на Србе, који се стално доживљавају као непоправљиви реметилачки фактор, увек су на одређеном нивоу међуповезани, а у њиховом интензивирању запажа се индикативни паралелизам. Оно што је константа у континуитету периодичног ескалирања непрестаног притиска на косовско--метохијске Србе јесте да после сваког круга физичког или административног насиља објективно ојачава релативна позиција албанске стране у ономе што назива процесом преговарања. У Приштини су тога свесни и доследно спроводе тај метод повремених удара на српску заједницу и капитализовања околности које после њих настају. Примера ради, најутицајнији покровитељи тзв. Косова у међународној заједници, посебно Американци, јавно и гласно су критиковали потез избацивања динара из платног промета, али се сада практично задовољавају захтевом да се последице по Србе овог једностраног и агресивног чина решавају кроз дијалог, уместо да издејствују да се спорна одлука повуче и суспендује. Питање динара повезују чак и са успостављањем Заједнице српских општина... И тако сваки пут.Запад не ћути, али не предузима ништа конкретно чиме би делотворно поткрепио искреност своје реторике. Напротив.

* Крајњи циљ Приштине је познат, да Београд призна лажну државу?

- Курти и његова дружина настоје да појачавањем притиска на српску заједницу, чак и интензитетом који у датом тренутку фазно може и да не одговара његовим моћним савезницима, жели да максимално убрза кретање ка свом крајњем и једином правом циљу, признавању независности лажне државе од стране Београда. Жури им се, јер процењују да је сада моментум, a не знају докле ће актуелни стицај околности трајати. Има назнака да неће предуго. Њихов сужени националистички ракурс (и аутентичан Куртијев демаћијевски екстремизам) каткада може доћи у раскорак са зрелијим стратегијским размишљањем и поступањем њихових моћних тутора, што изазива одређена варничења, али не доводи у питање подршку коју им безрезервно дају.

* Подршка са Запада украјинским неонацистичким формацијама идентична је оној какве су добијале сличне јединице у Југославији и Србији. Када су Срби деведесетих указивали на то колективно су оптужени као теоретичари завере.

- Називати некога подсмешљиво и са висине "теоретичарем завере" и комотно отписивати његове закључке и упозорења, ако је до пре тридесетак година могло рачунати на неки ефекат и код озбиљнијих људи, данас звучи потпуно шупље, јер је постојање "завере", на коју је указивано, до сада непобитно потврђено, а она је у пуном јеку. У изванредној студији "1914-2014: Зашто ревизија?" мој колега, историчар др Миле Бјелајац свеобухватно, чињенично поткрепљено, исцрпно и аналитички продорно разобличио је тенденцију мењања оцене узрока Првог светског рата као припреме за ревизију тумачења узрока Другог светског рата, а наравно и вредносних судова о улогама његових актера. Иначе, сматрам да није најтачније, како је уобичајено, говорити о ревизији историје, јер се прошлост, односно историја не може уназад по нашој жељи "ревидирати", али може њено историографско тумачење и оно је стално подложно изменама.

* Запад је до деведесетих потпуно ревидирао историју у складу са новим империјалним циљевима?

- У питању кажете да се ревизија перцепције светских ратова предузима "у складу са новим империјалним циљевима", а ја бих рекао - у складу са старим империјалним циљевима империјализма нових империјалиста који су, заправо, у већини они стари, преодевени по модном кроју епохе у којој живимо. А тај империјализам током новије историје увек је био западне провенијенције, сублимиран у великогерманском слогану Drang nach Osten, чиме су по дефиницији одређене и сталне мете његовог експанзивног непријатељства, међу којима су први на реду православни Словени. Хитлеровско изрођавање тог империјализма у свеуништавајући монструозни расистички тоталитаризам само је привремено Европљане и Американце принудило на невољно савезништво са Русима и Србима, па још комунистима. Сада се сећања на тај тренутак слабости морају потиснути и избрисати, а стари-нови непријатељи приказати као "апсолутно зло". Докле је свет довела та операција великог, опаког фалсификовања и његовог одлучног одбијања са Истока види се у Украјини, и не само у Украјини, а куда ће га одвести не бих желео да прогнозирам.

БОНУС ВИДЕО - ЕКСКЛУЗИВНО:Амерички редитељ Пол Кампф и продуцент Драган Ивановић гости подкаста Новости

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације