ПОТЕГАО ДО СТРАЗБУРА ЗА 65 ЕВРА: Србија поново међу 10 најтуженијих земаља пред Европским судом, неки спорови бизарни

СРБИЈА је и прошлу годину завршила у "топ десет" земаља против којих је поднето највише представки Европском суду за људска права у Стразбуру. Последњег дана 2023. били смо на деветом месту, са 1.500 оних које чекају судски епилог - углавном у предметима везаним за имовину или за суђење у разумном року. Ипак, то је тек 2,2 одсто од укупног броја представки овом суду из Србије.

Foto: Printskrin Youtube

Убедљиви рекордер је Турска, против које је на крају године било актуелно 23.400 представки (34,2 одсто), затим Русија са 12.450 (18,2 одсто) и Украјина са 8.750 (12,8 одсто). Следе Румунија, Италија, Грчка, Азербејџан, Пољска, Србија и Молдавија.

- Током 2023. године, Европски суд за људска права је Србији доставио 444 представке, здружене у 70 предмета, којима је обухваћена 481 особа - потврдила је за "Новости" заступница наше земље пред Европским судом Зорана Јадријевић Младар. - Више од 80 одсто односи се на неизвршење домаћих одлука у предметима друштвених/државних предузећа, а везано је за право на имовину и право на суђење у разумном року. Остали се односе на право на слободу и безбедност, право на имовину, право на слободу кретања и др.

Случајеви друштвених и државних предузећа већ годинама затрпавају стразбуршки суд. Реч је о приватизованим фирмама чији су радници остали ускраћени за плате, доприносе, отпремнине и слично.

Прошле године, према речима наше заступнице, Европски суд је објавио девет пресуда и 99 одлука против Србије. У свих девет установљена је повреда неког права: на слободу и безбедност, на поштовање приватног и породичног живота, на слободу изражавања, на имовину, на суђење у разумном року, општа забрана дискриминације и слобода кретања.

- Од 99 донетих одлука, у 22 предмета су представке одбачене након достављене одбране Србије, а у 77 скинуте са листе због потписаних пријатељских поравнања или услед достављања једностране декларације (73 предмета - право на имовину - друштвена предузећа; један предмет - право на слободу и безбедност; три предмета право на суђење у разумном року) - прецизира Зорана Јадријевић Младар.

Јавно правобранилаштво

Међу онима који су прошле године добили спор у Стразбуру налазе се и некадшњи високи службеници ДБ Милан Радоњић и Ратко Ромић, недавно ослобођени пред београдским Апелационим судом у случају убиства новинара Славка Ћурувије. Они су се жалили на прекомерно и неосновано одређивање и продужење притвора. Иако је наш Уставни суд утврдио да им је право повређено, није им досуђена никаква накнада, а сам поступак пред Уставним судом трајао је додатне две године. Зато је Стразбур обавезао Србију да им исплати по 1.000 евра накнаде нематеријалне штете.

Прошле године нарочито је био занимљив предмет који се односи се на неизвршење домаће судске одлуке. Извесни човек се жалио јер му није исплаћено досуђено потраживање од 65 евра! Суд је представку прогласио неприхватљивом због висине потраживања, пошто није доказано да је ускраћивање овог износа утицало на приватан живот подносиоца. Уколико је сам себе заступао, овај грађанин није на губитку, међутим, уколико је ангажовао заступника, трошкови су му били неколико хиљада евра.

Новосадски адвокат др Александар Тодоровић, који је докторирао управо на теми Европског суда за људска права, подсећа да је Србија у појединим тренуцима била и међу првих пет "најтуженијих" држава.

Privatna arhiva

- Добро је што у последње две године имамо већи број поравнања - каже Тодоровић. - Баш као ни остале државе, ни наша дуго није користила могућност мирног решавања спора. Сада га чешће користи када су у питању повреде које је Суд у Стразбуру оценио као системске, оне које се често понављају у нашем правном поретку.

Он објашњава да се грађани најчешће жале на повреде члана 6 Европске конвенције о људским правима и члана 1 Протокола 1 уз Конвенцију. Члан 6 односи се на право на правично суђење (брзина и ефикасност поступка, једнакост странака, једнака примена права...) Житељи Србије нарочито имају примедбе на неуједначену судску праксу и то не само између различитих судова, већ и у оквиру једног те истог. Члан 1 односи се, пак, на право на имовину. Нарочито расте број тужби када је у питању фактичка експропријација. На пример, случајеви када су њиве претваране у грађевинско земљиште, изграђени су насеље и улице, али се земља на којој је улица и даље води на власника њиве.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације