ВАКЦИНАЦИЈА НИЈЕ ПИТАЊЕ УВЕРЕЊА: Европски суд за људска права подржао имунизацију

СМРТ беба од великог кашља и први случајеви малих богиња регистровани у Србији отворили су наново причу о болестима за које смо мислили да су искорењене, о вакцинацији, антиваксерима и слободи, односно има ли држава право да ограничава нечију слободу избора да ли ће своје дете вакцинисати или не.

Фото shutterstock

Тренутна ситуација показује да постотак вакцинисаних ММР-ом (против малих богиња) не прелази 80 одсто, док се против великог кашља креће око 90 одсто пред школу, односно 86 одсто у другој години. Све ово далеко је од неопходних 95 одсто да би се стекао колективни имунитет.

Пред Европским судом за људска права (ЕСЉП) покренуто је више процеса везаних за обавезну имунизацију, а случај "Вавржичка и други против Чешке" недвосмислен је показатељ става Суда у Стразбуру. Ова пресуда донета је усред пандемије короне, 2021. године, осам година пошто је представка поднета, и до данас суд у складу са њом решава већину осталих сличних случајева. Пред ЕСЉП су се по истом питању нашли и случајеви "Баша против Србије" и "Васић против Србије". У оба случаја Суд је одбацио представку као недозвољену, користећи исте аргументе као и у примеру против Чешке.

Према речима новосадског адвоката др Александра Тодоровића, који је докторирао управо на питању праксе Европског суда, предмет "Вавржичка и други против Чешке" један је од ретких у ком је ЕСЉП користио праксу Уставног суда Србије. Наиме, једна од техника тумачења Европске конвенције о људским правима јесте "европски консензус". У оквиру њега разматрају се одлуке земаља које (у овом случају) имају обавезну вакцинацију, оних које имају препоручену имунизацију и оних које немају ни један ни други систем, већ се родитељи консултују са педијатром.

- Главно питање које је Европски суд разматрао јесте да ли је систем обавезне вакцинације усклађен са Европском конвенцијом о људским правима, па су у оквиру тога анализирали и једну пресуду нашег Уставног суда - објашњава Тодоровић. - На питање да ли постоји јавни интерес за обавезну вакцинацију, одговор је, упрошћено, да се кроз "имунитет крда" чувају они који због болести не могу да се вакцинишу. Осим тога, превенцијом се смањује притисак на здравствене институције када је у питању лечење већ заражених, а вакцинација се заснива на здравственој солидарности. Свако преузима минималан ризик по своје здравље (од контраиндикација), да би заштитио здравље других и здравствени систем.

Дакле, став Европског суда каже да држава има право да заштити популацију тако што ће обавезном вакцинацијом постићи "имунитет крда". Суд је испитивао и да ли су искоришћене мере за то биле пропорционалне оствареном циљу и закључио да јесу, будући да ни у Чешкој, ни у Србији, нити било где у Европи вакцинација није принудна, већ се заснива на систему казне (прекршајне санкције у Србији и Чешкој). Секундарна казна је да дете не може да буде уписано у вртић ако није имунизовано.

- Наш Закон о заштити становништва од заразних болести прописује да деца одређеног узраста која нису вакцинисана немају приступ предшколским и школским установама. То не значи да немају право на школовање, већ само да немају приступ школским објектима, а по закону имају право на школовање од куће, односно на даљину - каже Тодоровић.

Суд је испитивао и постоје ли механизми за изузеће од вакцинације оних који имају већи ризик од контраиндикација и дошао до закључка да постоје. Код нас су они садржани у члану 11 Правилника о имунизацији, који предвиђа ко се и на који начин ослобађа обавезе. На предлог педијатра лекарска комисија испитује да ли код сваке особе понаособ може доћи до контраиндикација.

- Родитељи нису видели заразне болести против којих се деца вакцинишу, јер су оне искорењене. То је довело до тога да се расправа пребаци са питања опасности од заразе на питање опасности од вакцина. У неколико предмета пред ЕСЉП родитељи су се позивали на чињеницу да Европска комисија гарантује слободу мисли, савести и вероисповести. Суд је, међутим, рекао да може постојати идеолошко или религијско уверење, али ту где имамо научно доказане чињенице нема слободног уверења. Дакле, суд је одбацио те представке јер не може неко да има уверење о научно доказаним чињеницама - објашњава наш саговорник.

Такође додаје да је и пре случаја "Вавржичка" Суд имао сличне случајеве, али су се они појавили раније, када ово питање није било горуће, нити је тренутак био толико осетљив. Зато је образложење у једном сличном предмету из 1978. имало само три странице, док је у предмету "Вавржичка" имало 50! Занимљиво је и да су се све европске државе које имају обавезну вакцинацију јавиле као умешачи, било да су на тај начин само правно подржали Чешку, било да су изнели аргументацију пред Великим већем ЕСЉП.

Али, какав би став Суда био по питању принудне вакцинације? Шта би се десило уколико би родитељ нпр. одбио да вакцинише дете против беснила после уједа пса за ког се сумња да је заражен? Таквог случаја пред стразбуршким судом није било, али може се повући, објашњава наш саговорник, паралела са случајем "Јеховини сведоци Москве против Русије". Руски суд је одлучио да привремено одузме дете од родитеља како би оно било оперисано. То је пратила трансфузија крви, чији су Јеховини сведоци жестоки противници.

- ЕСЉП је одлучио да Русија није повредила Европску конвенцију о људским правима јер је најбољи интерес детета, ком је у овом случају био угрожен живот, изнад религијских и других осећаја родитеља - констатује Тодоровић.

На питање има ли неке представке везане за ковид 19, било по питању вакцинације, било по питању забране кретања, наш саговорник каже да их сигурно има, али да пресуда везаних за антиковид вакцине још нема. Када је у питању "локдаун", постоји један предмет против Румуније, али на штету подносиоца.

НЕ ВИДЕ ИНТЕРЕС ЗАЈЕДНИЦЕ

У САД је рађено истраживање зашто родитељи вакцинишу децу, у ком су анкетирани само они који су "пелцовали" малишане. У анкети је требало да наведу све разлоге због којих су то учинили. Само шест одсто родитеља, између осталих разлога, навело је и допринос колективном имунитету. Тодоровић каже како је то доказ да држава мора да прописује рестриктивна правила, будући да појединци врло ретко сами гледају интерес заједнице.

ВЕЈКЛФИЛД ЛАЖИРАО ПОДАТКЕ

АНТИВАКСЕРСКИ лоби у целом свету почео је да јача после студије Ендруа Вејкфилда у научном часопису "Лансет" из 1998, коју је тај часопис повукао тек 2010. Вејкфилд је у тексту повезао ММР вакцину са настанком аутизма и цревним упалама. Каснија истраживања показала су да је измишљао податке, а и сам аутор је признао да је подмићен од адвоката који су водили парнице против произвођача ММР вакцина.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације