ЉИЉАНА СЕ БОРИ ЗА ДЕЧАКА КАО ДА ГА ЈЕ РОДИЛА: Хранитељки из Ловћенца прети одузимање лиценце због спора са центром за социјални рад

ХРАНИТЕЉКА Љиљана Михајловић (63) из Ловћенца већ четири године брине о дечаку са посебним потребама, који је код ње доведен из београдског Центра за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској, са годину дана. Сада води управни спор јер надлежни центар жели да јој одузме лиценцу за хранитеља, а самим тим изгубиће и дечака. Љиљана је убеђена да ће мали М. то тешко поднети, јер лоше реагује на промене, а њу сматра мајком.

Фото: Приватна архива

Проблеми су почели када је пошао у вртић, јер га је средина лоше прихватила, а васпитачи нису са њим радили по посебном програму ИОП1. Онда је дошао, каже, захтев који Љиљана није хтела да потпише - да да сагласност да дечак буде смештен у институцију затвореног типа.

Са центром посредством којег је дошао дечак Љиљана има изузетно добру сарадњу, али је за њу као хранитељку задужен центар у Малом Иђошу, са којим има проблем.

- М. је уписан у вртић 2022/2023. и требало је са њим радити по ИОП-у 1. Од комисије смо добили сагласност и за пратиоца, али нам га општина није доделила, а када смо сами нашли, речено је да нема пара. Дете смо из вртића често узимали са модрицама и подливима, јер су га друга деца уједала и ударала. Нису могли да га прихвате пошто се разликује. Ниједног тренутка васпитачи нису радили ни са децом, ни са родитељима на прихватању. Када би плакао од немоћи и ударао рукама по поду, сви су се скупљали да га гледају и ругају му се - прича Љиљана.

Додаје и да јој је сама васпитачица пријављивала сваки пут када би га друго дете ударило или угризло. Немоћна хранитељка жалила се управи вртића, а запретила је и да ће се жалити надлежном министарству. Тада се вртић, како тврди, прошлог лета обратио центру за социјални рад дописом да је петогодишњак опасан по запослене! Био је то, мисли Љиљана, почетак притиска да пристане да се дете измести из Ловћенца.

- Не желим да дам пристанак да буде затворен у установи, јер је он добро дете, умиљато и драго, које иде на кошарку и карате. Воле га и тренери и старија деца. Проблем је само у вртићу. Ишао је редовно код педагога и психолога и сви су констатовали напредак - прича наша саговорница.

Прошлог лета позвали су је из центра за социјални рад у Малом Иђошу и рекли да имају бебу коју би хитно требало да преузме. Дали су јој адресу у Фекетићу на којој ће је узети.

Фото: Приватна архива

- Рекла сам им да бринем о дечаку са посебним потребама и одговорили су да то не смета. Ипак, била сам збуњена. Шеснаест година се бавим овим послом, осморо деце сам отхранила, већина се вратила биолошким родитељима, и знам какве су процедуре. Преузимање детета на лицу места, увече, без социјалног радника, није уобичајено. Касније сам схватила да су ту бебу искористили да би ми претили како ће је одузети ако не дам сагласност да М. буде смештен у установу затвореног типа. Одбила сам и казала да узму бебу. Рекли су да ће ми одузети лиценцу - прича Љиљана.

Према њеној верзији, из центра су дошли по бебу прво без обавезне доставнице на којој пише зашто се дете измешта, па кад није хтела да је преда тако, социјалне раднице су се вратиле са потребним папиром. Убрзо је покренут поступак за одузимање лиценце о хранитељству. У центру тврде да Љиљана није хтела добровољно да преда новорођенче и прими доставницу. Зато је наша саговорница покренула спор пред Управним судом.

- Из Београда су били јако задовољни како бринемо о М., али ако ми буде одузета лиценца, њега ће на крају ипак сместити код других хранитеља или у установу затвореног типа. Не разумем зашто не пусте да му пружимо дом. Сматра нас својом породицом, нашу кућу сматра својом, никога другог нема - каже Љиљана.

Мали М. већ неко време не иде у вртић. Љиљана тврди да јој је речено како је боље да га не доводе.

Мирослава Лазић, председница Удружења "Дечји осмех", објашњава да док траје управни или било који други судски поступак, дете не би требало да буде измештено код другог хранитеља или усвојитеља без ваљаног правног разлога.

- Хранитељ је странка у управном поступку и има право да искористи своја грађанска права. Када су у питању усвајања, ЦЗСР одузима децу хранитељским породицама без достављања решења о праву престанка смештаја зато што су судски поступци дуги, а они знају да дете, према закону, не може да буде усвојено док решење о усвајању не постане правоснажно. Због дужине поступака, центри заобилазе процедуре - каже Мирослава Лазић.

Додаје и да уколико је дете по седам или десет година у хранитељској породици, његов најбољи интерес често више није да буде усвојено. Та деца имају осећања, искрено воле и сматрају да припадају тамо где се налазе.

- Не може им ЦЗСР пресећи живот у року од 24 часа и одвести их одједном у средину коју не познају, са људима које не познају, посебно у иностранство, када дете одлази тамо где се не говори његовим језиком. Уз то, у Породичном закону пише да оно приликом усвајања мора да буде у контакту са себи блиском особом (у овим случајевима је то хранитељ). Такође, браћа и сестре не би смели да се одвајају - каже Лазић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације