ПРЕДАТОРИ ВРЕБАЈУ ЧАК И МЛАЂЕ ОД 14: Колико су честе пријаве и осуде због полног узнемиравања и прогањања
ПОСЛЕДЊЕГ дана фебруара ухапшен је Л. Л. (21) на Звездари, због сумње да је дан пре тога непримерено додиривао две девојчице на улици. Он је осумњичен за полно узнемиравање.
Ово релативно "младо" кривично дело, уз дело прогањања, заживело је у нашој судској пракси и из године у годину све је више пријава и осуђених. Обе инкриминације уведене су у наш Кривични законик у јуну 2017, а према доступним бројкама Републичког завода за статистику, од 2020. до почетка прошле године, због прогањања је осуђено укупно 392 људи, а за полно узнемиравање 224.
- Број пријава и осуда за оба кривична дела су у порасту - констатује Вања Мацановић из Аутономног женског центра. - Међутим, преовлађују условне санкције, а веома забрињава изрицање новчане казне, која, нажалост, јесте предвиђена за основни став код оба дела. Забрињава и примена института одлагања кривичног гоњења код прогањања, посебно када знамо да се у више од 90 одсто случајева учиниоцима налаже да уплате новац у Фонд Министарства правде.
Треба рећи и да је половина жртава полног узнемиравања пунолетна, а половина малолетна! Још више шокирају подаци да се и код прогањања појављују малолетници као мете, а једна је чак била млађа од 14! Статистика показује и да годишње од седам до једанаест одсто жена бива осуђено јер неког прогања. Међутим, оно што прави разлику између мушког и женског прогањања, према нашој саговорници, јесте чињеница да мушко може да се заврши убиством, чега смо били сведоци у пракси. Код полног узнемиравања, пак, број осуђених жена је занемарљив - једна или ниједна годишње.
- Оно што сам приметила у искуству жена које се обраћају АЖЦ, јесте да полиција сада, уместо да подноси кривичне пријаве за дело недозвољене полне радње, које је теже од полног узнемиравања, подноси пријаве за полно узнемиравање. Нажалост, поступајући тужиоци прихватају такве пријаве без адекватног спровођења истраге и промене квалификације, и тиме и тужилаштво и полиција привилегују учиниоце сексуалног насиља - наводи наша саговорница.
Према речима јавног тужиоца Љубивоја Ђорђевића, који је на челу Првог основног тужилаштва у Београду, када је у питању прогањање преко друштвених мрежа, случај преузима Тужилаштво за високотехнолошки криминал, док су у другим ситуацијама надлежна основна тужилаштва.
- Ови предмети су приоритетни, раде се одмах и врло брзо се дође до епилога и утврди има ли кривичног дела или не - каже Ђорђевић. - Најчешће се дешава да је прогонитељ бивши дечко или девојка, партнер, или муж, односно жена прогоњене особе. Било је и примера да непозната особа неког "уфиксира", без обзира на то да ли му је мета анонимна или позната личност, као што је то био случај са глумицом Драганом Мићаловић. Све оштећене кажу исто: да им је најбитније да их прогонитељи сместа оставе на миру. Тужилаштво одмах предаје захтев полицији да се утврди идентитет и у 99 одсто случајева следи предлог за одређивање притвора.
Две трећине жртава прогањања између 2020. и 2022. године бил су биле жене. Према подацима из 334 пресуде у том периоду, од 359 жртава само 54 су мушкарци. У 2020. све жртве биле су пунолетне, у 2021. години њих 114 било је пунолетно, а три малолетне (између 14 и 18 година), и у 2022. години, 133 су биле пунолетне, пет је имало између 14 и 18 година и једна је била млађа од 14.
Када је у питању полно узнемиравање, у 192 пресуде наведене су жртве. Укупно их је било 247, од чега највише у 2022, чак 107, наспрам 57 две године раније. Од тог броја, 203 су жене. У 2020. години било је 30 малолетних мета, од чега су две биле млађе од 14! Наредне године ситуација је још гора: регистровано је 47 малолетних жртава, од чега 14 млађих од 14 година, да би 2022. број малолетника достигао чак 50 и то 19 млађих од 14 година! Дакле, за три године укупно 127 малолетника, од којих су 35 буквално деца!
За разлику од полног узнемиравања, кривично дело прогањања не мора да има било какву емотивну или сексуалну конотацију. Оно се дешава када неко неовлашћено прати или на други начин покушава физички да се приближи другој особи противно његовој вољи. Ту спада и праћење и слање упорних порука преко друштвених мрежа, малтретирање телефоном и СМС порукама, неовлашћено прислушкивање разговора или праћење електронске поште, видео-надзор без дозволе, узнемиравање на радном месту...
У пракси жртва једно време из страха може да има добру комуникацију са предатором, али, по правилу, прогоњени имају емоционалне и психолошке последице, доживљавају снажан стрес, могу пасти у анксиозност или депресију, често осећају стид или чак кривицу.
Прогонитељи су опсесивно-посесивни и љубоморни бивши партнери и партнерке или болесне особе. По правилу, они одбијање схватају као игру, као "да", само уз мало "тврђење пазара". Забележен је случај човека који је данима седео у кафићу у којем је радила конобарица са којом је желео однос. Тек када је схватио да га она дефинитивно неће - убио ју је.
Јелена Ризнић је прошле године јавно иступила са причом о младићу који ју је са прекидима прогањао од 2016. Међутим, прогонитеља су институције озбиљно схватиле тек када је на профилу председника државе објавио да ће морати да убије жену која му је (одбијањем) упропастила живот. Тада је ухапшен и разоружан.
Јелена се ни после тога није осећала сигурном. По правилу, ове жене још годинама стрепе јер никада не знају када би предатор опет могао да се појави и колико би могао да буде озбиљан и осветољубив.
Mноги случајеви буду некажњени
ЗАПРЕЋЕНЕ казне за прогањање крећу се од новчане до 10 година затвора, уколико жртва због тога умре. Занимљиво је да се пријава за ово дело може поднети и против оних који злоупотребљавају нечије податке о личности како би нешто продали. Запрећене казне за полно узнемиравање су од новчане до шест месеци затвора, када је жртва пунолетна, односно од три месеца до три године ако је малолетна. Будући да за ово дело није предвиђено гоњење по службеној дужности, многи случајеви пролазе некажњено. Омбудсман је прошле године иницирао пооштравање казни.
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) БРУТАЛНО УБИЈЕН ПОЗНАТИ ПЕВАЧ: Испливао језиви снимак ликвидације (ВИДЕО)
ШВЕДСКИ репер Габоро, чије је право име било Нинос Хоури, убијен је на паркингу у четвртак увече, јављају локални медији.
21. 12. 2024. у 08:06
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
АНЂЕЛКА БЕСНА: "Молим, зашто да не одем из твоје емисије? Не поштујеш ме"
ГЛУМИЦА је схватила да туђе непоштовање и неваспитање нема везе са њом.
22. 12. 2024. у 10:41
Коментари (0)