ПОВОДОМ 160 ГОДИНА ОД СМРТИ РЕФОРМАТОРА СРПСКОГ ЈЕЗИКА, ПИСЦИ И ЛИНГВИСТИ УПОЗОРАВАЈУ: Траже нам, одреците се Вука

БИЛИ смо познати као народ који је имао Вука (Бранковића) косовског издајника, а сад смо познати и као народ који је свесрпски издајник Вука Стефановића Караџића. Протерујемо његову изворну реч, заборављамо ћирилицу, склањамо најбољу књигу на српском језику - Вуков "Српски рјечник"...

Вук Стефановић Караџић, Фото Архива

Овим речима академик и писац Миро Вуксановић коментарише стање у коме се данас налазе српски језик и писмо које је реформисао Вук Стефановић Караџић од чије се смрти јуче навршило 160 година. То је био и повод да поразговарамо са писцима и лингвистима о односу који имамао према нашем језику као темељу националног идентитета и његовој будућности.

На ту тему академик Вуксановић каже:

- Дуго, кроз историју, проносили смо уџбеничке вести да нас је Вук издао на Косову. Бранко Радичевић, чија овогодишња два века од рођења једва помињемо, давно је певао да нам је ноћ дошла од Вука једнога, а зора од Вука другога. Такви су нам у традицији били граничници: Бранковић као издајник и Караџић као победник. Сад се све изокренуло: Бранковићи су постали пример који треба следити, Караџићи су постали брука и срамота. То је тако, јер смо Вука Караџића, највећег српског учитеља у свему, претворили у најгорег ђака у свачему.

Овај чувени писац набраја још шта смо од Вукових дела прогнали и чиме их замењујемо:

- Његов ијекавски дајемо другима да оснивају свој језик и своју књижевност која је наша, Вукове антологије народних песама, приповедака и других изрека мудрости замењујемо песмуљцима "ин и супер", његово правило "Пиши као што говориш" претварамо у обичај "Превари чим проговориш", успевамо што нико на свету није успео - да огромно дело од прворазредног националног значаја претварамо у мало дело од никаквог значаја.

САНУ

Академик Вуксановић упозорава да се такве историјске грешке чине данима, а исправљају вековима. Али, наш однос према Вуковом делу није једини проблем. Ту су и погубни утицаји политике и идеологије, на шта упозорава доц. др Катарина Беговић са Филолошког факултета у Београду.

Она наглашава да се сусрећемо са надстварном ситуацијом у којој идеолози настоје да кроје језик и баве се језичком политиком.

- Језичко ткиво покушавају да пропишу правници, социолози, политиколози, људи који се баве књижевношћу, као и језикословци који нису завршили српску лингвистику, већ неке друге језике - каже нам Катарина Беговић. - Велики изазов је Закон о родној равноправности, где се идеологија најексплицитније уплиће у језик - истиче наша саговорница.

Она указује и да се не може све што се чује на западном Балкану називати вуковским типом језика, јер језички стандард, језичка политика и језичко планирање после распада СФРЈ и после распада Србије и Црне Горе изгледају другачије.

Фото З. Јовановић

Беговић наглашава да је вуковски књижевни језик прошао кроз озбиљну надградњу, интернационализацију језичког израза, кроз интелектуализацију:

- Примили смо много позајмљеница које нас културно и цивилизацијски спајају са остатком Европе, као и много интернационализама, попут филолог, психолог, око којих се баш данас споримо. Његова је синтакса обогаћена стилом наших вансеријских писаца, попут Андрића, Селимовића, Црњанског... Изражајне могућности српског језика данас су заиста изузетне, али питање је колико их користимо, јер живимо, нажалост, у времену у којем све треба да буде "дајџест". Информација мора да се пренесе брзо, најприступачнијим каналом комуникаиције који ће да побуди сва ваша чула. Ако снимак траје више од 15 минута, дете или млад човек га највероватније неће узети у обзир.

Закон о службеној употреби језика и писма не чува ћирилицу, за коју се Вук Караџић борио, јер не дефинише добро службену употребу у односу на јавну, упозорава Беговићева:.

- Ћирилицу не негујемо у јавном и медијском простору. Одбацили су је чак и поједини медији са националном фреквенцијом. Ћирилица, нажалост, носи негативни семантички предзнак јер се очекује да се онај који на њој инсистира налази десно у идеолошко-политичком смислу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације