ИСТОРИЈСКИ ДАН У РАЧИ КОД БАЈИНЕ БАШТЕ: Завршена је изградња Музеја ћирилице

Дуга историја српске културе оживела је на месту свог постанка , у Рачи надомак чувеног средовековног манастира и Бајине Баште: завршена је изградња Музеја ћирилице, до краја године ова институција од националног значаја почеће званично да ради. Овим поводом, Маја Гојковић, министар културе Републике Србије посетила је колевку српске књижевности, нагласивши да се труд исплатио и да ће ова институција постати део образовног система, нагласивши: Како други себе чувају, чуваћемо и ми себе.

Н. Јанковић

 - Пре две године, челни људи Општине Бајина Башта покренули су иницијативу, заједно са човеком који се уписао у историју музике, Оливером Мандићем, о стварању Музеја ћирилице, овде у Рачи надомак Бајине Баште. Снага аргумената је превладала, значај овог места предмет је нашег постанка и опстанка, зато је Министарство културе подржало пројекат. Накадашња школа је реконструисана у потпуности кроз пројекат „Градови у фокусу“. Прошле године смо издвојили 17, ове додатних 20 милиона динара. Грађевински радови су завршени, предстоји партерно уређење, изградња амфитеатра и формирање једне изузетне поставке - нагласила је Маја Гојковић, министар културе Републике Србије – Циљ је да образујемо нашу децу и да штитимо наше писмо и културу. Зато је радост велика, посебан је значај овог посла јер у 21. веку не смемо изгубити трку са изазовима модерног времена у коме деца боље знају латинично писмо и страни језик, од сопственог. Наше писмо је значајан део националног идентитета.

Музеј ћирилице, постаће део образовног система Републике Србије а, министарства културе и просвете, заједно ће се побринути да тако и буде, додала је Гојковићева.

- Музеј ћирилице ћемо отворити током ове године.Како ће музеј функционисати, као локална институција или под окриљем владе, показаће почетни период рада. У изазовима нашег времена, „мобилни садржаји“ нису довољни, формирање личности код деце мора подразумевати приступ садржајима високе културе, наш посао је да то спроведемо у дело – додала је Гојковићева.

Садржаја будућег музеја биће на претек, овдашња заоставштина једнака је највећим, пробраним културним бисерима Европе.

- После партерног уређења уследиће формирање поставке. Наше научне установе, Матица српска, Српска академија наука и уметности, Национални савет за културу, катедре наших универзитета, већ раде на овом послу. Музеј ће дати и одговоре на изазове нашег времена - рекла је Весна Ђурић, председник Општине Бајина Башта.

Подсетимо да је Бајина Башта 2019. године на иницијативу одборника Синише Спасојевића, усвојила Декларацију о заштити ћириличног писма, која се поштује. Остварена је сарадња са Матицом српском. Одмах затим, покренута је манифестација „Ћирилична баштина – дани ћирилице у Бајиној Башти“. Изграђен је Парк ћирилице у центру града.

Данас, Бајина Башта има и Музеј ћирилице.

- Кренули смо малим корацима, а данас имамо репрезентивно место наше културе. Без подршке и потпуног разумевања Министарства културе, то не би било могуће – нагласио је Синиша Спасојевић, иницијатор културног препорода у Бајиној Башти – Култура са собом доноси и развој туризма и осталих делатности, важних за овдашње становништво.

Зато је подсетник о значају Раче, важан и поучан: оно што се у прве две деценије 21. века дешава светињама на Космету, средњовековни манастир Рача на косинама Таре у западној Србији проживео је у својој историји - неколико пута. Уништавана у прошлости до темеља, поробљена, древна задужбина краља Драгутина надомак Бајине Баште не само да је опстала, већ се у најтрагичнијим временима уздизала као духовни и културни светионик нове, савремене Србије. Таква је, ево, и данас.

Foto: Н. Јанковић

POGLEDAJ GALERIJU

Пред Велику сеобу под Арсенијем Чарнијевићем 1690. године, овдашњи монаси Рачани у скиту Светог Ђорђа стварају обрисе првог српског путописа, драме, романа, аутобиографије, мемоара, чак и афоризма...

У тадашњој Србији народне, усмене књижевности јављају се до тада непознате клице нових литерарних врста, а монаси их у Великој сеоби носе у фрушкогорске манастире, у Беочин, Сент – Андреју... Без Рачана, које је историја српске књижевности сврстала у прву генерацију грађанских писаца, не би било ни друге генерације у којој су Рајић, Орфелин, Јулинац...Не би, без ове колевке, мало касније, могло бити ни Доситеја…

Овдашњи монаси Кипријан, Јеротеј и Христифор Рачанин, зачетници су српске интеграције у европске културне токове – уз Божији удео, они су тако били и остали, чувари континуитета српске културе.

Маја Гојковић је после посете Музеју ћирилице, посетила манастир Рачу и овдашње монаштво.

Манастир Рача, рушен и спаљиван, данас још више уз Музеј ћирилице, после свих страдања, најбољи је и најсветлији пример опстанка. Данашња слика српског просветитељског извора на обронцима Таре, обновљеног и сачуваног, призор је и слободних косметских светиња - у будућности. Историјска, цивилизацијска борба – у Србију се вратила. А ова борба се може и мора добити.

Сваки камен Раче о томе сведочи.

ЈЕРОТЕЈЕВА МАРИТИМА

У витринама рачанске ризнице, чува се фототипско издање првог српског путописа, блиског византијском жанру – маритиме, „Путешествије к граду Јерусалиму“ (1721), Јеротеја Рачанина.

Рукописи Рачана данас су расути по Европи, има их у више београдских збирки, у Прагу, Загребу, Новом Саду, Болоњи, Сент – Андреји, Цавтату, Цетињу…

МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ

Мало је познато да је Мирослављево јеванђеље, најстарија српска рукописна књига, од 1941. до 1945. године чуванa у манастиру Христовог вазнесења у Рачи.

Најважнији споменик старосрпске писмености, скриван је испод дрвеног пода, у олтару.

Данас се у рачанској ризници налази фототипско издање драгоцене књиге, штампано у Јоханесбургу на Видовдан 1998. године.

Овде је Патријарх српски господин Павле служио и био у два маха. Од 1948. до 1950. и од 1951 до 1955. године. Део светих моштију краља Драгутина, ктитора Раче изнео је у манастир, па их данас можемо видети и целивати.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације