НАУЧНИЦИМА У ФЕБРУАРУ СТИЖУ УВЕЋАНЕ ЗАРАДЕ: Плата истраживача од 90.000 до 150.000 динара
Научна заједница у Србији прву увећану плату, након 13 година, добиће средним фебруара када треба да им "легне" јануарска зарада. Наиме, од Нове године заживео је нови обрачун плата у науци, који подразумева да ће научници убуће бити плаћени по звањима, уместо по категоријама као што је до сада био случај.
Зараде су биле један од највећих проблема на који су истраживачи указивали, а сада када је то решено, они сматрају да је потребно ићи даље и решити статус истраживача на факултетима, донети каталог радних места, повећати издвајања за науку из буџета...
А када је реч о новим зарадама, оне ће се кретати од 90.000 до 150.000 динара.
- Плата научног саветника убудуће би требала да износи 151. 200 динара, вишег научног сарадника 126.200, научног сарадника 107.000, док би плата истраживача сарадника требала да буде 90. 400 динара и све повећане за 10 одсто, колико је најављено повећање плата за све запослене у јавним службама - каже за наш лист др Ђурђица Јововић, председница Синдиката науке. - Оно што сада сигурно знамо, јесу коефицијенти за обрачун плата по звањима и гаранције Министарства да плата по новом неће бити никоме смањена.
Наша саговорница, међутим упозорава да није решен проблем уговора о раду истраживача запослених на факултетима.
- Иако је Министарство науке 2022. године донело Програм институционалног финансирања, који предвиђа уговоре о раду у времену трајања научног звања од пет година, а за научне саветнике на неодређено, свега око половине факултета у Србији примењује овај Програм, док остала половина и даље са истраживачима потписује уговоре на годину дана - каже ова научница. - Осим тога није решен ни статус истраживача на факултетима и у том смислу је Министарство формирало радне групе које су у претходној години врло интензивно радиле на решавању овог проблема, али до коначног решења се није дошло, између осталог и због збора, јер влада у техничком мандату није могла да усвоји измену Закона о науци и истраживањима, који предвиђа решавање овог проблема.
Без евалуације 13 година
Проблем са којим се научна заједница дуго сучавала била је категоризација (евалуација рада истраживача) која је поселедњи пут урађена 2011. године и то на основу резултата рада из периода од 2006. до 2010. године. Ђурђица Јововић подсећа да је око 80 одсто истраживача остало оштећено у ниским категоријама, са разликом у платама између највише и најниже категорије, унутар истог звања од око 70.000 динара и тако 10 година.
Поред овога, остало је и питање доношења Каталога радних места запослених у науци (институтима), као и решавање статуса неистраживачког кадра у институтима, односно административно-техничког особља и помоћног особља.
- Министарство је прошле године формирало радну групу која је радила на изменама постојећег Закона о науци, како би институционално финансирање могло у потпуности да почне са применом, али ове измене, као и пуна реализација институционалног финансирања ће морати да сачена формирање нове владе - истиче Ђурђица Јововић.
Када говоримо о буџету за науку, он је повећан у односу на прошлогодишњи, али то још увек није достигло ниво од један одсто. То, каже Ђурђица Јовивић, не само да није довољно за бржи и квалитетнији развој науке, већ је далеко од европског стандарда, јер се у појединим земљама за науку издваја четири одсто и више.
ОТКРИВЕНИ САТЕЛИТСКИ СНИМЦИ: "Знамо шта се догађа у кључном војном комплексу Северне Кореје" (ФОТО)
ИСТРАЖИВАЧИ из америчког аналитичког центра закључили су на основу сателитских снимака да Северна Кореја проширује кључни комплекс за производњу оружја, укључујући и врсту ракета кратког домета које Русија користи у рату против Украјине.
25. 11. 2024. у 18:13
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској
НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).
25. 11. 2024. у 15:22
Коментари (0)