Друштво

"БОЛЕСТ 100 ДАНА" ОДНЕЛА ЖИВОТЕ БАР ЧЕТИРИ БЕБЕ У СРБИЈИ: Десет ствари које морате да знате о великом кашљу, тестирању и вакцинацији

02. 02. 2024. у 07:44

ПОСЛЕ смрти четворо малишана у релативно кратком временском року, сви су поново почели да причају о великом кашљу.

БОЛЕСТ 100 ДАНА ОДНЕЛА ЖИВОТЕ БАР ЧЕТИРИ БЕБЕ У СРБИЈИ: Десет ствари које морате да знате о великом кашљу, тестирању и вакцинацији

Ово су детаљи болести која је требало да буде искорењена, а како бисте знали да је препознате, али и када би требало да идете код лекара, како да се лечите и, наравно, како да предупредите да се уопште заразите.

1. Шта је велики кашаљ

Велики кашаљ или пертусис је акутна инфективна и заразна болест коју узрокује бактерија Bordetella pertussis, карактерише се нападима кашља са зацењивањем, а због свог дугог трајања позната је у народу и као "болест 100 дана".

Након периода од 7 до 10 дана (најдуже 21 дан) од контакта са оболелом особом, долази до појаве првих симптома болести, а затим се пролази кроз три фазе:

катрални стадијум
стадијум зацењивања
стадијум реконвалесценције

За велики кашаљ се мислило да је скоро искорењена болест у свету, али је због слабе вакцинације дошло до њеног повратка.

- Велики кашаљ се јавља у таласима на четири до пет година. У међувремену се накупи довољно осетљиве популације и онда имамо повећану учесталост и бактерији буде све теже да нађе осетљиву особу и учесталност падне - рекао је епидемиолог проф. др Зоран Радовановић.

2. Који су симптоми

Много проблема велики кашаљ изазива јер су симптоми на почетку болести скоро исти као код прехладе или грипа. Тада се јавља учестало

кијање
цурење из носа
благи кашаљ, благо повишена температура, али често и без ње
малаксалост

Дакле, закључују лекари, ништа драматично. Тек у другој фази долази до јаких напада кашља и зацењивања, када могу да уследе бројне компликације.

- Када прође инкубациони период, од седам до десет дана, беба делује као да је прехлађена. Запушен јој је нос или јој цури нос, а температура не мора да буде повишена, или је благо повишена. И то је све. У другом стадијуму, након седам дана, такође не мора да има кашаљ у првим месецима живота. Никакав кашаљ нема, али дете на моменте престаје да дише, а то се зове - апнеа, престанак дисања који кратко траје – каже др Небојша Бохуцки.

3. Ко је најугроженији

У највећем ризику од оболевања су невакцинисане бебе код којих може бити изражена најтежа клиничка слика, а такође и деца и млади узраста од 10 до 20 година.

- Клиничка слика нарочито може бити драматична код одојчади, јер иначе имају уже дисајне путеве и имуни систем који још није довољно развијен - објаснила је докторка Славица Плавшић.

Додаје да су компликације до којих може доћи дехидратација, запаљење плућа, конвулзије, мождана оштећења, киле и преломи у пределу грудног коша.

- Велики кашаљ имамо стално, више или мање, и једино ако погоди одојче може живот да буде угрожен. Рецимо, 2020. је двоје деце умрло, 2018. и 2015. по једно. Суштина је да је велики кашаљ опасан за одојчад и зато се вакцинише после навршених осам недеља живота, после другог месеца живота – каже др Зоран Радовановић.

4. Када треба ићи код лекара

С обзиром на то да је пертусис излечив једино у првој фази, изабраном лекару се треба јавити већ у првој, најкасније другој недељи од почетка болести. У случају беба и мале деце, чим им цури нос треба их водити код лекара.

- Ниједан лекар с обзиром на то да је хладнији период године неће мислити да је у питању пертусис, али с обзиром на неповољну епидемиолошку ситуацију и ако је то дете, ученик, то је велика помоћ за лекара. Такође, битан је податак да ли је оболели имао контакт са неким ко има дијагностикован пертусис. Када је одрасла особа у питању, може да се чека да почне кашаљ, јер одрасли немају тешку клиничку слику.

Др Бохуцки инсистира да треба ићи код лекара, а не на тестирање.

- Грађани нека избаце чак и реч тестирање из употребе. Лекар је тај који зна и одлучује о тестирању. Иначе, код тестирања се гледа више класа антитела и лекар тачно зна коју класу и анализу треба урадити. Грађани никако не треба сами да одлазе на тестирање – каже др Бохуцки.

5. Како се дијагностикује и како лечи

Дијагноза се потврђује на основу присуства бактерије Bordetella pertussis и пи-си-ар теста. Проверава се ниво ИгМ и ИгА антитела на ову бактерију, а број леукоцита и лимфоцита је увећан, потврђујући борбу организма са инфекцијом.

Да би се велики кашаљ ефикасно излечио потребна је брза и прецизна дијагностика. У лечењу кашља као карактеристичног симптома ове болести не помажу лекови против кашља, такозвани антитусици.

Старијој деци се дају макролидни антибиотици (еритромицин, азитромицин, кларитромицин) током 5-14 дана. Они дају ефекта уколико се са применом почне на време, а то често није случај јер се болест препозна тек након појаве специфичних симптома. Лечење на овај начин не смањује дужину болести нити њен интензитет, али скраћује инфективност, односно особа је краће времена потенцијално заразна за друге. У случају тешких облика болести код деце потребна је хоспитализација и изолација.

6. Када и где је могуће тестирање

Тестирање се врши у Институту "др Милан Јовановић Батут" у Београду, радним данима од 7 до 12 часова. За пацијенте са пребивалиштем изван Београда упут мора оверити надлежна филијала Републичког фонда за здравствено осигурање.

Узорак се може узети као брис или из крви и ради се методом пи-си-ар или серолошким одређивањем ИгГ антитела у крви. Врста узорка за лабораторијску дијагностику зависи, како истичу у "Батуту", од дужине трајања кашља - ако кашаљ траје краће од 14 дана ради се пи-си-ар анализа, ако траје дуже од 28 дана ради се серолошко испитивање крви, а ако траје од 14 до 28 дана раде се и пи-си-ар и серолошка анализа.

Тестирање на велики кашаљ на лични захтев

Како сазнајемо, тестирање је могуће и на лични захтев, а у том случају се пи-си-ар анализа плаћа 6.600 динара, док серолошко испитивање крви кошта 2.150 динара.

7. Које су фазе болести?

Велики кашаљ је карактеристичан да има три фазе болести - катарални стадијум, стадијум зацењивања и стадијум реконвалесценције.

- Постоји први период од око две недеље када оболели кашље, а онда долази карактеристични период зацењивања који може да се развуче и на шест до седам недеља - каже др Радовановић.

Катарални стадијум одликује се сувим непродуктивним упорним кашљем који није праћен температуром. Траје просечно недељу дана, а затим кашаљ постаје све интензивнији, чешћи ноћу.

Стадијум зацењивања - уз непреодуктиван сув кашаљ јавља се спазмодичан кашаљ, у нападима праћен зацењивањем. Кашаљ је чешћи ноћу, а може бити испровоциран храњењем, хладним ваздухом, узбуђењем. Напад траје 1-2 минута. На крају напада болесник искашље мало стакласте лепљиве слузи, а често уследи и повраћање. У последњој трећој фази долази до смиривања симптома.

8. Када је пацијент најзаразнији

Како истичу епидемиолози, болест траје дуго, не мора да траје буквално 100 дана, али постоји први период од око две недеље када пацијент почиње да кашље, и када је најзаразнији и најопаснији за околину, а онда долази карактеристични период зацењивања који може да се развуче и на шест до седам недеља.

- Што је касније клиничка слика драматичнија, више се кашље, али заразност је мања. Заразност је највећа на почетку болести, пре него што почну зацењивања – објашњава проф. др Зоран Радовановић.

Како објашњава, у каснијим фазама болести није толико присутна бактерија, колико оштећења нервних завршетака у дисајним органима који надражују на кашаљ.

Велики кашаљ се преноси капљичним путем, са оболеле особе на другу. Инкубација за ову болест је од седам до 10 дана, али може бити и три недеље. Особа са пертусисом може да буде заразна чак четири до пет недеља.

9. Које су могуће компликације

Компликације могу бити бактеријске, механичке, интраабдоминалне и нервне, кажу лекари.

- Имао сам прилику да видим код много деце зацењивање које се неколико пута завршавало престанком дисања које траје 1-2 минута кад је дете плаво. Тад смо ми уплашени, тад су родитељи уплашени, тад је дете исто под високим стресом. То је нешто што може довести до смртног исхода - истиче инфектолог проф. др Драган Делић.

А компликације су веома разнолике. И опасне.

Компликације:

Најчешћа компликација великог кашља је запаљење плућа која је и најчешћи узрок смрти код оболеле одојчади
Неуролошке компликације као резултат смањеног дотока кисеоника у мозак су конвулзије и енцефалопатија
запаљење средњег уха
анорексија
дехидратација,
крварење из носа
појаве киле
пнеумоторакс (губитак волумена плућа)

Три кључна проблема

Инфектолог професор др Драган Делић тврди да постоје три кључна проблема које изазива велики кашаљ.

болесник је заразан до 30 дана
индекс заразности је јако висок, до 70 одсто
деца имају атипичну слику која може довести до фаталног исхода

- Проблем је и то што се код великог кашља имунитет не преноси са мајку на дете, тако да се дете не рађа заштићено. Управо је и то разлог зашто вакцинација почиње већ у другом месецу живота - наводи др Делић.

10. Када треба децу вакцинисати

Епидемиолог др Небојша Бохуцки каже да је једини начин да превенирамо пертусис да се приме три дозе вакцине у првој години живота и затим да се дете ревакцинише у другој години. Још боље је ако се прими вакцина касније, а у нашој земљи је тек од прошле године уведена и пета доза.

- Свако ко заговара да се деца не вакцинишу, а има и здравствених радника међу њима, и доктора и медицинских сестара, директно је крив за смрт деце – истиче др Бохуцки.

Како каже његов колега др Радовановић, "суштина је да је велики кашаљ опасан за одојчад и зато се вакцинише после навршених осам недеља живота, после другог месеца живота".

- Пре осме недеље не може да прими ту вакцину, јер дете нема тада још довољно зрео имуни систем.

Према извештају "Батута" за 2022. са три дозе вакцине у првој години живота је заштићено 91,9% деце, у другој години обухват је 80,6%, а пре уписа у први разред школе био је 91,3%.

- Требало би да је 95%, то је зацртани циљ и тек онда можемо имати колективни имунитет - каже др Бохуцки.

(Блиц)