НАЈВРЕДНИЈИМ ЛЕКАРИМА ЗА 500 ЕВРА ВЕЋА ПЛАТА Интервју - Др Данило Јеремић, председник Лекарске коморе Београда

УТВРЂИВАЊЕ стручних пропуста лекара и другог особља у надлежности је здравствене установе и Министарства здравља, а кривично гоњење у домену тужилаштва. Пред судом части Лекарске коморе Србије може се покренути поступак због евентуалног несавесног и непрофесионалног поступања конкретног лекара, казао је за "Новости" председник Регионалне лекарске коморе Београда др Данило Јеремић, коментаришући актуелни проблем акушерског насиља, који је после смрти новорођенчета у Сремској Митровици, поново заокупио јавност.

Фото: Д. Миловановић

- Проблем очигледно постоји и не би требало да забадамо главу песак. Са сличним дилемама су се суочавале и друге земље. Проблем тзв. акушерског насиља видим као израз потребе да укупне услове у породиљству мењамо: од понашања запослених, бољег информисања и припреме трудница, хуманијег односа и амбијента у коме се порођај одвија, до дефинисаног клиничког протокола који се поштује, али и модернизације опреме и објекта, и омогућавања присуства и подршке блиских особа током порођаја. То је процес који захтева свобухватан приступ у који морају бити укључени грађани, лекари, бабице, психолози.

Фото: Д. Миловановић

Упркос великим улагањима у здравство, запошљавању нових кадрова, набавци најсавременије опреме, бројне су притужбе грађана. Због чега?

- Бројна испитивања јавног мњења показују незадовољство грађана недоступним специјалистичким прегледима у државним установама. Тешко долазе до ендокринолога, реуматолога, офталмолога, неуролога... Чека се на преглед магнетном резонанцом и још неке софистициране дијагностичке методе. Реч је о неефикасности јавног здравственог система због лоше организације и ниске продуктивности запослених, који су слабо мотивисани. Објективно, у неким деловима Србије приметан је недостатак лекара специјалиста или супспецијалиста, али за новац који грађани издвајају путем доприноса или пореза, резултати рада морали би да буду бољи.

Где видите решење?

- Превенција, као најјефтинији и најефикаснији начин за спречавање и сузбијање оболевања! Истовремено се мора кренути са побољшањем материјалног положаја запослених кроз значајно повећање плата и награђивање на основу радног учинка, али и са прилагођавањем капацитета јавног здравства стварним потребама. Планови за спровођење таквих мера постоје, али се њихова примена одлагала.

Фото: Д. Миловановић

Како би те мере конкретно изгледале?

- Министарство здравља је у сарадњи са Светском банком још 2020. израдило тзв. Мастерплан, којим се оптимизују капацитети јавног здравства. Њиме се омогућава рад лекара специјалиста у свим домовима здравља кроз једноставно спајање са болницама. Тако би болнички кардиолог или офталмолог један или више дана пружао услуге у одговарајућем Дому здравља, чиме би се избегло беспотребно малтретирање и трошкови за одлазак на специјалистички преглед у болницама. Највећи број услуга био би пружен у Дому здравља, а сви капацитети били би максимално искоришћени. Овим планом је предвиђена и категоризација болница на основу сложености услуга које пружају, што значи да не могу сви да раде све. Формирали би се тзв. центри изузетности у сваком од региона, за одређене сложеније дијагностичке, а посебно терапијске процедуре. Тиме се обезбеђује да свако има подједнако доступну најквалитетнију здравствену заштиту.

О плаћању по учинку говори се деценијама...

- Са изузетком изабраних лекара у домовима здравља, данас једнаку плату имају и лекар, који је имао 60 прегледа или три хируршке операције, и онај који није имао никакав радни напор. Министарство здравља је још пре пет година дефинисало критеријуме и мерила за оцену радног учинка свих лекара и увођење варијабилног дела плате, али чека се политичка одлука. Од 2019. болнице већ имају уведен варијабилни део буџета. Следећи корак не треба одлагати, већ увести и варијабилни део плате за све лекаре, медицинске сестре и техничаре, за који је планирано да износи 15 одсто, чиме би се постигла могућа разлика између најниже и највише плате од 30 одсто. Са тим мерама мора доћи и до повећања плата свим запосленима у здравству.

Колико је то с обзиром на велики број запослених и ограничен буџет?

- Јавни здравствени систем запошљава око 105.000 радника, и то 25.000 лекара, 57.000 медицинских сестара, техничара и здравствених сарадника и око 22.000 немедицинских радника. Предлог који су радили експерти у оквиру пројекта Светске банке, подразумева основну плату лекара од 2.000 евра, а сестара и немедицинских радника од 1.200 до 1.500 евра. Пројекција потребних додатних средстава годишње би износила око 850 милиона евра, што у односу на значај здравства, Србија и њени грађани могу да издвоје. Ако би се увео варијабилни део плате, разлике између лекара који имају најбоље радне учинке у односу на оне најслабије могла би да износи и до 500 евра. Тиме бисмо прекинули вишедеценијску уравниловку.

Фото: Д. Миловановић

У ЛКС окупљате лекаре и из државног и из приватног сектора. У здравственом систему та два сектора су одвојена...

- У формалном смислу, државни и приватни сектор су равноправни, али нису интегрисани. Грађани желе да са здравственом књижицом могу да се лече и у приватној пракси и у државним установама. То је могуће спровести, али би имало огромну цену по систем државног здравства. Ако имате исту количину новца у здравственом буџету и дистрибуишете га установама које су пружиле услуге, очекивано је да би многи капацитети болница и домова здравља морали да буду затворени. Такве реформе најчешће су резултирале ограничењем права на здравствену заштиту за најсиромашније. Пандемија ковида показала је да је главни ослонац у здравственој заштити државни сектор. То не значи да не треба разматрати могућност постепене интеграције приватног.

У којојом мери, и у којим областима медицине?

- Као што РФЗО плаћа осигураницима за операције катаракте или вантелесну оплодњу, то би требало да буде случај и са свим услугама које државни сектор објективно не може да пружи. Такође, здравствене услуге у државном здравству су социјална категорија и немају тржишну цену. Утврђивање јединственог ценовника омогућило би интеграцију, али и захтевало значајна средства која грађани и држава сада не могу да покрију. Зато би требало постепено развијати још два стуба осигурања, додатни и допунски, као што је случај у Хрватској и Словенији, и тиме постепено увећавати укупан здравствени динар.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације