Одржана панел дискусија под називом „Живот са кардио-реналним синдромом 2024”

Данас је одржана панел дискусија под називом „Живот са кардио-реналним синдромом 2024” коју у склопу обележавања Светског дана бубрега организују Савез организација бубрежних инвалида Републике Србије (СОБИС) и Удружење дијализираних и трансплантираних пацијената “Донорство је херојство“ под покровитељством Министарства здравља Републике Србије.

Фото: Промо

Поред представника струке, кардиолога проф. др Арсена Ристића и нефролога проф. др Милана Радовића, учесници на панелу били су и државни секретар у Министарству здравља, Проф. др Весна Туркулов, заменик директора Сектора за лекове и фармакоекономију РФЗО, Жељко Попадић, као и Ивана Јовић председница Удружења дијализираних и трансплантираних пацијената „Донорство је херојство“.

Представници удружења пацијената уручили су панелистима Белу књигу о ХББ чије циљеве је подржало 17 удружења из Србије и 7 земаља региона.

- Ова хронична болести погађа око 700.000 људи у нашој земљи, а нама је увек циљ рана дијагностика и адекватна терапија како би се спречио наредак болести и губитак функције бубрега. Када говоримо о превенцији акценат је на примарној здравственој заштити, пре свега мислим на скрининг оболелих од дијабетеса и хипертензије где би праћење њиховог стања било од великог значаја за рано откривање болести. У том циљу, министарство од 1. јануара следеће године планира потпуни прелазак на електронски здравствени картон. Такав умрежени систем дао би нам могућност да одмах знамо ко су пацијенти у ризику. Важна тема је и трансплатација. Ми у Србији имамо седам трансплатационих центара, од тога пет трансплатирају бубреге, а од 2010. до сада је 328 бубрега трансплантирано, неки просек је 30 трансплатација годишње и мислим да морамо стално да се подсећамо на то колики је значај донорства, колико тај племенити гест може да олакша и спасе живота - изјавила је проф. др Весна Туркулов, државни секретар у Министарству здравља.

- У периоду од 2013. године до сада, на листу лекова је стављено више од 100 иновативних лекова који се односе на различите терапијске области. Од 2017. до 2019. године је обезбеђено око 1,4 милијарде динара, 2020. године је опредељно 2,8 милијарди, у 2022. години 5,8 милијарди за иновативну терапију. Тај износ констатно расте, али самим тим и расте број пацијената и потребе за лековима. У наредним годинама надамо се да ћемо имати све иновативне лекове за сва обољења на листи и да ћемо у томе бити први у региону. Сарадња са удружењима пацијаната је јако значајна за нас и то нам је прилика да сазнамо из прве руке шта је оно што пацијентима највише треба. Све идеје и предлози који долазе од пацијената се разматрају врло озбијно, како бисмо донели заједничка решења, јер су нам и циљеви заједнички - истакао је Жељко Попадић, заменик директора Сектора за лекове и фармакоекономију РФЗО.

Проф. др Арсен Ристић наводи да је веза болести кардиоваскуларног система и бубрега изузетно важна, јер када имате срчану слабост, она погоршава функцију бубрега и обрнуто, те је у том смислу, сарадња кардиолога и нефролога изузетно важна.

Фото: Промо

- Срчана слабост није болест већ синдром, те да иза ње може да стоји читав низ обољења. Осим тога ови пацијенти врло често имају и друге придружене болести и због свега тога имају јако лошу прогнозу. Међутим изузетно је значајно, да је данашња савремена терапија врло ефикасна код већине пацијената без обзира на узрок који је довео до појаве срчане слабости. Такође, новим терапијским принципом можемо не само да пресечемо овај зачарани круг између везе бубрега и кардиоваскуларног система. Данас можемо и оно што никада раније нисмо могли, а то је да са једним терапијским принципом, утичемо и на компликације саме срчане слабости, односно на бубрежну слабост или дијабетес, јер постоји терапијски приступ којим лечимо сва три обољења. Ово је редак пример у медицини да шта год да је узрок срчаног попуштања можемо врло ефикасно да је збринемо. Савремена терапија је драстично променила перспективе пацијената - изјавио је кардиолог, проф. др Арсен Ристић, Универзитетски Клинички Центар Србије.

- Хронична болест бубрега је масовно обољење. У највећем броју случајева пацијенти не осећају никакве симптоме, јер су обољења која најчешће изазивају бубрежну слабост безболна (дијабетес, хипертензија, гломерулонефритиси итд). Због тога се пацијенти често јављају лекару у одмаклим стадијумима хроничне болести бубрега, када су и терапијске могућности значајно сужене. Због свега поменутог, важно је да радимо и на превенцији, али и раном откривању бубрежне слабости, посебно у ризичним групама пацијената. Пројекат на ком радимо заједно са Министарством здравља и Хелиантом би требало да, применом информационих технологија, подигне на највиши ниво правовремену дијагностику и допринесе раном постављању дијагнозе хроничне бубрежне слабости. То би омогућило превенцију њених компликација. Поред процене распрострањености ове болести и регистровања свих пацијената који је имају, важно је планирање примене савремене терапије и обезбеђивање њене доступности свим пацијентима са хроничном бубрежном слабости како би се успорила прогресија болести, одложила дијализа или трансплантација и продужио живот наших пацијената. Дугорочно гледано, уколико бисмо све пацијенте лечили иновативном терапијом током 5 година, могли бисмо да уштедимо укупне трошкове потребне за лечење дијализом у трајању од једне године, што је велика уштеда за РФЗО и буџет - изјавио је нефролог, проф. др Милан Радовић, Универзитетски Клинички Центар Србије.

- Бела књига о ХББ написана је са жељом да се боље разуме ХББ и да се идентификују могућа решења, која имају потенцијал да унапреде дијагностику, лечење и квалитет живота пацијената оболелих од ХББ у свим фазама болести. У Европи и земљама региона тренутно влада “тиха” епидемија ХББ. Пацијената са бубрежним обољењима има дупло више него пацијената са дијабетесом, као и 20 пута више у односу на болеснике који имају канцер. Због природе болести која је асимптоматска, чак 90% људи ни не зна да има ХББ.  Како би се поменута епидемија бубрежних болести успорила или макар смањила и како би се на системски начин решили изазови са којима се сусреће 700.000 пацијента у нашој земљи Савез организација бубрежних инвалида Републике Србије и Удружење дијализираних и трансплантираних пацијената Донорство је херојство написали су Белу књигу о ХББ. У књизи су дефинисани циљеви на којима желимо да у наредном периоду сарађујемо са лекарима, здравственим властима и доносиоцима одлука како би се унапредила рана дијагностика и омогућило правовремено и адекватно лечење пацијената оболелих од ХББ уз очуван квалитет живота. Подршку Белој књизи о ХББ дало је 17 удружења из наше земље, али и из 7 земаља региона (Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина, Македонија, Црна Гора, Румунија и Бугарска) и то пре свега чланице Мреже трансплантираних југоисточене Европе – Сеен Трансплант - изјавила је Ивана Јовић, Удружење „Донорство је херојство”.

Панел дискусија организована је са циљем подизања свести јавности о кардио-реналном синдрому, значају његове превенције, као и правовременој дијагностици и адекватној терапији која је од кључног значаја за ток и лечење поменутог синдрома.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације