АМБИЦИОЗНЕ ПАПЕ УЗДИГЛЕ ФИРЕРА И ДУЧЕА: Пре 95 година основана је папска држава Ватикан, чији су поглавари подржали фашизам и нацизам
СРЕДЊОВЕКОВНА клерикална Папска држава на челу са, по њеним законима, непогрешивим владаром, обновљена је под новим именом Држава Града Ватикана на иницијативу тадашњег италијанског премијера, фашистичког вође Бенита Мусолинија пре тачно 95 година. Он је у име Краљевине Италије 11. фебруара 1929. потписао Латерански пакт са Светом столицом под папом, којим је признао суверенитет и независност најмање државе света са површином од 44 хектара. Она је истовремено била једна од најмоћнијих на планети, јер је владала срцима и умовима стотина милиона католичких верника.
Мусолинију је подршка Свете столице била неопходна за остваривање апсолутне власти, а заузврат је морао да потврди став из тадашњег италијанског устава да је католицизам једина државна религија. Света столица је нарочито инсистирала да јој се врати утицај на младе, повратком наставе веронауке у јавне школе под стриктном контролом Ватикана. Ништа мање није било важно да Италија исплати огромну суму као надокнаду Светој столици за губитак територија Папске државе и града Рима, који су, по мишљењу Свете столице, окупирани 1870. приликом уједињења Италије.
Мусолини је као саоснивач папске Државе Града Ватикана потиснуо из сећања да је претходна Папска држава, која је постојала од 754. до 1870. године, била огорчени противник ослобођења Италије. Папе су више волеле хабзбуршке, а затим и француске владаре, на које су могли неограничено да утичу, него слободоумног Ђузепеа Гарибалдија и његове следбенике.
Папа Пије XI је очигледно веровао да ће моћи, као у време апсолутизма Хабзбурга, да буде владар над владаром и за Мусолинија је говорио "да га је само провиђење послало". Зато је Света столица пристала на Дучеов захтев да се укину католичке политичке партије које су најозбиљније конкурисале фашистима. Папа је то могао да учини као апсолутни господар свих католика од 1870, када је на Првом ватиканском концилу донет канон о папској непогрешивости. Тадашњи папа Пије Девети је успео да прогура и закон којим Ватикан директно одлучује о постављању католичког свештенства свуда у свету. Тиме је у Ватикану, много пре фашизма и нацизма, успостављен први европски и светски тоталитаризам, којим је обновљена цензура и проглашен крсташки рат против демократије и световне науке.
Одлука донета у Латеранској палати 1870. можда и не би имала трагичне последице по свет да јој прворазредну улогу у црквеним законима није дао Еуђенио Пачели, будући папа Пије Дванаести. Пачели, бриљантан млади ватикански правник, сарађивао је у преради црквених закона, како би обезбедио будућим папама неприкосновену доминацију из Рима као центра. Ови закони, одвојени од своје историјске и друштвене позадине, спаковани су у приручник познат као Кодекс канонског права, објављен и примењиван од 1917. године. Кодекс, раздељен католичком клеру у целом свету, створио је средства за установљавање, успостављање и одржавање изванредног новог односа снага од "врха до дна".
Као папски нунције у Минхену и Берлину током двадесетих година, Пачели је настојао да наметне овај нови Кодекс појединим немачким покрајинама (Пруска, Баварска, Баден...). Немачка је представљала једну од највећих, најобразованијих и најбогатијих католичких заједница на свету. Истовремено, Пачели је нашао успешног партнера за преговоре о Немачком конкордату у личности Адолфа Хитлера.
Њихов уговор овластио је папство да наметне нови црквени закон немачким католицима и давао је великодушне привилегије католичким школама и клеру. Заузврат, католичка црква у Немачкој, њена парламентарна политичка странка и њена многобројна удружења и новине, "својевољно" су се повукли, идући за Пачелијевом иницијативом, из друштвеног и политичког деловања. "Абдикација немачког политичког католичанства 1933, коју је из Ватикана преговарао и остварио Пачели уз одобравање папе Пија XI обезбедила је успон нацизма без отпора најмоћније католичке заједнице на свету", записао је католички новинар, универзитетски предавач и историчар Џон Корнвел у капиталном делу "Хитлеров папа: Тајна историја Пија Дванаестог", које је написано на основу докумената из дела ватиканског архива који је био затворен све до краја 20. века.
Тај, по цео свет трагичан процес започео је пре 95 година, када је потписан Латерански споразум после кога су Мусолинијеви фашисти уз подршку папе задобили апсолутну власт у Италији. Фашистичке окупаторске и папске прозелитистичке амбиције су се нарочито подударале када је била реч о Краљевини Југославији, на чијем су разбијању заједнички радили. Мусолини је у Италији опремао и обучавао хрватске усташе за терористичке акције, а они су се у Југославију враћали преко фанатичног католичког монашког реда фрањеваца чији су манастири постали усташке базе и центри за ширење патолошке мржње према православним Србима.
Све ове догађаје помно је пратио Адолф Хитлер, који је одлучио да, као фашистички Дуче, склопи споразум са Ватиканом. То није био лак подухват јер је преговарач Свете столице био ватикански државни секретар Пачели, лукави уцењивач. Његова слабост била је опсесија да папство поново завлада Немачком и после неколико векова практично поништи реформе Мартина Лутера. Хитлер је прозрео те апсолутистичке амбиције и обећавао Пачелију све што пожели, наравно, када задобије апсолутну власт. Ватикански државни секретар је загризао мамац. Ватикан је дао подршку Хитлеру, укинуо католичке политичке странке и наредио свештенству да стане уз нацисте.
Све то је било могуће захваљујући Пачелијевом закону који је папи давао апсолутна права и моћ над националним католичким свештенствима, али с друге стране Ватикан је тим законом свалио на себе апсолутну одговорност за успон фашизма и нацизма. У смислу тог закона Еуђенио Пачели је као Папа Пије Дванаести одговоран за геноцид над Србима у такозваној Независној Држави Хрватској, у коме су непосредно, убијајући и командујући логорима смрти, укључујући највећи - Јасеновац, директно учествовали католички фрањевци.
Можда су се због тога папе после рата формално извињавале Јеврејима, са чијим је геноцидом Ватикан повезан посредно, али никада Србима у чијем је истребљењу католичка хијерарија у НДХ била директан учесник. Да је Пачелију била позната намера да се спроведе геноцид над Србима и пре рата, доказе је у архивима Ватикана открио Џон Корнвел и презентовао их у књизи "Хитлеров папа":
- Пачели је одлучно подржао хрватски национализам и потврдио усташко поимање историје, новембра 1939, када је група хрватских ходочасника дошла у Рим да се заложи за канонизацију хрватског фрањевачког мученика Николе Тавелића. Хрватски примас, надбискуп Алојзије Степинац, представљао је ходочаснике и говорио у папином присуству. У свом одговору, Пачели је употребио епитет који је на Хрвате применио Лав Десети: "предстража хришћанства" - као да Срби, православне вере у старој шизми против Рима, нису имали право да себе називају хришћанима. "Нада у бољу будућност изгледа да вам се смеши", рекао им је Пачели у обраћању пуном страшне ироније, "будућност у којој ће односи између Цркве и државе у вашој земљи бити сређени на складан начин у корист и једног и другог"... Од почетка, јавне делатности и ставови у вези са етничким чишћењем Срба и антисемитским програмом били су добро познати католичком епископату и Католичкој акцији, лаичким организацијама које је Пачели тако снажно подржавао као папски нунције у Немачкој и као кардинал државни секретар. Ове расистичке и антисемитске мере биле су такође познате и Светој столици, па тиме и Пачелију, у тренутку када је поздрављао Павелића у Ватикану.
БЛАГОСЛОВ ЗА ГЕНОЦИД
ЏОН Корнвел у књизи "Хитлеров папа" са згражањем наводи резултате својих истраживања:
- Четрнаестог маја, у месту Глина, стотине Срба је доведено у цркву како би присуствовали обавезној служби захвалности за стварање НДХ. Кад су Срби ушли у цркву, група усташа је ушла са секирама и ножевима. Затражили су од свих присутних да покажу потврде о покрштавању. Само двоје је имало тражене документе и они су били ослобођени. Врата цркве су затим била затворена и остали су искасапљени. Четири дана након масакра у Глини, Павелић, такозвани Поглавник, отишао је у Рим да потпише (под притиском Хитлера) државни уговор са Мусолинијем, који је давао Италији право да узме хрватске округе и градове на далматинској обали. Током те исте посете, Павелић је имао аудијенцију "оданости" код Пија Дванаестог у Ватикану, и Независна Држава Хрватска је дефакто призната од Свете столице.... Пачели је држао Павелићеву руку и давао му свој папски благослов.
ПРИСВАЈАЊЕ ОТЕТИХ ЦРКАВА
ПРЕМА налазима Џона Корнвела, Ватикану су била позната дела чињена у вези са хрватским односом према Србима и Јеврејима, баш у тренутку када су тајне дипломатске везе биле успостављене између Хрватске и Свете столице. Средишња одлика овог у суштини верског рата била је присвајање испражњених или отетих православних цркава од хрватских католика. О том проблему се расправљало у Курији и договорена су правила понашања.
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
СУСРЕТ МЕРКЕЛОВЕ И ТРАМПА Питао је за Путина, а папа јој рекао: "Савијај, савијај, савијај - али осигурај да не пукне"
ДОБАР део одломака се односи на састанак који је имала са Трампом у Белој кући у марту 2017.
21. 11. 2024. у 17:17
Коментари (0)