СУМЊИВА УСВАЈАЊА ШИРОМ СКАНДИНАВИЈЕ: После Холандије и Шведске и Данска отворила истрагу о збрињавању деце из целог света

ПОСЛЕ Холандије и Шведске и Данска је отворила истрагу о потенцијалним нелегалним усвајањима деце из иностранства, а док се случајеви не истраже, тамошња агенција која се бави посредовањем - ДИА, на препоруке Министарства за социјална питања, зауставила је даља усвајања на две године.

Фото Profimedia

Поменуто Министарство забринуто је, како наводе дански медији, због учестале употребе измишљених докумената и процедура којима се прикривало биолошко порекло деце. Случај Данске није усамљен, јер се све више породица у Европи, САД и Аустралији, које су усвајале децу из иностранства, државним органима и медијима жали да су преварене, пошто су усвојена деца, наводно, била лажно регистрована као напуштена или сирочад, без живе родбине, а испоставило се да то није случај.

Приватна компанија ДИА посредовала је у усвајањима на Филипинима, у Индији, Јужној Африци, у Тајланду, Тајвану и у Чешкој, а прошлог месеца је жалбени одбор Министарства суспендовао рад те агенције у Јужној Африци због непоштовања законских стандарда.

Афера око усвајања у Холандији избила је још 2021. године, пошто је владина комисија открила да су нека деца украдена или купљена од биолошких родитеља под принудом, шездесетих година прошлог века. Притисак на комисију извршио је велики број одрасле усвојене деце, која су истраживала своје корене и дошла до тога да је њихово усвајање било илегално. Махом је реч о малишанима пристиглим из Бангладеша, Бразила, Колумбије, Индонезије и Сри Ланке, и то у периоду између 1967. и 1998. Укупно је усвојено око 40.000 деце из 80 земаља. Многи малишани из Сри Ланке продати су са тзв. фарми беба, на којима су се мајке, у ужасним социјалним и хигијенским условима порађале, да би им новорођенчад одмах, уз бедну надокнаду или присилу, била одузета.

Велика афера око иностраних усвајања потресла је и Шведску. Како је за "Новости" потврдио познати шведски новинар и писац Патрик Лундберг, који је пре извесног времена гостовао у Србији, са порастом стандарда, од седамдесетих година 20. века, појавила се жеља многих парова да усвајају сирочиће из сиромашних земаља. Највише их је стигло из Јужне Кореје, из које је и сам Лундберг - њих око 10.000, али и из Латинске Америке, па и бивше Југославије. Лундберг и његове колеге дошли су до података о 500 деце из бивше Југославије, и касније Србије и Црне Горе, која су нове породице пронашла у овој земљи.

Foto: Zoran Jovanovic

- Проблем је у томе што не знамо колико њих је стигло илегалним путем, јер не можемо да се ослонимо на документацију. Испоставило се да је у многим случајевима фалсификована. Добра ствар је та што је после нашег писања влада покренула трогодишњу истрагу, која још траје. Надам се да ћемо по окончању добити одговоре на питања - рекао је тада Лундберг за "Новости".

Према подацима које је надлежно Министарство за бригу о породици доставило у марту прошле године владиној Комисији за прикупљање чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Србији, од 1957. до краја 2022. године, у Шведској је усвојено најмање 69 деце, од којих је један број био болестан, или са одређеним инвалидитетом и потешкоћама у развоју. Убедљиво их је највише отпутовало из Суботице - 11, Шапца, Вршца и Крушевца по седам, из Новог Пазара, Куле, Житорађе по шест...

У Данску је крајем шездесетих и почетком седамдесетих година отишло осморо деце, од чега половина из Суботице, док је у Холандију отишло само троје, последње дете 1995. године. Подаци су делимично прецизни будући да за чак 29 инострана усвајања из Новог Сада не постоји документација у које земље су деца отпутовала.

Шведска спада у једну од три земље у којима је највише малишана из Србије нашло нови дом. Истрага која се води у Стокхолму показаће да ли су сва ова усвајања била у складу са прописима. И док су родитељи деце који сумњају да су им бебе нестале из породилишта сумњичави, стручњаци надлежног ресора тврде да је све урађено по закону и да дете путује у иностранство уколико се за њега не нађе домаћи усвојитељ у року од годину дана од уноса у Јединствен лични регистар усвојења. Тада орган старатељства може донети закључак о међународном усвојењу. Земље пријема по одласку детета још три године шаљу извештаје о интегрисању у нову средину и квалитету родитељске бриге, који укључују и фотографије. На тај начин би требало да се прати квалитет бриге о деци.

- Од 2005. године зна се тачно где је које дете отишло, ко су усвојитељи, када је усвојено - објашњава извор "Новости" који је некада радио на међународним усвојењима, али је желео да остане анониман. - Наша земља је радила искључиво са агенцијама које су имале хашку лиценцу за бављење посредовањем. Са шведском агенцијом МИА имали смо одличну сарадњу. Наши стручњаци су ишли у контроле, чак и ненајављене посете појединим усвојитељима, и били смо затечени са колико пажње брину о усвојеницима, иако је већина имала и биолошку децу. Дешавало се да усвоје једно наше дете и да се после јаве и усвоје још једно. Неретко су то била деца са развојним потешкоћама или неким инвалидитетом.

Добра сарадња, објашњава наш саговорник, била је и са САД, шпанском и израелском агенцијом. Тако је, рецимо, из Звечанске у САД усвојен дечак без руку и ногу, ком су усвојитељи набавили неопходна ортопедска помагала. Овај малишан не само да је уписао колеџ, већ је и пливао за школски тим, а једне године је добио и медаљу за храброст државе Ајдахо због изузетних успеха у интеграцији и постизања школских и спортских резултата.

Такође, једна усвојитељка из САД усвојила је четворо наше деце са Дауновим синдромом и после их годинама доводила на одмор у Србију, у хранитељске породице у којима су одрастали, да не изгубе контакт. Из Звечанске је усвојен и дечак са Апертовим синдромом, генетским поремећајем који резултира неправилно сраслим костима лобање, а последица су искривљене црте лица, проблеми са уношењем хране и дисањем, губитак слуха или вида... У прихватилишту је дете храњено путем цевчице, док је код усвојитеља прошло медицинске интервенције после којих му се стање невероватно побољшало.

- Шта је било пре Јединственог личног регистра усвојења, не знам, али после тога све је чињено у складу са законом и транспарентно - закључује наш извор.

Пријава против лекарке

ПРЕ осам година, надлежни органи поднели су кривичну пријаву против лекарке из Србије, која је радила као представник једне америчке агенције за усвајање деце и као специјалиста за физикалну медицину и рехабилитацију у Центру за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској. Како је у то време утврдило Министарство рада и социјалне политике, она је одавала поверљиве податке о деци и заузврат наводно тражила поклоне и хонораре. Тужилаштво је одбацило пријаву.

Више од 2.000

ОД 2006. године, откад се води Јединствен лични регистар усвојења, до почетка прошле године, од 2.089 усвајања, 278 је било иностраних. Највише их је било 2017. године - 28, а најмање 2012 - осам. Прошле године је на листи деце расположиве за међународно усвојење било око 90 малишана.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације