ПРЕЧИШЋАВАНО СВЕГА ТРИ ОДСТО ОТПАДНИХ ВОДА: "Новости" истражују како ће Србија да заштити подземна изворишта и водотокове (1)

ЉУДИ свакодневно производе отпадну воду која садржи загађујуће материје. Ако то загађење дође до подземних изворишта, из којих се доминантно снабдевамо пијаћом водом, нарушићемо њен квалитет и изазвати вишеструку штету. Зато је потребно да се, као и свуда у свету, бавимо пречишћавањем отпадних вода. То је питање здравствене безбедности народа, али тиме и бранимо своју државу и народ, каже проф. др Драган Повреновић са Технолошко-металуршког факултета у Београду, Катедра за инжењерство заштите животне средине.

FOTO: Arhiva novosti

Када органско загађење, које смо произвели, уђе у водотокове, оно заправо троши кисеоник из воде и тиме уништава живи свет.

- Осим угљеничног загађења, у отпадним водама најчешће се налазе и азотна и фосфорна једињења, која доприносе цветању алги и расту микроорганизама - прича проф. Повреновић за "Новости". - Они, опет, убрзано троше кисеоник. Све ово доводи до еутрофикације, односно уништавања живота у површинским водама, па је потребно много времена да се оне природним процесима врате у првобитно стање. У новије време, због интензивног коришћења различитих фармацеутских производа, посебна пажња посвећује се фармацеутицима, чије су концентрације знатно мање од уобичајених загађујућих материја, али имају штетно дејство на квалитет воде.

Истовремено, хемијска средства за заштиту биљака и обраду земљишта, поред азота и фосфора, често садрже и тешке метале, као веома штетне материје које нарушавају квалитет и површинских, и подземних вода. Ако тешки метали и фармацеутици доспеју у подземна изворишта за водоснабдевање, да бисмо добили чисту, пијаћу воду, морају се применити далеко сложенији технолошки поступци и издвојити много више новца у пречишћавање, него да смо у старту пречистили отпадне воде и спречили да загађење уопште дође у земљиште и подземна изворишта.

Према речима нашег саговорника, свака вода се може пречистити, само је питање цене технолошког поступка и уређаја који би се користили, као и неопходног технолошког знања. Он је убеђен да нам је потребно једно јавно предузеће на нивоу целе Србије, које би се бавило проблемом воде - како припремом за пиће, тако и технологијом пречишћавања отпадних вода.

- Попут ЕПС или "Телекома", обједињено руковођење, анализа и доношење квалитетних одлука, укључујући и избор опреме која би, колико-толико била униформна на нивоу бар одређених региона, ако не читаве државе, отклонило би досадашње проблеме које имамо услед огромне дисперзије различитих решења, понекад и погрешних - каже Повреновић.

Велики проблем је и недостатак кадрова на локалу, односно људи који имају знања у области технологије пречишћавања отпадних вода и припреми воде за пиће. Чак и они који су одшколовани у овој области, због лоше кадровске политике, примећује наш саговорник, често се опредељују или за неке друге послове или са локала одлазе ка великим центрима.

ТМФ

- Зато нам се дешава да, чим се измакнемо из Београда, Крагујевца, Ниша или Новог Сада, уопште немамо кадар који је реасположив и способан да решава проблеме са припремом или пречишћавањем воде, што често узрокује различите проблеме. У последње две деценије, на нашем факултету нисмо имали случај да је нека локална самоуправа наменски стипендирала и школовала сопствени инжењерски кадар у овој области, нити се било ко обратио факултету са жељом да понуди запослење таквим инжењерима - констатује наш саговорник.

Будући да је држава у међувремену склопила споразуме са иностраним партнерима који би кредитним линијама требало да нам обезбеде изградњу нових постројења, а само у пројекту "Чиста Србија" предвиђено их је 257, потребан је и велики број стручњака који би та постројења умели да одржавају у раду. Ми тај број, примећује професор, тренутно немамо и зато је потребно да их одшколујемо што је пре могуће.

FOTO: Arhiva novosti

- У последње две године имали смо велики пад броја уписаних студената на смерове који се баве технологијом воде и пречишћавања отпадних вода, независно од тога да ли је реч о државним или приватним факултетима. Највероватнији разлог је то што се о овој теми недовољно говори и што становништво још није разумело да је очување изворишта и река питање опстанка на овим просторима - каже професор.

Они што се одшколују имају знање да могу равноправно да се ухвате укоштац са колегама било где у свету. Тако је један професоров студент мастер завршио на Кембриџу и вратио се у Београд, да настави школовање и каријеру на свом факултету, док је други био на Универзитету у Прагу и са највећим оценама се вратио да настави докторске студије у Србији.

Тренутно у Србији има 48 постројења за пречишћавање отпадних комуналних вода, али је њихова просечна старост далеко премашила 20 година, што се рачуна као нормалан амортизациони период. Просечно имају више од 28 година и многа се морају реконструисати или градити нова. Само део испуњава законом прописане услове у погледу квалитета пречишћавања. Тако долазимо до тога да до потребног нивоа пречишћавамо тек од два до три одсто комуналних отпадних вода које стварамо у земљи.

- То говори да је огроман посао пред нама, али и обавеза да се не праве грешке као у осамдесетим годинама прошлог века, када смо градили нека постројења, али нисмо образовали кадар који би их одржавао у раду - закључује Повреновић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације