"НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ - ГДЕ СУ СЕ "ЗАТУРИЛЕ" ПОВРШИНЕ ПОД ДРВЕЋЕМ - Шуме "посечене" у евиденцији

Љ. Бегенишић

07. 02. 2024. у 10:56

ПОПИС пољопривреде, у делу који се односи на структуру расположивог земљишта газдинстава по регионима у Србији, показао је да је површина под шумом данас у односу на 2018. годину смањена за 48,2 одсто.

НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ - ГДЕ СУ СЕ ЗАТУРИЛЕ ПОВРШИНЕ ПОД ДРВЕЋЕМ - Шуме посечене у евиденцији

Foto: Društvene mreže

У хектарима то изгледа овако: сада је под шумом у регистрованим пољопривредним газдинствима 504.104 хектара, пре пет година било је 972.283 хектара, а на претходном попису 2012. године - 1.023.036 хектар.

Стручњаци са којима смо разговарали кажу нам да површно тумачење ових података може навести на закључак да је у Србији у последњих пет година нестало пола шума.

Међутим, како објашњавају, то није тачно, јер се ови подаци односе искључиво на регистрована пољопривредна газдинства.

- Ови подаци немају везе са укупном пошумљеношћу Србије, овде су пописиване само шуме које неко има на регистрованом пољопривредном газдинству - појашњавају у Заводу за статистику и истичу да у овај податак не спадају, на пример, шуме које су у власништву некога ко нема регистровано пољопривредно земљиште.

Ипак, и у овом случају површина под шумама је преполовљена у односу на пре 10 година. Зашто?

- Један од разлога је што се у међувремену број пољопривредних газдинстава смањио за 10 одсто - кажу наши саговорници. - Такође, има доста случајева да су власници регистрованих пољопривредних газдинстава преминули, а имање се поделило на децу која своје "делове" нису регистровала, што значи да имају шуму, али она није обухваћена пописом.

приватна архива

проф. др Бранко Стајић

Упитани да ли су шуме нестале и у непланским сечама, стручњаци кажу - "нису", јер је "чиста сеча" која подразумева да се шума потпуно "обрије" са неког земљишта законом забрањена и на приватним парцелама.

Саговорници из Завода за статистику истичу да су подаци који су публиковани тек прелиминарни, али наглашавају да се ни коначни вероватно неће драстично разликовати.

А "прави" попис шума из кога "произилазе тачни подаци" даје Национална инвентура шума, која је у току и чији прелиминарни резултати показују да је данашња шумовитост Србије увећана за два до три одсто у односу на резултате које је дала претходна инвентура спроведена од 2004. до 2007. године.

Декан Шумарског факултета Универзитета у Београду проф. др Бранко Стајић каже за наш лист да површина под шумом у нашој земљи није смањена, него је и увећана у односу на задњу инвентуру с почетка двехиљадитих која је показала да је и тада површина под шумама била увећана за више од пет одсто у односу на претходни референтни период који је био крајем седамдесетих година прошлог века.

- Стање српских шума је задовољавајуће, са препознатљивом тенденцијом постепеног унапређења - каже проф. Стајић. - Наравно, као у свакој сфери друштвене активности, стање увек може бити боље, нарочито ако се погледа високо учешће привредно, еколошки и социјално мање вредних изданачких шума. У сврху тога последњих година интензивиран је рад државе, науке и струке у два најзначајнија правца: поправка структуре и стања постојећег шумског фонда и подизање нових шума, што ће унапредити не само сектор шумарства, већ и области заштите животне средине, превенције природних катастрофа и ублажавања ефеката климатских промена.

Иначе, према подацима последње Националне инвентуре шума, укупна површина под шумом у Србији износи нешто више од 2.252.000 хектара, од чега је 53 одсто у државном, а 47 одсто у приватном власништву.

- Према проценту укупне површине прекривене шумама Србија је средње шумовите земље, са пошумљеношћу од око 34 одсто, од чега је 29 одсто шикара и 5,5 одсто шибљака, како се то обрачунава у Европи и свету - појашњава проф. Стајић. - Данашња шумовитост Србије увећана је још за два до три одсто у односу на те податке, тако да тренутна шумовитост наше земље износи преко 36 одсто. Ово увећање површина под шумом у Србији резултат је делом активности струке, науке и државе у правцу повећања површина под шумом, а делом негативних популационих трендова у руралним подручјима. Када се говори о шумовитости Србије проблем јесте јако варирајућа просторна заступљеност шума, па тако имамо подручја са шумовитошћу од само око седам до осам одсто као што је случај у Војводини, до делова источне Србије у којима је шумовитост 70 одсто.

Дрвеће и шуме су "фабрике здравља", па професор Стајић каже да будућност нас и наше деце у великој мери "расте у шуми". Али не треба испустити из вида да шумама прете бројне болести, сушења, бесправна сеча, али и климатске промене које изазивају пожаре, поплаве... На то упозорава и професор у Шумарској школи из Краљева Младен Вукимировић:

- Шуме се периодички суше, некада више некада мање из различитих разлога, због појаве епифитоција (биљне болести) и градације штетних инсеката који лакше и чешће нападају физиолошки ослабљена стабла. Физиолошко слабљење шумског дрвећа најчешће наступа због аерозагађења штетним полутантима и због климатских промена. Посебан проблем код климатских промена су шумски пожари који су све учесталији и обимнији, њихово локализовање и гашење су тежак и опасан посао.

приватна архива

Младен Вукмировић

Наш саговорник напомиње да су шуме један од најсложенијих копнених екосистема од изузетног значаја за живот људи и опстанак човека.

 

Угрожена Панчићева оморика

- РЕЗУЛТАТИ најновијих истраживања везе између ширине годова и температуре и падавина у Европи, у којима смо учествовали моји сарадници и ја, показали су да је у задњих 30-40 година на простору Европе и у Србији отежан раст и смањена виталност шума букве које доминирају у нашој земљи, те да је будућност букве у Европи и нашој земљи проблематична - упозорава проф. Бранко Стајић. - Наша истраживања показала су да постоје негативне промене у реакцији и храстова, борова и што је посебно проблематично Панчићеве оморике као наше реликтне врсте дрвећа, која расте само код нас и мањим делом у БиХ на повећање температуре и смањење количине падавина, што је довело до израженије појаве сушења стабала и делова шума.

- Оне су ресурс са мултифункционалним значајем - каже Вукмировић. - Углавном се посматра као обновљиви производни природни ресурс мислећи при томе искључиво на дрво. Остале функције су истог или далеко већег значаја, а то су пре свега заштитне, социјалне, едукативне, али се најчешће занемарују.

А професор Бранко Стајић истиче да шуме имају око 300 различитих функција за власнике, јавност и друштво у целини, па поручује:

- Због тога је важно да је шума, шумских појасева, али и градских паркова, дрвореда и другог урбаног зеленила, што је могуће више, наравно сходно потенцијалима и одредбама различитих стратешких планова државе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ова девојка је шокирала све понашањем на Светском првенству, а њена земља је сад повукла невероватан потез