ДУНАВ ЗАГАЂУЈЕМО, АЛИ СЕ САМ ЧИСТИ: "Новости" истражују како ће Србија да заштити подземна изворишта и водотокове (2)

УКУПНЕ инвестиције за заштиту вода у држави процењују се на 5,4 милијарди евра. Према пројекцији потребних средстава из Стратегије до 2034. године за каналисање и заштиту вода потребно је издвојити 3,9 милијарди, а за изградњу атмосферске канализације још 1,5 милијарди. Свега 13,85 одсто

Фото архива, Linkedin, Facebook

То је прописано подзаконским актом, по ком урбане средине са јавном канализацијом и оптерећењем већим од 2.000 еквивалентних становника (ЕС) морају да изграде постројења за пречишћавање до 31. децембра 2040.

Сада слика изгледа овако: свега 13,85 одсто становника од укупног броја, прикључено је на канализационе системе са пречишћавањем комуналних отпадних вода, а према том показатељу, како упозорава др Небојша Вељковић, из Удружења за технологију воде и санитарно инжењерство, Србија се налази на зачељу европске листе.

- Пречишћавање отпадних вода код нас је највећи изазов са гледишта заштите животне средине и здравља људи, али и амбијенталног уређења, али се тај проблем споро решава. Зато се не може пуно тога рећи новог, па ћу поновити ставове из радова објављених док сам радио у Агенцији за заштиту животне средине. У Србији је у великом броју градова квалитет површинских токова који протичу кроз или поред насеља и даље угрожен. Разлог је недовољна изграђеност канализационих система и недостатак или недовољно пречишћавање отпадних вода - каже Вељковић.

Наш саговорник наводи да би област заштите вода и заштите од вода требало да буде координисана на читавом подручју слива, због утицаја узводних концентрисаних извора загађивања, али и загађења од пољопривреде са спираних површина или промене протока воде због опасности од поплава.

- Две највеће урбане средине са јавном канализацијом, Београд и Нови Сад, немају постројења за пречишћавање, а канализационим испустима гравитирају ка Дунаву - каже др Вељковић. - Добра околност јесте велики пријемни капацитет и огромна моћ самопречишћавања Дунава. Дакле, наша престоница испушта велике количине непречишћених комуналних отпадних вода, али њихов утицај на квалитет воде Дунава је мали. То не значи да Београд не треба да гради постројења за пречишћавање отпадних вода.

Фото архива, Linkedin, Facebook

Иначе, Београдски канализациони систем, како објашњава, развија се у пет хидро-технички независних канализационих система: Централни, Батајнички, Банатски, Остружнички и Болечки. Цео систем карактеришу изливи фекалних и атмосферских вода у Саву и Дунав и друге градске водотокове без пречишћавања. Банатски систем, који је од централног дела града одвојен Дунавом, мешавина је града и села јер се у неким деловима примењује екстезиван тип пољопривредне производње. Стамбени део је концентрисан у четири насеља: Борча, Котеж, Крњача и Овча.

- Са гледишта побољшања санитарно-хигијенских услова становања, Банатском систему сигурно припада приоритетно место. На том подручју живи око 60.000 становника, од чега је око 32.000 без прикључка на канализацију. За диспозицију отпадних вода из домаћинстава користе се септичке јаме, јаркови и отворени канали, што погоршава услове живота због загађивања приступног земљишта. Само у Борчи и Котежу већ постоје канализациони системи за сакупљање отпадних и атмосферских вода. Из њих се отпадна вода излива у отворене канале и упушта у Дунав без пречишћавања.

Према речима нашег саговорника, квалитет воде у тим каналима је на нивоу разблажене отпадне воде канализационих колектора. Он каже да би се пројектовањем и изградњом новог канализационог система побољшали услови живота за 78.000 становника у ова четири насеља, плус Падинска Скела и Ковилово.

- Осим заштите здравља људи, изградња ће допринети и заштити земљишта и подземних вода од загађивања, као и смањењу загађења реке - сматра Вељковић.

Фото архива, Linkedin, Facebook

У комуналне отпадне воде доспева много тога што се лако може уклонити механичким путем, али у канализационом систему може да проузрокује зачепљења и оштећења. Међутим, значајно већи ризик по животну средину и људско здравље долази од хемијских супстанци, упозорава др Антоније Оњиа, редовни професор са Катедре за Аналитичку хемију и контролу квалитета Технолошко-металуршког факултета у Београду.

- Знамо да свашта из куће оде у канализацију, на пример лекови, козметика и разни препарати кућне хемије. Са друге стране имамо индустрију, која у највећем броју случајева не ради никакво пречишћавање технолошких отпадних вода пре испуштања у канализационе системе. У индустријским отпадним водама, често се могу наћи тешки метали, минерална уља, разне опасне органске супстанце итд. У комуналним отпадним водама има много бактерија, што је уобичајено. Ми ту воду не пијемо, а и мала је вероватноћа да бактерије из ње преко ланца исхране уђу у људско тело. Међутим, радиоактивне супстанце су јако опасне, постојане, и могу наћи начин да кроз подземне воде и рибе дођу до људи. Срећна околност је да у Србији не постоји значајан број установа које користе радионуклиде - напомиње проф. Оњиа.

До пре 20 или 50 година није било толико индустрије и пластична амбалажа се веома мало користила. У домаћинствима су се далеко мање употребљавали и лекови, козметика и кућна хемија. У међувремену су наши станови, примећује овај професор, постали праве мале хемијске фабрике.

- Пре неколико деценија у Србији је било више фабрика, али је количина комуналне отпадне воде била значајно мања. Није лако доћи до података о контроли тих вода, а и саме контроле нису биле систематичне. Такође, некада се живело углавном у сеоским домаћинствима, која нису генерисала комуналну отпадну воду. Данас смо се сви доселили у градове и свакодневно производимо велику количину отпадне воде - објашњава проф. Оњиа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације