БИЛЕ, ИСПРАВИЛЕ СЕ, НЕ ПОНОВИЛЕ СЕ...: Историчар Огњен Карановић о последицама Авнојевских граница по српски идентитет (ВИДЕО)
ВЕЋ само детерминисање појма „авнојевских граница" веома је сложен подухват у настојању да се разумеју историјски догађаји, процеси и стања, који су пратили настанак и повесни развој друге, Титове Југославије и диктаторског, комунистичког поретка у њој.- сматра историчар мр Огњен Карановић.
Несумњиво, сматра овај аналитичар,наведени термин и појам постали су „легитимно обележје" карактера југословенске социјалистичке федерације након 1945. године, јер велики део јавности на постјугословенском простору, генезу „авнојевских граница", поставља у контекст настанка и историјата рада Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), посебно његовог Другог заседања у Јајцу крајем новембра 1943. године.
Другом заседању АВНОЈ усвојене су далекосежне и у односу на историју свих југословенских, али и несловенских народа у Југославији, уистину судбоносне одлуке. Међутим, на том скупу није расправљано о границама или административним линијама између будућих шест конститутивних елемената, односно федералних јединица социјалистичке Југославије.
Без обзира на поменуту чињеницу, околност да су фундаменти нове Југославије постављени управо на заседању АВНОЈ у Јајцу 1943. године условила је и перцепцију јавности да су потоње границе између њених федералних јединица, уствари продукт „авнојевског процеса".
Осим у погледу детерминисања граница између Федералне Државе Србије и Федералне Државе Хрватске у подунавском и посавском сливу, дакле на ширем потесу граничног појаса АП Војводине према Хрватској, процеси настали у вези са мапирањем граница између других конституенти Федерације није довољно познат.
Карановић је завршио предавање уз констатацију да су „...авнојевске границе биле, не поновиле се и исправиле се".
Предавање историчара мср Огњена Карановића „Авнојевске границе у Југославији –комунистички предложак за гашење српског идентитета може се погледати на нашем Јутјуб каналу.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ТРАГЕДИЈА, ПОЧИВАЈ У МИРУ" Анђушића погодила вест - нашли га мртвог: "Никад не знате кроз шта људи пролазе"
"ТРАГЕДИЈА, почивај у миру..."
17. 12. 2024. у 18:26
Коментари (0)