НАУЧНИЦИМА У ФЕБРУАРУ СТИЖУ УВЕЋАНЕ ЗАРАДЕ: Плата истраживача од 90.000 до 150.000 динара

Љ. Бегенишић

29. 01. 2024. у 07:00

Научна заједница у Србији прву увећану плату, након 13 година, добиће средним фебруара када треба да им "легне" јануарска зарада. Наиме, од Нове године заживео је нови обрачун плата у науци, који подразумева да ће научници убуће бити плаћени по звањима, уместо по категоријама као што је до сада био случај.

НАУЧНИЦИМА У ФЕБРУАРУ СТИЖУ УВЕЋАНЕ ЗАРАДЕ: Плата истраживача од 90.000 до 150.000 динара

Foto: pixabay

Зараде су биле један од највећих проблема на који су истраживачи указивали, а сада када је то решено, они сматрају да је потребно ићи даље и решити статус истраживача на факултетима, донети каталог радних места, повећати издвајања за науку из буџета...

А када је реч о новим зарадама, оне ће се кретати од 90.000 до 150.000 динара.

- Плата научног саветника убудуће би требала да износи 151. 200 динара, вишег научног сарадника 126.200, научног сарадника 107.000, док би плата истраживача сарадника требала да буде 90. 400 динара и све повећане за 10 одсто, колико је најављено повећање плата за све запослене у јавним службама - каже за наш лист др Ђурђица Јововић, председница Синдиката науке. - Оно што сада сигурно знамо, јесу коефицијенти за обрачун плата по звањима и гаранције Министарства да плата по новом неће бити никоме смањена.

Наша саговорница, међутим упозорава да није решен проблем уговора о раду истраживача запослених на факултетима.

- Иако је Министарство науке 2022. године донело Програм институционалног финансирања, који предвиђа уговоре о раду у времену трајања научног звања од пет година, а за научне саветнике на неодређено, свега око половине факултета у Србији примењује овај Програм, док остала половина и даље са истраживачима потписује уговоре на годину дана - каже ова научница. - Осим тога није решен ни статус истраживача на факултетима и у том смислу је Министарство формирало радне групе које су у претходној години врло интензивно радиле на решавању овог проблема, али до коначног решења се није дошло, између осталог и због збора, јер влада у техничком мандату није могла да усвоји измену Закона о науци и истраживањима, који предвиђа решавање овог проблема.

 

Без евалуације 13 година

Проблем са којим се научна заједница дуго сучавала била је категоризација (евалуација рада истраживача) која је поселедњи пут урађена 2011. године и то на основу резултата рада из периода од 2006. до 2010. године. Ђурђица Јововић подсећа да је око 80 одсто истраживача остало оштећено у ниским категоријама, са разликом у платама између највише и најниже категорије, унутар истог звања од око 70.000 динара и тако 10 година.

Поред овога, остало је и питање доношења Каталога радних места запослених у науци (институтима), као и решавање статуса неистраживачког кадра у институтима, односно административно-техничког особља и помоћног особља.

- Министарство је прошле године формирало радну групу која је радила на изменама постојећег Закона о науци, како би институционално финансирање могло у потпуности да почне са применом, али ове измене, као и пуна реализација институционалног финансирања ће морати да сачена формирање нове владе - истиче Ђурђица Јововић.

Када говоримо о буџету за науку, он је повећан у односу на прошлогодишњи, али то још увек није достигло ниво од један одсто. То, каже Ђурђица Јовивић, не само да није довољно за бржи и квалитетнији развој науке, већ је далеко од европског стандарда, јер се у појединим земљама за науку издваја четири одсто и више.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve
ОТКРИВЕНИ САТЕЛИТСКИ СНИМЦИ: Знамо шта се догађа у кључном војном комплексу Северне Кореје (ФОТО)

ОТКРИВЕНИ САТЕЛИТСКИ СНИМЦИ: "Знамо шта се догађа у кључном војном комплексу Северне Кореје" (ФОТО)

ИСТРАЖИВАЧИ из америчког аналитичког центра закључили су на основу сателитских снимака да Северна Кореја проширује кључни комплекс за производњу оружја, укључујући и врсту ракета кратког домета које Русија користи у рату против Украјине.

25. 11. 2024. у 18:13

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).

25. 11. 2024. у 15:22

Коментари (0)

ODBRANA NA MAX: MaxBet поклања 1.000 ваучера за бесплатне прегледе поводом месеца мушког здравља