"НОН-СТОП НАПАДАЈУ, АЛИ НЕЋЕ ЈОШ ДУГО" Вучић постхумно одликовао Споменка Гостића златном Медаљом за храброст

Novosti online

15. 02. 2024. у 19:16

СПОМЕНКО Гостић је одликован постхумно златном Медаљом за храброст „Милош Обилић“ од стране председника Србије Александра Вучића.

НОН-СТОП НАПАДАЈУ, АЛИ НЕЋЕ ЈОШ ДУГО Вучић постхумно одликовао Споменка Гостића златном Медаљом за храброст

Фото: принскрин

Споменко Гостић рођен је 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио.

Године 1992, почетком рата, живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у месецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране муслиманске војске.

Као незбринути тинејџер, своју једину прилику проналази у редовима Војске Републике Српске где је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта. Обављајући поверене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше повређен. Након тог рањавања, Гостић је још једном био лакше рањен.

У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника остао да брани село. У марту 1993, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу у Горњем Улишњаку.

По начину на који је причао видело се да се труди да буде храбар, колико је то могуће када бесне ратни сукоби.

- Не плашим се. Некад имам мало страх, али савлада се и то. Увек имам оружје. Нон-стоп нападају, али неће дуго - рекао је он.

За људе који нису отишли на ратиште већ време проводе по кафићима, Споменко је рекао да су све то кукавице.

- То су издајице свог народа. Ја сам се добровољно јавио да помогнем свом народу да се ослободимо од непријатеља - причао је он.

После рата је желео да наставио да ради са својим кочијама и да помаже другим људима.

Колико је скупа слобода, то није једина лекција коју су многи научили од Споменка. Имао је само 15 година, али је о родољубљу и храбрости научио и много старије од себе. 

- Јесте да има много случајева где је тешко али то се опет некако издржи. Имао сам случајева да сам нагазио на мину. Била је мина паштетица, наишао сам и одбило је први точак. Ово ми је друга, ранило је баш мене детонација, и ту ме је гелер овако окрзнуо. Али опет се све то савлада. Тукли су ме мецима 84-ком, морао сам пузити кроз канал али и то сам издржао. И кажем да ми је добро и фино, сарађујем са војском, храним се с војском, спавам. Немам оца, немам мајке. Остао сам са бабом и баба ми је погинула баш код ове куће ту - говорио је Споменко.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (48)

НЕОЧЕКИВАНО: Алкараз се одлучио на несвакидашњи потез пред Аустралијан опен (ФОТО)