"НОВОСТИ" НА НАУЧНОМ СКУПУ "ПРВИ СРЕТЕЊСКИ СУСРЕТ": Србија чува свој идентитет (ВИДЕО)
"Први сретењски сусрет", научни скуп на тему "Има ли слободе без државе?", одржан је данас у Београду у присуству великог броја историчара, академика, студената и других угледних гостију.

Фото: Новости
У организацији Фондације "За српски народ и државу" о српској државности, важности и улози Сретењског устава, нашој традицији, демократији и култури, говорили су проф. др Драгутин Аврамовић са Правног факултета Универзитета у Новом Саду, проф. др Миша Стојадиновић, научни саветник са Института за политичке студије, као и проф. др Александар Растовић, научни саветник из Историјског института Београд.
Модератор панела који је привукао изузетну пажњу стручне јавности био је Никола Селаковић, члан председништва СНС.
Реч је о првом у низу Сретењских сусрета, које ће Фондација да одржава сваке године у градовима широм државе, са циљем да се говори о важним темама из српске историје и друштва.
- У правној науци постоји прилично широки консензус поводом почетака српске уставности, који се по правилу везује за 1835. годину и доношење Сретењског устава. Међутим, поред тог, преовлађујућег становишта, постоје и другачија мишљења, попут оног да Србија добија прве уставе тек након Берлинског конгреса 1878. године и стицања пуне, међународно признате независности - истиче Аврамовић, који је одржао занимљиво предавање и говорио о појмовима наше суверености и државности кроз историјску призму дешавања у 19. веку.
Проф. др Миша Стојадиновић је у свом излагању у фокус ставио на питање уставности у Србији које се актуализује настанком модерне српске државе зачете у устанку 1804. године.

Фото: Новости
- Почетком 19. века учињени су озбиљни кораци ка конституисању српске државности, при чему Сретењски устав представља један од веома значајних корака у овом правцу - рекао је Стојадиновић, додајући да је кроз предавање желео да се осврне на критичко преиспитивање друштвено-историјског контекста настанка Сретењског устава са аспекта савремених политичких дешавања у 21. веку.
До српске револуције против Турака у Европи се мало знало о Србији и српском народу, истакао је проф. др Александар Растовић.

Фото: Новости
- И они ретки који су поседовали по неку информацију о српској историји и традицији имали су углавном предрасуде или погрешне судове о Србима. Први пут термин Српска револуција употребљен је у истоименом делу Леополда Ранкеа, чувеног немачког историчара 1829. године. Употребом термина револуција, а не буна, или устанак како је то био случај до тада, Ранке је српском националноослобилачком покрету и борби дао ширу, европску димензију и с правом је изместио из уског локалног и балканског миљеа - рекао је Растовић.
Догађај је организовала Фондација "За српски народ и државу", која се бави унапређењем политичке културе у Србији, неговању традиције и српског културног наслеђа, едукацији младих и издавачкој делатности.

ПУТИН НА САСТАНКУ ИЗДАО НАРЕЂЕЊЕ ВОЈСЦИ: Заробљене у Курску третирајте као терористе, хитно ослободите читаву територију!
РУСКИ председник Владимир Путин одржао је састанак на једном од командних места групе Курск, рекао је новинарима портпарол Кремља Дмитриј Песков. Он је на састанак стигао у војној униформи.
12. 03. 2025. у 20:09

ШВАЈЦАРСКИ ВЕЛТВОХЕ О ПРЕСУДИ ДОДИКУ: Шмит користи квази диктатуру да би елиминисао непожељне политичаре
ШВАЈЦАРСКИ лист Велтвохе је у оквиру текста о актуелној ситуацији у БиХ, оптужио је Немца Кристијана Шмита да користи квази диктаторску моћ да би елиминисао непожељне политичаре и упозоравају Берн каква их судбина чека ако пристану на сарадњу са ЕУ.
12. 03. 2025. у 16:03

ТРАМПОВ УНУК ИМА СРПСКО ИМЕ: Носили га наши славни витезови и владари - има јаку симболику у породици председника САД
ДОНАЛД Трамп Млађи, син америчког председника, посетио је Београд ради састанка са председником Србије Александром Вучићем.
12. 03. 2025. у 10:36 >> 10:37
Коментари (0)