ОДБИТИ ВАКЦИНУ ИСТО ЈЕ ШТО И ПРОЋИ КРОЗ ЦРВЕНО НА СЕМАФОРУ: Примаријус др Војислав Лекић из педијатријске болнице "Олга Поповић Дедијер"

БЕБЕ нам умиру од великог кашља јер, нажалост, плаћамо данак невакцинисању. Вакцина је један од највећих изума у медицини и више су живота спасле оне него сви антибиотици и све операције заједно. Једина су превенција и једини "лек" против вируса, каже за "Новости" примаријус др Војислав Лекић из Педијатријске болнице "Олга Поповић Дедијер", у Београду.

Фото архива Новости

- Данас имамо вакцине за многе болести које су некада харале и односиле животе. Рецимо, вакцина за велике богиње, иако мање безбедна него све остале, потпуно је искоренила ову болест која је претходно убила милионе људи. О великим богињама сада учимо само из књига, а ти вируси постоје у неким лабораторијама где се чувају зарад испитивања. Што се тиче малих богиња, око којих је сада дигнута толика фама, људи су умирали од комликација услед ове болести. Рецимо, од компликација је умрла чувена књишка дама с камелијама, Александра Диме Сина. Дакле, вакцина је најбоље решење и за мале богиње.

Које су се све искорењене болести вратиле због недовољног обухвата вакцинацијом?

- Вратио се, рецимо, полиомијелитис или дечја парализа. У питању је таква болест код које дете увече заспи, а ујутро се пробуди непокретно и до краја живота буде инвалид. Због невакцинације, у свету је забележено већ 13 случајева полиомијелитиса. Затим, пертусис или магарећи, тј. велики кашаљ, од ког такође умиру деца, и то не само у свету, већ и код нас. Та вакцина је заиста безазлена. Згранем се кад чујем "Ди-Те-Пер је смртоносан"! Јесте смртоносан, али за дифтерију, тетанус и петусис, а не за човека! Дифтерија је некада "косила" децу. О тетанусу да и не причамо, смртност је 70 до 80 одсто.

И од пертусиса умиру деца, а ми смо на прагу епидемије.

- Да су људи око ових умрлих беба били вакцинисани, оне би биле живе! Новорођенчад су крхка, као чаше. Пре неку годину, кад је била епидемија морбила, више од 60 људи је умрло, од чега више од 30 деце. Да смо се вакцинисали као друштво и да смо стекли "имунитет крда", не би нам оволико умирала деца од болести које смо везивали за прошлост. Јавили би се спорадични случајеви, али не бисмо били на прагу епидемије.

Како смо дошли до тога да људи не верују лекарима, а верују антиваксерима?

- То бих и ја волео да знам! Посебно је запањујуће то што је образован свет још подложнији утицајима преко интернета. Народ воли теорије завере. Довољно је да један доктор каже "вакцине не ваљају", џабе ће 99 одсто осталих рећи да су добре, сви ће се позивати на тог једног. У руралним срединама имамо више од 95 одсто вакцинисаних, док је у градским срединама, где би људи требало да имају више информација, мање вакцинисаних. Ваљда грађани ту имају и вишак дезинформација. Лично, волео бих да видим да ли би антиваксери примили вакцину против беснила кад их уједе бесан пас! Проценат преживљавања у случају беснила је нула, а умире се у гадним мукама.

Фото архива Новости

Зашто је антиваксерски лоби толико јак?

- Није ми јасно зашто је баш тај лоби јак. Зашто немамо, рецимо, теорије завере везане за "оземпик", лек за дијабетичаре, који је постао апсолутни хит. Узимају га и здрави јер се од њега мршави! А то што здрави могу да добију панкреатит и слично, очигледно за њих нема везе?! У једном тренутку је избила толика помама да су га тешко набављали они којима је заиста потребан, па је држава морала да реагује. Стварно ме занима како се нико није јавио да смисли неку теорију завере око тог лека!

Шта мислите да је решење за новонасталу ситуацију? Да ли би помогла вакцинација по школама?

- Друштво би морало нешто да уради, али нисам сигуран шта. Не знам да ли би помогла вакцинација по школама, јер може опет да дође родитељ и да не да детету да прими вакцину. Сви се позивају на слободу избора. Слажем се да морамо поштовати слободу избора, али онда када својом одлуком не утичете на друге. А овим избором ти утичеш на друге, а последице, као што смо видели, могу да буду смртоносне. То је исто као кад бисмо допустили да пролазак кроз црвено светло буде слобода избора. Дакле, прописи морају бити такви да људи својим избором не смеју да угрозе животе других.

Шта би требало да уради струка, а шта држава?

- Морамо имати и бољу кампању, а и лекари морају радити у складу са законом и оним што пише у уџбеницима. Поједини се позивају на одређене студије. Студија има много и то различитих, али за лекара је егзактно само оно што уђе у уџбеник. Ево, једна занимљива недавна студија доказује да пораст аутизма код деце имамо не због вакцина, већ због пораста броја порођаја царским резом. Проласком кроз порођајни канал, беба долази у додир са масом добрих бактерија и пробиотика и тако се припрема за спољни свет, што јој је код царског реза ускраћено. А ви сад имате експлозију интервенција царским резом, чак и због тако баналних разлога као што је бирање знака и подзнака у ком ће се дете родити!

Може ли се десити да масовно постанемо жртве неких болести као што је то било у средњем веку или почетком двадесетог, када су милиони умрли од шпанског грипа?

- Већ се десило, имали смо пандемију ковида. Он је доказ да смо се превише опустили и заборавили шта све може да нам се догоди, јер се последња таква страшна пандемија, ширење шпанске грознице, десила после Првог светског рата. Тада је, према проценама, умрло између 50 и 80 милиона људи од око милијарду становника, колико их је тада било. То је пандан као да данас умре више од 600 милиона оболелих. Срећа је што се, рецимо, ебола није проширила.

Шта кажете онима који тврде да су у време короне људи умирали од вакцина?

- Нека ставе на папир колико их је умрло од вакцина, а колико од ковида. Сваки лек носи ризик. Али, ми никада нећемо знати да ли је неко заиста умро од вакцине или од друге болести.

Како деца данас плаћају данак модерном животу?

- Највише недостатком физичке активности, седењем испред компјутера и лошом исхраном. Некада су се играла и кроз игру спремала за живот. Данас не можемо да их одвојимо од мобилних телефона и компјутера, а физичка активност је сведена на минимум. Зато су гојазни, влада епидемија сколиозе, у порасту је дијабет. Деца дијабетичари су углавном инсулински зависна. Раније су добијали дијабет пред пубертет, а сада га имају бебе са 13 месеци. Није само проблем брза храна на улици. Брзо се хранимо и код куће. Дешава се и да мислимо да нам је исхрана здрава, а у ствари правимо дисбаланс у организму. Рецимо, соја потенцира лучење женских полних хормона, а дечаци је пуно једу у кечапу. Много малишана је због начина живота предодређено за касније хроничне болести: висок притисак, дијабет, ендокринолошке поремећаје...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације