ЦИА И ТИТО ЗАСЕБНО РУШИЛИ ЕНВЕРА ХОЏУ: Документи америчке службе показују како су Вашингтон и Београд били умешани у дешавања Албанији

ПРЕ седам деценија на Балкану се 1954. службено завршила прва тајна паравојна операција рушења режима у једној држави под кодним именом "Вредност" (VALUE/FIEND) коју је извела тада млада америчка тајна служба ЦИА. Током пет претходних година пропагандом и убацивањем група командоса које су обучавали британски и амерички инструктори покушавано је рушење комунистичког режима Енвера Хоџе у Албанији и успостављање проамеричког. За извођење овог подухвата нису ангажовани аматери, већ људи вични ратовању и са јаким ауторитетом у албанском друштву, које је углавном племенско и у коме се закони темеље на моћи племенског вође, како стоји на почетку елабората ЦИА из 1949. под називом "План за Албанију".

Тито и Енвер Хоџа Фото Архива

- Национална "политика" је у Албанији увек била монопол "владајуће класе", никада није било политичких партија у западном смислу. Племенска природа највећег дела народа је неизбежно довела до феудалног односа, а тај феномен имплицира да у Албанији може постојати само ауторитарни режим, па чак и такав режим може само да "влада" у мери у којој избегава да се сукоби са племенима - наводи се у оперативном документу за извођење државног удара.

Потребне "ауторитете" ЦИА је пронашла међу дојучерашњим сарадницима италијанских фашиста и немачких нациста, који су починили страшне злочине над Србима и Јеврејима на територији Албаније и Косова и Метохије. То је Американцима било добро познато, али је било неважно у времену Хладног рата.

- Требало би успоставити прикривене контакте са емигрантским групама у циљу организовања уједињеног фронта свих антикомунистичких албанских избегличких група без обзира на политичка мишљења. Група Бали комбетар на челу са Мидхатом Фрашеријем изгледа најквалификованија за преузимање вођства уједињеног фронта. Остале албанске групе треба позвати да сарађују са Бали комбетар и да прихвате вођство Фрашерија у борби за ослобођење Албаније од доминације комуниста. Седиште албанског националног комитета треба успоставити у одговарајућем граду, вероватно Трсту, а огранке основати у Њујорку, Паризу, Риму, Каиру и вероватно Атини - наводи се у "Плану за Албанију".

Као супарник који је такође желео да направи тајну војску од албанских емиграната појавио се Јосип Броз. После раскида са Стаљином он је постао амерички савезник који обећао да ће ратовати на страни Запада против Руса у евентуалном рату, а заузврат је добио огромну помоћ у оружју, храни и кредитима, али је и даље гајио мегаломанске амбиције да постане владар Балкана. Ипак, није знао да адвокат Френк Визнер, други човек ЦИА, који је радио са Титовим поверљивим емисаром Владимиром Велебитом, истовремено ради и као правни заступник богатих балиста, које је ставио под окриље америчке тајне службе.

Агенти ЦИА помно су пратили Брозове планове и у мају 1951. су известили:

- Југословенска штампа и радио ћуте о конгресу одржаном у југословенском пограничном граду Призрену 10. маја 1951. На скупу је учествовало 400 делегата који су представљали 4.000 албанских избеглица које се тренутно налазе у Југославији. Председавајући је био 25-годишњи Ређев Беца, председник албанске емигрантске организације у Србији. Југословенски представник је био Црногорац Душан Мугоша који је одиграо одлучујућу улогу у албанском комунистичком партизанском покрету током рата. Политички значај конгреса наглашава и избор Призрена за место окупљања. Овај град је играо важну улогу у савременој историји Албаније. "Призренска лига", формирана 1878. године у знак протеста због уступања четири албанска града Црној Гори по налогу Берлинског конгреса, може се означити као први потез у борби за националну независност, која је коначно довела до формирања независне албанске државе - наводи се у извештају ЦИА.

У њему се наглашава да учесници конгреса бивши албански комунисти који су одступили од Енвер Хоџине линије чине "мање од 10 процената делегата", што је значило да су остали албански националисти, али да су сви под строгом контролом југословенске тајне службе.

Она је морала да "пере" биографије нижих сарадника нациста и фашиста које је ангажовала за своје циљеве, али је имала много мање посла од Американаца који су ангажовали добро познате ратне злочинце.

Мидхат Фрашери (1880-1949) који се помиње у Плану био је оснивач и вођа великоалбанског Бали комбетара (Националног фронта), сарадник нациста и фашиста. После рата је уз помоћ британске тајне службе побегао у Турску да би избегао кривично гоњење, а када је дошао у Италију 1947. одмах се обратио америчком амбасадору и понудио да ангажује 50 бивших пронацистичких и профашистичких албанских емигрантских лидера који су били спремни да у САД убијају "албанске комунистичке инфилтраторе". Преко Френка Визнера, Фрашери је доведен у САД да организује албанске емигранте, а као помоћнике је повео Мустафу Мерлику-Крују, бившег фашистичког премијера Велике Албаније од 1941. до 1943. који је заговарао геноцид над косовским Србима, Хасана Достија, министра правде у фашистичком режиму, као и колаборационистичког министра унутрашњих послова и осведоченог злочинца Џафера Деву. Они су постали челни људи Националног комитета за слободну Албанију који је финансирала ЦИА и започели су регрутацију командоса.

Тито говори 26. маја 1945. у Љубљани, Фото "Музеј Југославије"

Први контингент су обучавали британски инструктори из СИС на Малти, а ЦИА је прикривено регрутовала емигранте стварањем "радних батаљона" под командом америчке војске у Немачкој. Прави командант тог центра за обуку под именом Компанија 400 био је балиста, мајор Чауш Али Башком. Упркос свему, операција "Вредност" је била потпуна катастрофа у којој је страдало 200 Албанаца, агената ЦИА, који су убацивани на територију Албаније. До 1954. Компанија 400 је распуштена, а кампови за обуку затворени, али прича се ту не завршава: преостали балисти у служби ЦИА су пресељени у САД, Велику Британију и земље Комонвелта, где су наставили да раде за америчку тајну службу и шире свој утицај кроз администрацију.

Да би их представила као борце за слободу и људска права ЦИА је мењала историју идући буквално трагом политике Аустроугарске, Британије и Италије које су после успеха Србије у балканским ратовима инсистирале на стварању државе Албаније, по први пут у историји. Циљ је био спречавање изласка Срба, које Лондон погрдно називао "руским коњовоцима" на Јадран. Улога Албаније као антисловенског бедема потпуно је одговарала америчким циљевима у Хладном рату.

- Албанци се инстинктивно противе италијанском или грчком империјализму, а посебно панславизму. Последица је, наравно, непријатељство Албанаца према било ком облику "Балканске федерације" која разматра њихово укључивање - записано је у елаборату ЦИА.

САД су преко амбасадора у Београду упозориле Тита да "не покушава ништа на своју руку у Албанији" али ЦИА је утврдила да он и даље привлачи емигранте које насељава на Косову и Метохији, деловима Црне Горе и Македоније. Американци су наставили праћење и у обимном извештају ЦИА из 1953. наводе да "Албански комитет из Призрена и даље континуирано привлачи албанске избеглице у Југославију".

- Албанским призренским комитетом руководи председништво које се састоји од два лица која уживају потпуно Титово поверење. Албанске избеглице у Југославији добијају 4.000 динара месечно, а поред тога добијају и мале парцеле земље за обраду. Управа је основала школе и рекреативне центре и библиотеке за избеглице у Југославији, а уз то је давала и неке стипендије младим албанским избеглицама у високошколским установама Југославије. Многи Албанци у Југославији који су регрутовани за напредне обавештајне центре користе се за мисије унутар Албаније са платом од 13.000 динара месечно.

Југословенска политика према Албанији може се сажети на следећи начин: ослобађење Албаније којој ће се прикључити косовско-метохијски округ, а затим укључивање такве Албаније као седме републике у Федеративну народну демократију Југославије - јавили су обавештајци ЦИА.

"Растегљива" историјска истина

УВОДНО разматрање из елабората "План за Албанију" из 1949. показује да су амерички обавештајци, наравно, знали праву истину о Албанији: "Историјски, стратешки значај Албаније произилази из положаја земље на источној обали Отрантског мореуза, на улазу у Јадран и на копненом путу између Јадранског и Егејског мора. У овој позицији, Албанија је дуго била жариште сукобљених интереса моћи, посебно оних Грчке, Италије и Словена. Тако је Албанија као независна национална држава више вештачка творевина политике великих сила, него израз националне воље и моћи народа. Албанија је, другим речима, ентитет који произилази из суштински негативног фактора неспремности било које од сила заинтересованих за ту област да дозволи којој другој моћи да је контролише; она не произилази из позитивних фактора инхерентне снаге, па је стога, чак и током периода формалне независности, Албанију на овај или онај начин контролисала једна од сила".

ЦИА је истинско знање задржала за себе, а као награду оданим сарадницима балистима је направила фалсификовану историју по рецепту великоалбанске Призренске лиге.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације